"Клима101": Зашто је Београд поплављен после сваке велике кише - Колико смо (не)припремљени на екстремне падавине

 У наставку изразито нестабилног почетка лета, Србију су поново погодиле екстремне падавине. Мада нам овакво време може деловати стихијски, а посебно нагле смене екстремних врућина и екстремних падавина, у питању је предвиђена последица климатских промена. Догађа се управо оно што већ годинама предвиђају научни модели.  

Како пише Клима101, у Србији, екстремне падавине постају све чешће, а субјективан утисак да „некада није било овако” је заправо тачан: примера ради, у односу на средину 20. века, данас је  удео екстремних падавина у укупним падавинама преко два пута већи.

Другим речима, укупна годишња количина падавина се није много променила у протеклим деценијама, али њихов распоред јесте – па данас имамо чешће и интензивније суве периоде, које прекидају чешћи и интензивнији периоди екстремних падавина.

Истовремено, расте и територија Србије која је под високим ризиком од екстремних падавина: некада је то чинило око 7 одсто земље, а актуелне процене кажу да ће до средине 21. века под високим ризиком бити чак 56 одсто територије Србије.

Али проблем није само у падавинама.

„Струка већ годинама упозорава на растућу опасност од градских поплава. Данас, ми врло добро знамо који су то посебно угрожени крајеви, зашто је поплава све више, које су последице – али и шта треба да урадимо како бисмо стање поправили“, сматра др Ана Вуковић Вимић са Пољопривредног факултета у Београду.

У Београду, овако екстремна киша по правилу изазива поплаве. У медијима и на друштвеним мрежама се деле снимци поплављених улица, гаража и пролаза где се често понављају исте локације, као што је Аутокоманда. То нам указује на још једну кључну чињеницу.

Наиме, за поплаве у градовима није кривац само киша – већ и постојећа инфраструктура. Услед недостатка адаптације на све екстремније климатске услове, Београд и други градови су посебно рањиви на екстремне падавине.

То и није нарочито нов увид. На основу досадашњих искустава, али и постојећих истраживања и података, струка већ годинама упозорава на растућу опасност од градских поплава. Данас, ми врло добро знамо који су то посебно угрожени крајеви, зашто је поплава све више, које су последице – али и шта треба да урадимо како бисмо стање поправили.

Штавише, и држава Србија и град Београд већ су усвојили планове и стратегије који би могли драстично да помогну у борби против поплава у урбаним срединама.

Проблем није само у канализацији, већ и у великим површинама које не упијају атмосферске воде (бетон, асфалт…)

Ризик од екстремних падавина препознат је у Акционом плану адаптације града Београда на климатске промене са проценом рањивости, чије су измене и допуне усвојене септембра 2023. године.

У овом документу се посебно наводи да је рањивост становништва на дејство поплава у Београду висока, „због високе изложености становништва овим условима, као и због ниске способности адаптације”.

Даље, као најкритичнији наводе се доњи Дорћол, од Цара Душана до Дунава, као и делови Дедиња, Калуђерице, Бановог брда и делови општине Лазаревац, због тога што немају ни изграђену атмосферску канализацију, тј. систем за прихватање и одвођење падавина.

Али мада се канализација најчешће наводи као извор проблема градских поплава, далеко од тога да је она једина.

У Програму прилагођавања на измењене климатске услове,  који је Србија усвојила крајем 2023. године, наводи се како у урбаним срединама, све чешће јаке падавине повећавају честину појаве бујица, поплава и клизишта, али и да се повећава појава бујица „због великих водонепропусних површина”.

„Као најкритичнији наводе се доњи Дорћол, од Цара Душана до Дунава, као и делови Дедиња, Калуђерице, Бановог брда и делови општине Лазаревац, због тога што немају ни изграђену атмосферску канализацију, тј. систем за прихватање и одвођење падавина”, каже Вуковић Вимић.

Није само ствар у недовољним капацитетима канализације да усмерава атмосферске воде (мада и то јесте проблем). Површине као што су асфалт и бетон не пропуштају воду, и што их је више, већа је и рањивост на поплаве у урбаним срединама.

Насупрот њима, зелене површине, а посебно оне у контакту са тлом (не нпр. жардињере) су порозне, упијају падавине и смањују рањивост на поплаве.

Другим речима, лични утисак вас не вара: градови у Србији имају исувише бетонских и асфалтираних површина, и са вама се слаже један кључни национални документ Републике Србије.

Услед лоше адаптираности на екстремне падавине, у овом документу оне су препознате као ризик по здравље и безбедност људи, по имовину и инфраструктуру, по комуналне услуге (вода за пиће, електрична енергија, транспорт), по животну средину…

Препоруке за бољу заштиту од градских поплава постоје већ годинама, али се оне врло ретко спроводе у дело

У Плану генералне регулације (ПГР) система зелених површина Београда такође је препозната важност зелених површина као облика заштите од поплава у урбаним срединама.

У овом документу, који је усвојен 2019. године, предлаже се израда студије могућности успостављања и примене одрживог система прикупљања атмосферских вода у изграђеном градском ткиву (СУДС – Сустаинабле Драинаге Сyстем).

Међутим, оваква студија није урађена, а Београд за сада нема „одрживи систем прикупљања атмосферских вода” – што врло илустративно показују снимци градских поплава које гледамо сада већ скоро сваке године.

Овај документ, наиме, иако усвојен, остао је на нивоу препоруке, а његова решења се врло ретко примењују.

Поред интензивних падавина, треба имати у виду да су непогоде које их доносе често праћене јаким ударима ветра, који директно наносе штету објектима и уопште инфраструктури, и представљају додатне ризике за безбедност људи у саобраћају, на улицама, али и у својим домовима.

У случају исплате штета и обнова оштећених објеката, такође се не узима у обзир појачавање екстремних временских догађаја.

„Адаптација се не може вршити без доброг познавања ризика, који се сада убрзано мењају услед климатских промена”, каже Ана Вуковић Вимић.

Документ који би могао да за собом повуче измене многих стандарда и регулатива је заправо измена Методологије израде и садржаја процене ризика од катастрофа и плана заштите и спасавања, што је кључан документ у овој области.

Наиме, овај документ за сада не садржи информације о климатским променама у методологијама за процене ризика – дакле ризици не виде да се дешавају климатске промене и појачавају екстремни услови.

Измена ове Методологије је предвиђена Програмом прилагођавања, како би се њеном применом добила реална слика о ризицима у Србији, а њена измена повлачи и повезане процене на локалном нивоу, што је основа за спровођење мера адаптације. Адаптација се не може вршити без доброг познавања ризика, који се сада убрзано мењају услед климатских промена.

Данашња научна сазнања, у глобалном збиру огромног броја истраживача, открића и искустава, даје нам врло јасне смернице: постоје ствари које треба да радимо да бисмо зауздали пораст температуре (па самим тим и пораст екстремних падавина), а постоје и врло конкретне ствари које треба да радимо како бисмо се адаптирали на нове услове – то јест, како бисмо умањили, колико можемо, негативне последице климатских промена.

Србија је ове смернице већ препознала и усвојила. Ако у наредним годинама и даље будемо гледали исте (или горе) снимке поплава у градовима, то треба да имамо у виду. То није само прича о  „провали облака” или „катастрофалном времену”, већ и о нашим за сада непостојећим напорима да се адаптирамо на нове услове и побољшамо усволе живота у граду.

Угрожене улице у Београду:

Како се наводи у Акционом плану адаптације града Београда на климатске промене са проценом рањивости, на поплаве су у Београду посебно рањиви путни правци, фреквентне саобраћајнице и улице:

– аутопут Е70 који пролази кроз централно градско језгро;

– Радничка, Савска и Карађорђева улица, дуж реке Саве до ушћа и потом до Панчевачког моста;

– правац од Новог Београда, преко Бранковог моста, Теразијског тунела, Булевара деспота Стефана, па до Панчевачког моста;

– Улица кнеза Милоша и Таковска улица;

– главне саобраћајне раскрснице: код Главне железничке станице Београд у Савском амфитеатру, Трг Славија, Трг републике, Мостарска петља…

(Клима101-Н1)