Konferencija "Ruski energetski projekti na Balkanu posle 'Južnog toka"; Aleksandar Čepurin - Zemlje Balkana bi trebalo da se opredele u narednih nekoliko meseci, do godinu dana

Srbija i zemlje moguće učesnice u kopnenom delu projekta Turski tok ne treba da izlaze iz igre i treba da zauzmu aktivnu ulogu da bi se realizovao taj projekat, koji treba da zameni Južni tok, rečeno je danas na naučnoj konferenciji "Ruski energetski projekti na Balkanu posle Južnog toka".

Zemlje Balkana mogu da postanu tranzitno strateški važne i centralna spona u snabdevanju gasom potrošača u Evropi, od tursko-grčke granice, dokle treba da dođe Turski tok, rekla je stručnjak za Tursku Ruskog centra za strateška istraživanja (RISI) Irina Svistunova.

Ona je podsetila da se, posle otkazivanja Južnog toka zbog uslova koje je Evropska komisija postavljala tom projektu, Rusija preorijentisala na isporuke gasa jugoistočnoj Evropi, preko Turske, a time će se, kako je rekla, eliminisati i ucene Ukrajine, preko koje se sada odvija isporuka ruskog gasa za Evropu.

Turska želi da postane vodeća tranzitna zemlja za snabdevanje gasom potrošača u jugoistočnoj Evropi, a zemlje Balkana kao prirodna spona između Zapadne Evrope i Turske mogu, po uzoru na Tursku, da iskoriste svoj geografski položaj i uključe se u takav međunarodni energetski tranzitni projekat, rekla je Svistunova.

Odgovarajući na pitanje kako može da se računa da će biti realizovan Turski tok preko Turske, Grčke, Makedonije, Srbije, Mađarske i Austrije, kada Južni tok nije mogao da se realizuje preko Bugarske, zbog zahteva Evropske komisije i pritisaka SAD, ona je rekla da Rusija ima razloga da računa da će Turska, koja vodi sve nezavisniju politiku i koja, iako je članica NATO pakta nije uvela sankcije Rusiji, podržati izgradnju Turkog toka.

Turskog toka, od Rusije do Turske će biti, a kada je reč o daljem prolasku kroz Grčku ka ostalim zemljama, može se reći da će to zavisiti i od Grčke u kojoj je situacija neizvesna kako zbog finansijskih problema koje ima, tako i zbog pitanja da li će i koliko vladajuća partija Siriza ostati na vlasti, ocenili su ruski eksperti.

Najslabiju kariku u lancu, na trasi kopnenog dela Turskog toka predstavlja Makedonija, rekao je rukovodilac balkanskog sektora RISI Nikita Bondarev, koji je napomenuo da se "u Makedoniji već sada dešava niz političkih skandala" i da će, po pitanju sudbine Turskog toka Makedonija, verovatno postati druga Bugarska - odnosno zemlja koja je bila ključna za obustavu radova na Južnom toku.

Odgovarajući na pitanje ko će finansirati Turski tok, kada pomenute zemlje nemaju novčanih mogućnosti za to, urednik časopisa Gasprom, Sergej Pravosudov rekao je da bi to mogla da uradi Evropska komisija, koja je blokirala Južni tok, i to, kako je rekao, kada prestane da ulaže u "ukrajinsku crnu rupu."

Očekujem da će Evropska komisija naći zajednički jezik sa Turskom po tom pitanju, dodao je Pravosudov.

Rusija ne želi da gradi taj gasovod na svoj račun, ako ne bude u mogućnosti da transportuje više od 50 odsto sopstvenog gasa kroz taj gasovod, napomenuo je Pravosudov, što su ograničenja iz Trećeg energetskog paketa EU.

On je podsetio da je u planu izgradnja četiri podmorske linije Turskog toka, od kojih je jedna planirana do Turske, a ostale tri su namenjene za potrošače od tursko-grčke granice.

Te tri grane su pod velikim pitanjem jer ne bi bilo logično da se grade, ako niko ne bude želelo da gradi kopneni deo gasovoda od tursko-grčke granice do potrošača u jugoistočnoj Evropi, kazao je Pravodusov i ukazao da je ruski gas najpouzdaniji i najjeftiniji za evropske potrošače.

Ekspert iz Rusije Petar Iskenderov ukazao je da je Balkan raskrsnica transkontinentalnih puteva, na koji SAD vrše sve veći uticaj, istakavši da je američka strategija da uz pomoć EU istisnu Rusiju iz energetskog sektora sa ovih područja, iako je EU sa 70 odsto zavisna od uvoza nafte iz Rusije.

On je napomenuo da Rusija nije donela odluku da obustavi gradnju Južnog toka zbog finansijskih razloga, već zbog vanrednih okolnosti i protivljenja Evropske komisije, koja se, iako nema ovlašćenja za to, protivila izgradnji tog gasovoda.

Odustajanje od izgradnje Južnog toka nije umanjilo dobro mišljenje građanja Srbije prema Rusiji i to može biti dobar osnov za buduće ekonomske projekte, naglasio je glavni urednik "Nove srpske politicke misli" Đorđe Vukadinović.

On je naveo da većina građana za propast Južnog toka krivi SAD i EU, odnosno da 36,8 odsto građana Srbije, prema istraživanju tog portala, smatra da su SAD krive za prekid izgradnje Južnog toka, 20,2 odsto za to krivi EU, a samo 6,5 odsto misli da je Rusija odgovorna.

On je ocenio da podaci iz istraživanja NSPM, koje je urađeno krajem prošle i početkom ove godine, pokazuju i koliko je bila pogrešna strategija Rusije u regionu, koja se svodila na to da, kako je rekao," proteramo cevi, da prođe Južni tok, a posle će se sve rešiti samo od sebe", odnosno, da je pogrešno to što su Rusi, izgleda, pomalo naivno preuzeli liberalnu mantru da je ekonomija iznad politike i da „kapital nema domovinu“. Pokazalo se da to nije bio slučaj sa Južnim tokom, jer da je tako, s obzirom na njegovu profitabilnost, sada bi, kako je dodao, taj projekat bio uveliko u izgradnji.

Predsednik Skupštine Udruženja za gas Vojislav Vuletić i saradnik Instututa za evropske studije Goran Nikolić su ocenili da Srbija ubuduće treba gas i druge energente da nabavlja iz Rusije jer je to najjeftinije i nasigurnije.

Nikolić je ukazao da odnosi Srbije i Rusije treba da budu zasnovani na obostranom interesu, jer je interes Risije da ima pouzdanog potrošača, a Srbije da ima najeftinije energente.

Nabavka gasa preko Hrvatske ili preko Atlantika je nerealna i ako bi bilo moguće bilo bi skuplje rešsenje, istakao je Nikolić.

Zamenik direktora RISI Igor Prokofjev je ukazao da Rusija ne želi da bude zemlja za isporuku sirovina Evropskoj uniji, već partner EU, jer Rusija, kao zemlja koja želi značajno da učestvuje u svetskoj i evropškoj ekonomiji, hoće da učestvuje u isporuci, tranzitu, preradi i komunikaciji sa evropskim potrošačima.

Ni EU, sa druge strane, ne može da se razvija bez energenata iz Rusije, ali Rusija ne želi da igra ulogu energetske supersile, rekao je on i istakao da se i globalna situacija promenila i da SAD naredne dve, tri decenije sigurno više neće biti lider svetske privrede.

Na kraju panela, povedena je zanimljiva diskusija, u kojoj su učesnici konferencije odgovarali na pitanja iz publike. U toj diskusiji, pored ostalih, uzeli su učešće i Jelica Putniković, urednica "Balkan - magazina"; Dragan Nedeljković ("Energo - portal"); Vanja Savićević ("Vostok"); Vladimir Kršljanin i Jelena Milić.

Konferencija je održana u Beogradskoj poslovnoj školi (BPŠ) u organizaciji te škole, Ruskog centra RISI, Fonda istorijskih perspektiva (FIP), NSPM i Naše Srbije.

Čepurin: Zemlje Balkana bi trebalo da se opredele oko snadbevanja gasom

Zemlje Balkana bi trebalo da se opredele u narednim mesecima kako će se snadbevati gasom kada za četiri godine istekne ugovor o transportu ruskog gasa preko Ukrajine, rekao je danas ambasador Ruske Federacije u Beogradu Aleksandar Čepurin.

Obraćajući se učesnicima naučne konferencije "Ruski energetski projekti na Balkanu posle Južnog toka", ruski ambasador je ukazao da je "Gasprom" čvrsto izneo stav da, kada nakon četiri godine bude istekao ugovor o transportu gasa preko teritorije Ukrajine, gas više neće ići tim putem u Evropu.

- Novi pravac, zajedno sa Severnim tokom, biće preko teritorije Turske, a konačno odredište biće na grčko-turskoj granici - istakao je Ccepurin otvarajući konferenciju u Beogradskoj poslovnoj školi.

Prema njegovim rečima, preliminarni dogovor je da se izgrade četiri cevovoda, od kojih bi prvi trebalo da bude završen 2016.

- Gas će ići južnom maršrutom, preko Turske, doći će do granice sa Grčkom, i tada ćemo se dogovarati sa Evropskom unijom - objasnio je on.

Sada zemlje, kako je ukazao, uključujući one u regionu Balkana, treba da se opredele kako će se dalje snadbevati.

- Ključno je u narednim mesecima, u periodu od pola godine do godinu dana, opredeliti se kako da gas dolazi do krajnjeg potrošača - istako je ruski ambasador.

On je napomenuo da je važno odrediti tri stvari - isporuke moraju biti pouzdane, treba obezbediti potrebne količine koje će region dobijati, i kao treće, potrebno je utvrditi prihvatljive cene.

Čepurin je upozorio da današnja situacija u geopolitičkom smislu uopšte nije laka.

Prema njegovim rečima, iskustvo "Južnog toka" nije uspelo, te treba "svoje interese osvestiti i igrati aktivno svoju ulogu, probijati birokratski i politički zid".

- Kada budemo prevazišli te zidove, trudićemo se da branimo svoje nacionalne interese, ali i zajedničke ekonomske interese i interese velike Evrope - zaključio je ambasador Čepurin.

Ruski centar za strateška istraživanja (RISI), Fond istorijskih perspektiva (FIP), Nova srpska politička misao (NSPM), Naša Srbija, i Beogradska poslovna škola (BPŠ) srdačno Vas pozivaju na naučnu konferenciju Ruski energetski projekti na Balkanu posle „Južnog toka“ koja će se održati u Beogradu 02. marta 2015. godine, u svečanoj sali Beogradske poslovne škole (Kraljice Marije 73) sa početkom u 11 časova.

Program konferencije:

10:30 - Registracija učesnika i medija

11:00 - Obraćanje Nj.e. ambasadora RF Aleksandra Čepurina i direktora BPŠ prof. dr Đure Đurovića

11:15 – Početak prvog radnog dela konferencije (moderatori Đorđe Vukadinović i Nikita Bondarev)

-          Prokofjev I.V., zamenik direktora RISI i rukovodilac ekonomskog sektora - "Energetski aspekti spoljne politike Rusije"

-          Đorđe Vukadinović, glavni urednik časopisa Nova srpska politička misao -"Rusko-srpski odnosi posle Južnog toka"

-          Bondarev N.V., rukovodilac balkanskog sektora RISI - "Prisustvo Rusije u energetici Srbije i Bugarske – sličnosti i razlike"

-          Dejan Mirović, Pravni fakultet Univerziteta u Prištini - "Koliko je Srbiju do sada koštala primena SSP-a sa EU i perspektive ekonomske saradnje sa Rusijom"

-          Ivan Markov – bivši generalni direktor "Marica Vostok" i bivši ministar energetike - "Bugarske na pragu energetske krize ".

-          Goran Nikolić, Institut za evropske studije, Beograd - "Energetika u kontekstu rusko-srpskih ekonomskih odnosa"

-          Vojislav Vuletić, predsednik skupštine Udruženja za gas - „Značaj prirodnog gasa za energetiku i privredu Srbije, sa posebnim osvrtom na moguće alternativne pravce snabdevanja“

Diskusija

13:15 - Početak drugog radnog dela konferencije (moderatori Đorđe Vukadinović i Nikita Bondarev)

-          Pravosudov S.A.,glavni urednik časopisa "Gasprom" - "Perspektive ruskog gasa u Evropi"

-          Predstavnik NIS-a

-          Svistunova I. A., ekspert RISI za Tursku - "Rusko-turski odnosi i uloga Turske u energetici Balkana"

-          Tasko Ermenkov – narodni poslanik BSP, specijalista iz oblasti energetike - "Politička dimenzija bugarsko-srpskih odnosa u oblasti energetike"

-          Iskenderov P.A., naučni saradnik Inslav RAN, ekspert FIP - "Rusko-srpski odnosi u kontekstu međunarodne bezbednosti"

-          Nikola Tanasić, analitičar NSPM - "Energetika i ideologija - ruski energetski projekti kroz prizmu balkanskih medija"

-          Jelica Putniković, urednik portala „Balkan magazin“ - „Neke nedoumice povodom ruske energetske strategije na Balkanu“

Diskusija

15:00 – Koktel za učesnike i goste

Sa posebnim zadovoljstvom pozivamo Vas da prisustvujete ovoj konferenciji i doprinesete njenom radu.

(NSPM-Tanjug)