Ketrin Ešton: Pre deset godina, svi su govorili da o dogovoru Prištine i Beograda nema govora. Međutim, sve je moguće ako krenete i pokušate. Miroslav Lajčak radi sjajan posao

O ZSO čujem mnogo više nego što sam očekivala, i čujem toliko stvari koje su joj nekako pridodate – kao da je to neka negativna magična stvar. A zapravo sve što je ona – to je sposobnost da budete u mogućnosti da radite zajedno, da sa Prištinom razgovarate tako da se zajednica (srpska, prim.red.) oseća bezbedno, poručila je Ketrin Ešton deset godina nakon što ovaj deo Briselskog dogovora još uvek nije sproveden u delo.

Na upravo završenom mirovnom forumu UNMIK-a u Solunu, bivša visoka predstavnica Evropske unije za spoljnu i bezbednosnu politiku, bivša potpredsednica Evropske komisije i posrednik u postizanju Briselskog sporazuma 2013. godine, podsetila je na to da je tačke koje se tiču formiranja Zajednice opština sa srpskom većinom.

„Zajednica dolazi iz jednog od sedam pitanja koje sam Beogradu i Prištini postavila u dijalogu. Pitanje za Prištinu je: Da bismo mogli da Beograd nateramo da se ne meša – onako kako u Prištini to vide, ili da Beograd ne bude deo struktura na Severu Kosova, za srpsku zajednicu je stoga važno da sa Prištinom ima poseban odnos. U Evropskom zakonu o lokalnoj upravi, cela evropska unija može da sarađuje na pružanju usluga svuda, što je deo evropskog prava. Dakle, oni mogu da svoj odnos učine posebno važnim tako što će srpska zajednica imati direktnu, hitnu vezu sa Prištinom onda kada oseti da ima problem“, kazala je Ešton.

Naglasila je da je za Srbe na Kosovu, uz fokus na Sever, važno da i Beograd i Priština razgovaraju sa njima.

„Jer ako Srbi sa Kosova dobiju komunikaciju sa obe strane, to je pozitivno za dijalog i to je najbolji način da se ide napred“, kaže.

O kompromisu govori kao nepravedno potcenjenoj, prokazanoj, a zapravo moćnoj reči.

„Dakle, reč kompromis je na lošem glasu. Odaje se utisak da je u pitanju predaja, a to zaista nije. Ne možete da pregovarate o nečemu, ne možete da idete napred osim ako niste spremni da se zalažete za stvari koje su zaista važne, ako niste spremni da razumete da ljudi sa kojima razgovarate takođe imaju stvari koje su im zaista važne. I vi radite na tome da nađete način da učinite što više za svoju zajednicu, svoj narod, ali i da prepoznate da su i drugim ljudima, drugim zajednicama, potrebne stvari“, kazala je Ešton u ekskluzivnom intervjuu za KoSSev.

Da li su Hašim Tači i Ivica Dačić bili ljudi kompromisa?

„Mislim da su apsolutno shvatili da budućnost za obojicu leži u njihovoj sposobnosti da imaju dobrosusedske odnose. Mislim da su i jedan i drugi shvatili to da je za rast i razvoj Zapadnog Balkana potrebno bilo srediti odnos između Srbije i Kosova. A to je posebno važilo za Sever, gde je bila vidljiva negativna strana svih tih odnosa. Mogli bi u izvesnom smislu da pokažu i kako da se približe Evropskoj uniji. I da Evropska unija kaže ‘u redu, to su teške stvari koje treba uraditi, jer to i jesu, ali zbog toga što ste to učinili, u mogućnosti smo da vas približimo, i da na kraju, i pristupite EU’. Ovde je u pitanju samo pobeda, pobeda, pobeda, pobeda, pobeda. Ali da biste pobedili, morate da budete spremni i da kažete ‘ovo su važne stvari, bez ovih drugih stvari mogao bih da živim, i prepoznao bih vaše gledište kakvo god ono bilo'“.

Tvrdi da je upravo to videla kod nekadašnjeg pregovaračkog para Beograda i Prištine.

„Potrebno je mnogo toga kako biste bili spremni da sednete u prostoriju i da kažete ‘u redu, pristaću na to, prihvatiću to’. Hrabro je uraditi tako nešto. Mnogi lideri širom sveta koje sam srela, dođu na lidersku poziciju i to je to. Sede tamo, ne dižu prašinu. Ne dižu prašinu zbog svojih pristalica, jer znaju da ako urade nešto drugačije ili hrabro, onda mogu da izgube na sledećim izborima, nešto može da im se dogodi. I to je ono što sam videla. U ovom regionu postoje političari koji su apsolutno sposobni da to urade. Takvu vrstu hrabrosti sam videla širom regiona, i ono što želim jeste da to vidim u još većem obimu“.

Svesna je ipak da stvari „ne idu uvek glatko“.

„Postizanje sporazuma je jedna stvar, a njegovo sprovođenje sasvim druga – teža, jer tada nailazite na razne probleme“, naglašava.

Iako je cilj briselskog dijaloga bio i jeste da se unapredi život građana, posebno poboljša za one koji žive na Severu, svesna je da prepreke sa kojima se ljudi svakodnevno suočavaju, neće biti rešene u kratkom vremenskom periodu.

„Dakle, potrebna je kombinacija praktičnih stvari i mnogo političke volje. I to ne političke volje samo na nivou vlade, već i političke volje lokalnih gradonačelnika, lokalnih zajednica, nevladinih organizacija. Da svi rade na tome da se ide napred. Za ovih 10 godina, nikada nije bila u pitanju samo ravna linija. Uvek smo znali da će ona da vijuga i da će da predstavlja izazov kada smo gledali u praktične stvari koje smo morali da uradimo“.

Ešton ipak priznaje da bi, uprkos razlikama dve strane, lično volela da se proces dogovaranja Beograda i Prištine odvija mnogo brže, naglašavajući i to da njegova vrednost treba da se ogleda i u samoj živosti dogovora i pitanju odgovornosti, umesto što pregovarači umeju da se odriču od preuzetih obaveza samo zato što se neko pre njih obavezao na iste:

„To bi takođe trebalo da bude živi dogovor. To je dogovor u koji oni treba da se zagledaju, da ga preispitaju i sagledaju praktičnost onoga što rade. To ne znači da taj dogovor treba rasturiti, to ne znači da treba da se prave velike promene. To samo znači da ćete pokušati da budete kreativni tako da ga poboljšate unutar postojećeg političkog okvira, drugačijeg nego što je to bio slučaj pre deset godina“, rekla je Ešton.

Da ste pitali tada bilo kog prosečnog severnjaka – rekao bi vam – ‘ne želimo 2013. Ne želimo Briselski sporazum. Jer on predstavlja prekid veza sa Srbijom. Hoćemo da se držimo našeg srpskog sistema i ne želimo da nas na silu uvuku u sistem koji ne prepoznajemo kao prijateljski’. Deset godina kasnije su još više u to uvereni, jer im ni ovih 10 godina nije donelo ništa bolje?

„Dakle, razumem da je za mnoge ljude na Severu ovo delovalo kao velika promena. Na političarima i liderima na Kosovu, u Srbiji i na Severu je da se pobrinu da ljudi shvate šta je cilj. Ne radi se o tome da se ljudi osećaju manje bezbedno, već o tome da veruju da će stvari biti bolje. Bili smo veoma pažljivi kada smo razmišljali o sporazumu iz ugla Brisela – iz ugla EU, da ovde mora da se radi o prepoznavanju puta napred, i da se nosimo sa svim problemima koji su postojali, jer 2013. godina nije bila srećan period na Severu Kosova, bilo je mnogo problema i pitanja, kroz paralelne strukture, pravosudni sistem nije funkcionisao za mnoge ljude na Severu. Morali smo da uspostavimo i pravosudni sistem koji funkcioniše i policiju. Morali smo da prepoznamo da ljudi moraju da imaju stabilnost i ekonomske prilike i sve ono što ljudi žele, i što ljudi svuda isto žele“.

Ešton tvrdi da su kroz postizanje Briselskih dogovora, sve strane pokušale da se upravo pozabave rešenjima za normalnost života građana na Severu, kao što je i bilo gde drugde.

„Trudili smo se da to uradimo uz podršku Beograda i Prištine tako da pronađemo sprovodljiva rešenja. I bili smo svesni da će njihovo sprovođenje ljudi vrlo pažljivo posmatrati, pokušavajući da shvate šta ono tačno znači“, kazala je Ešton.

Potreba da se neguje sećanje na prošlost i razume prošlost jedni drugih

Naglašava da u vreme kada je bila posrednica u dijalogu nikada nije bilo bilo kakvog predloga o tome da se sam proces tiče zaboravljanja prošlosti.

„Uvek trebate negovati sećanje na prošlost, ceniti ga na svoj način i oplakivati ono što se dogodilo. Sve to je kritičan deo za pronalaženje dogovora“, kazala je, dodajući potom:

„Ovde se radi o tome da se na ispravan način poštuje prošlost i da se dozvoli ljudima da razumeju prošlost jedni drugih, i to kako stvari lako mogu da skliznu u haos, u mrak, u svakoj zajednici bilo gde na svetu i kako to brzo započinje malim koracima. Te majušne stvari koje signaliziraju da se stvari kreću u pogrešnom pravcu, koje se dogode bez signala“.

Nekadašnja posrednica u dijalogu objašnjava da je nakon postizanja Briselskog dogovora bilo mnogo detalja koje je trebalo razraditi i mnogo ocena o Briselskom sporazumu kao dobrom ili lošem, ali:

„Principi su postojali. Meni lično izgleda da je on o tome da političari preuzmu odgovornost, da kažu ‘ovo je ono što želimo da pokušamo i uradimo, želimo da život ljudi na Severu bude bolji, dakle, šta još treba da uradimo?’ Ne samo jedan sporazum, zapravo, postoji mnogo stvari koje bi mogli da urade“.

Ali i unutar same EU, Ketrin Ešton tvrdi da postoji „ogromna količina dobre volje“ da ovaj proces uspe.

„Toliko je ljudi koji žele da Sever Kosova, Kosovo – uspe. Moramo da radimo u tom pravcu najbolje što možemo, da pokušamo da vidimo šta se to dogodilo i zašto se ljudi (sada) osećaju nesigurno u najboljem slučaju ili, iskreno, nebezbedno u najgorem slučaju?“, Ešton odgovara na pitanje koju poruku ima za građane na Severu.

Na pitanje o zaglavljenosti dijaloga, eroziji pregovaračkog procesa unazad nekoliko godina, Ešton je u više navrata isticala kvalitete sadašnjeg evropskog posrednika u dijalogu Miroslava Lajčaka, kojeg smatra prijateljem.

Da li biste bili spremni da se pridružite ovom procesu ako budete pozvani da to uradite?

„Laskate mi. Međutim, pre deset godina, svi su govorili ‘nećeš uspeti to da uradiš’, svi su govorili ‘sve je zaglavljeno’, svi su govorili ‘to je haos, nikad nećeš ove lidere uspeti da dovodeš u jednu prostoriju, a o dogovoru tek nema priče’. Sve je moguće ako krenete i ako pokušate. Miroslav Lajčak radi sjajan posao. On je moj dobar prijatelj. Podržaću ga i pomoći mu na bilo koji način. Naravno, spremna sam da se angažujem ako je to nešto što bi moglo da bude korisno“.

(KoSSeV)