уторак, 27. септембар 2022. | |
КОПЕНХАГЕН, МОСКВА -Кварови до којих је дошло на три крака подморских гасовода Северни ток 1 и Северни ток 2 су без преседана, а време поправке је немогуће проценити за сада, саопштила је данас компанија Норд Стрим АГ, оператер цевовода Северни ток 1. "Оштећења која су се догодила у једном дану истовремено на три линије система подморских цевовода Северни ток су без преседана. За сада није могуће проценити време за поправку гасне транспортне инфраструктуре", навела је компанија у саопштењу за новинаре, известила је агенција Тасс.
Исту информацију преноси и Ројтерс, напомињући да је саопштење уследило после упозорења шведске поморске управе о два цурења гаса на гасоводу Северни ток 1, убрзо након што је Данска известила о цурењу гаса на оближњем гасоводу Северни ток 2 због којег је ограничила пловидбу у радијусу од пет наутичких миља. Гасовод Северни ток 1, који се састоји од два паралелна крака појединачног капацитета од по 27,5 милијарди кубних метара годишње, почео је да испоручује гас директно из Русије у Немачку 2011. године. Проток гаса тим цевоводом, који је од јула радио са само 20 посто капацитета, заустављен је крајем августа и није поново покренут након редовног ремонта. За то што Северни ток 1 није поново покренут Русија криви неисправну опрему на кључној компресорској станици и санкције Запада према Москви због рата у Украјини. Северни ток 2, који се протеже скоро паралелно са Северним током 1 по дну Балтичког мора, изграђен је у септембру 2021. године, али никада није покренут јер је Немачка одбила да га сертификује. Тај пројекат је у потпуности заустављен само неколико дана пре него што је Москва послала трупе у Украјину 24. фебруара, додаје британска агенција. Пад притиска у оба Северна тока, Берлин говори о диверзији, Кремљ о саботажи Руси од почетка септембра не испоручују гас Немачкој, а сада не би могли ни кад би хтели јер су оба гасовода Северног тока остала без притиска. Неки у Берлину сумњају да су цурења у цевима последица циљаних напада. Портпарол Кремља Дмитриј Песков рекао је да Москва не искључује могућност саботаже. „Тренутно не знамо узроке пада притиска“, саопштило је немачко Министарство економије, додавши да су у контакту са руском страном и надлежним агенцијама. Дан након што је објављено да је притисак пао у немачко-руском гасоводу Северни ток 2, који никада није ни пуштен у рад, притисак је „непланирано“ пао на нулу и у обе цеви Северног тока 1. Тај гасовод је до руске агресије на Украјину био далеко најважнија енергетска траса за Немачку. Ноћ раније је пад притиска уочен у једној од две цеви Северног тока 2, и то вероватно због пукотине у гасоводу надомак данског острва Борнхолм. Истрага би требало да утврди откуд цурење гаса на том месту. „Кварови до којих је дошло на три крака подморских гасовода Северни ток 1 и Северни ток 2 су без преседана, а време поправке је немогуће проценити за сада“, саопштила је компанија Норд Стрим АГ, оператер цевовода Северни ток 1. Према извештају листа Тагесшпигел, у Берлину су уверени да се ради о диверзији, то јест да су гасоводи намерно оштећени. “ Немамо довољно маште да замислимо сценарио који не подразумева циљани напад. Све говори да ово није случајност“, рекао је извор упознат анализом Владе и савезних агенција. „Ниједна могућност се не може искључити“, рекао је портпарол Кремља Дмитри Песков новинарима. Песков је изјавио да је Кремљ врло забринут због ситуације која захтева хитну истрагу, јер се ради о проблему енергетске безбедности „целог континента“. Надлежни у Данској су навели да цурење гаса представља опасност, те забранили пловидбу у кругу од пет морских миља. Према организацији „Немачка помоћ животној средини“, за сада не постоји већа опасност по животну средину. Руски гас ионако не стиже у Немачку Како кажу у немачком Министарству привреде, проблеми не утичу на снабдевање у Немачкој с обзиром да од почетка септембра Руси ионако не пуштају нимало гаса кроз Северни ток 1. „Упркос томе, ниво гаса у складиштима континуирано расте. Тренутно је попуњеност на 91 одсто“, саопштено је у Берлину. Пре руске агресије, Гаспром је покривао чак 55 одсто немачких потреба за гасом. Највећа количина стизала је управо кроз Северни ток 1, гасовод који повезује две земље подно Балтичког мора. акон летње саге с редовним одржавањем гасовода, те ремонтом једне Сименсове турбине у Канади, Гаспром од почетка септембра уопште више не пушта гас. Руска страна се изговара кваром на управо тој турбини због којег наводно цури нафта у компресионој станици Портоваја код Санкт Петербурга. Тада је Сименс саопштио да цурење нафте не угрожава рад турбина и да поправка може бити извршена на лицу места. Званични Берлин је у више наврата говорио да се ради о политичкој обустави испорука.
(Танјуг-Дојче веле-Фонет) |