Кина забранила извоз ретких метала у САД. Портпарол кинеског министарства спољних послова Лин Ђиан: Уложили смо снажан протест Америци због злонамерног гушења технолошког напретка Кине

Кинеске власти данас су саопштиле да у потпуности забрањују извоз у САД ретких метала галијума, германијума и антимона и високо-технолошких материја које могу да се користе у војне сврхе, као одговор на америчко ограничење увоза полупроводника и производа који их садрже.

Кинеско министарство трговине најавило је тај потез месец дана након што је Вашингтон проширио списак кинеских произвођача који ће бити подложни контроли, а који производе компјутерске чипове, софтвер и меморијске чипова потребне за напредне апликације.

Ескалација трговинских односа уследила је након што је новоизабрани председник САД Доналг Трамп запретио да ће јако подићи царине на увоз из Кине и других земаља.

„Кина је уложила снажан протест Америци због нових мера у вези са контролом увоза полупроводника, санкција против кинеских компанија, и злонамерног гушења технолошког напретка Кине“, рекао је данас портпарол кинеског министарства спољних послова Лин Ђиан на редовном брифингу.

„Желим да нагласим да се Кина веома супротставља америчком преувеличавању концепта националне безбедности, злоупотреби извозних контролних мера и илегалним, једностраним санкцијама и врло удаљеној јурисдикцији против кинеских компанија“, рекао је Лин.

Кина је у јулу 2023. године саопштила да ће од својих извозника тражити да добију одобрење за извоз стратешки вашних сировина у САД, попут галијума и германијума. У августу је саопштила ће ограничити и извоз антимона, који се кории у низу производа, од батерија па до оружја, укључујући и нуклеарно. Најавила је и строгу контролу извоза графита.

Ограничена које је Кина данас објавила, обухватају и дијаманте и друге материје изузетне чврстине и густоће. Оне се користе у многим секторима индустрије, као на пример за алат за сечење, за дискове за аутомобилске кочнице или заштитна средства за премазивање. Кина је раније, у августу прошле године лиценцирањем већ ограничила извоз технологије и уређаја за металуршко процесуирање таквих материја.

Кина је највећи извор галијума и германијума у свет, који се експлоатишу у малим количинама, али су неопходни за производњу рачунарских чипова за мобилне телефоне, аутомобиле, соларне панеле и војну опрему.

Обе су владе, и Пекинг и Вашингтон, своје одлуке образложиле бедносним разлозима. Након што су САД додале 140 кинеских компанија на свој списак „појачане контроле“, протестовали су и кинеско министарство трговине и бројна кинеска индустријска удружења.

Кинеска влада незадовољна је ограничењима САД на увоз напредних полупроводника и друге технологије, што је образложено безбедносним разлозима, али се ипак уздржавала од реципрочних мера, вероватно да не би наштетила цветајућој кинеској индустрији полупроводника, вештачке интелигенције и других напредних технологија.

(Н1)