Katolici, protestanti i anglikanci danas proslavljaju Uskrs

 Uskrs je najveći i najstariji hrišćanski praznik koji se slavi u spomen na Hristovo uskrsnuće, njegovu pobedu nad smrću i nad grehom. Najveći hrišćanski praznik danas proslavljaju katolici, protestanti, anglikanci, neke pravoslavne crkve i brojne manje crkve.

Crkvena učenja kažu da je Isus raspet u petak, subotu je preležao u grobu, u Josifovom vrtu, dok se u nedelju zorom osetio snažan zemljotres i anđeo Božji sleteo je na grob. Stražari koji su čuvali grob, u strahu su popadali kao mrtvi, a Isus je vaskrsao.

Proslava Uskrsa za vernike predstavlja kraj Velikog posta, a za ovaj praznik vezuje se običaj darivanja i jedenja jaja kao simbol obnavljanja prirode i života.

Rimokatolička crkva, jedna od najstarijih crkvenih institucija, neguje običaje koji nemaju mnogo razlike od onih pravoslavnih.

Katolički običaji vezani za Uskrs počinju već Čistom sredom, kada počinje post i traje sve do Uskrsa.

Na Uskrs je običaj u mnogim krajevima da se hrana koja će se jesti na praznik nosi na blagoslov. Takođe, običaj je da se pripremi što više raznovrsne hrane koja će se raskošno ukrasiti.

U nekim delovima Hrvatske je tradicija da se na Uskrs pali vatra, takozvana vuzmenka, koju pripremaju vernici ispred crkava.

S druge strane, neka mesta čuvaju običaji da ponedeljkom, dan nakon Uskrsa, muškarci polivaju devojke, kako bi bile zdrave i lepe, a one im poklanjaju ukrašena jaja.

Vaskrs može biti u razmaku od 35 dana, najranije 4. aprila, a najkasnije 8. maja po julijanskom kalendaru. Po gregorijanskom kalendaru, to je period od 22. marta do 25. aprila. Zbog toga je Vaskrs pokretan praznik i praznuje se četiri dana.

Rimokatolička crkva je taj princip napustila 1583. godine, uvela je određene modifikacije u odnosu na princip Nikejskog sabora, a to su prihvatile, tačnije nasledile, protestantske zajednice.

Srpska pravoslavna crkva, koja vreme meri po starom, julijanskom kalendaru proslaviće Uskrs ove godine 16. aprila.

(N1)