недеља, 20. април 2025.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Кардинал Ладислав Немет у Ускршњој посланици: Добро на крају увек побеђује. Ускрс је тамо где се, и у тами греха и слабости, јавља трачак наде, оптимизма и снаге за промену
Хроника

Кардинал Ладислав Немет у Ускршњој посланици: Добро на крају увек побеђује. Ускрс је тамо где се, и у тами греха и слабости, јавља трачак наде, оптимизма и снаге за промену

PDF Штампа Ел. пошта
недеља, 20. април 2025.

Кардинал Ладислав Немет, београдски надбискуп и метрополит, поручио је у Ускршњој посланици да сви морају преиспитати своје деловање, мисли и начин говора, као и да се запитају да ли речима, наступом у јавности, у породицама и на радним местима шире мир и љубав, или можда раздор, лаж и превару.

Надбискуп Немет, у посланици, указао је да Ускрс видљив у напорима сваког друштва да створи услове праведног саживота, где ће се поштовати достојанство сваке особе и темељна права сваког човека.

"Све то извире из чињенице да је Исус Христ умро и ускрснуо за сваког човека и цео створени универзум", рекао је Немат.

Борба, међутим, навео је, не води се ни оружјем, ни дроновима, нити компјутерским вирусима или средствима масовног застрашивања и дезинформацијом.

"Ова борба се води у самом срцу човека, у срцу сваког од нас. У хришћанској традицији она се зове обраћење. То заиста значи 'окренути се у другом смеру', 'променити мишљење', 'усмерити се назад' или 'повратити се'. Обраћење је главни задатак свих хришћана, и то увек наново, с потпуним предањем и пожртвовањем", поручио је надбискуп.

Истичући да "обраћење постаје главни задатак свих нас", Немет је нагласио да "наши греси такорећи поново разапињу Исуса на крст".

"Велики руски писац Достојевски величанствено описује људску нарав у књизи Браћа Карамазови, показујући да бисмо ми људи били способни поново осудити и убити Исуса ако би се он још једном појавио међу нама. То је наша људска природа, али Бог је човека замислио другачијим: Исус, Богочовек, својим ускрснућем показао је да људска природа може да се бори без насиља за добро свих нас и да добро на крају увек побеђује – добро, а не грех и смрт", поручио је Немет.

Заједничка прослава Ускрса

Напомињући да ове године сви хришћани прослављају Ускрс истог дана, што се последњи пут догодило 2001. године, Немет је истакао да је то од суштинског значаја, посебно због 1700. годишњице Никејског сабора – Првог екуменског или васељенског сабора хришћанске цркве, чије одлуке и данас представљају темељ скоро свих хришћанских заједница.

Подсетио је да је тај сабор, између осталог, донео и одлуку о јединственом датуму слављења Ускрса, али да је током историје дошло до разилажења између источног и западног рачунања времена у црквеним круговима, а кроз векове тај јаз је продубљен и неким људским полуистинама.

Према његовим речима, верници с правом постављају питање зашто се сваке године мења датум прославе најважније светковине хришћанске вере и зашто хришћанске заједнице не могу да се договоре око јединственог датума за тако велики празник.

"Заједничка прослава била би могућа кад бисмо се договорили око једног, јединственог датума, који би се понављао сваке године, истог дана у календару. Свети отац Фрањо је, следећи предлоге папе Павла VI, Јована Павла II и Бенедикта XVI, више пута наглашавао да је Католичка црква спремна да прихвати сваки заједнички датум за прославу Ускрса, јер важност ове светковине није у датуму, већ у њеном садржају", истакао је Немет.

"Ускрснуће остаје заувек с нама"

Нагласио је да је ускрснуће Исуса тако велик и тајанствен догађај да се не може ограничити ни временом ни простором.

"Ускрснуће, једном остварено, остаје заувек с нама. Не спутава га неки конкретан датум, јер датум прославе важан је само за нас људе – да се побожно сетимо чудесних дела нашег Бога, да лично уђемо у дубину ове велике тајне. Без сећања и славља Ускрса ми бисмо били само обична интересна група, невладина организација или светска корпорација“, оценио је Немет.

Београдски надбискуп нагласио је да је Ускрс стварност присутна свуда где се људи воле и практикују љубав једни према другима.

"Ускрс је тамо где се, и у тами греха и слабости, јавља трачак наде, оптимизма и снаге за промену. Ускрс је видљив у напорима сваког друштва да створи услове праведног саживота, где ће се поштовати достојанство сваке особе и темељна права сваког човека, што све извире из чињенице да је Исус Христ умро и ускрснуо за сваког човека и цели створени универзум“, поручио је Немет.

Посланицу је завршио поруком да свим хришћанима и људима добре воље жели благословене ускршње празнике, уз традиционални поздрав: Христос васкрсе!

(Фонет)

 
Пристигли коментари (0)
Пошаљите коментар

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли мислите да ће у 2025. години бити одржани ванредни парламентарни избори?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер