Hronika | |||
Jurij Barančik: "Orešnik" je samo pomoćno sredstvo. Potrebno podići nivo eskalacije sa Zapadom sa taktičkim nuklearnim oružjem |
sreda, 27. novembar 2024. | |
Ruski ekspert Jurij Barančik smatra da nedavno prvo borbeno korišćenje balističke hipersonične rakete srednjeg dometa „Orašnik“ ne treba shvatiti kao preuzimanje strateške inicijative u trenutnom sukobu na teritoriji Ukrajine. Komentarišući stav naučnog rukovodioca Fakulteta svetske ekonomije i svetske politike NIU VŠE, Sergeja Karaganova, Barančik piše na svom Telegramu da je “Rusija počela da pobeđuje u borbi protiv agresivnog ponašanja Zapada preko Kijeva”. Barančik smatra da inicijativa i dalje pripada SAD-u, obrazlažući svoj stav: -Mi smo udarili po teritoriji Ukrajine, a ne po teritoriji SAD-a ili njihovim vojnim bazama i drugim objektima u Evropi. Međutim, američke i britanske rakete gađaju rusku teritoriju, uključujući i međunarodno priznate granice. Čak i ruski napad na pojedine NATO ciljeve konvencionalnim oružjem ne bi značio preuzimanje inicijative. To bi samo izjednačilo nivo eskalacije. Bio bi to pravedan odgovor, istakao je Barančik. On je uveren da Rusija može preuzeti inicijativu samo prelaskom na viši nivo eskalacije od onoga što Zapad sebi dozvoljava. U trenutnoj situaciji, Rusija bi trebalo da napadne američke baze u Evropi, uključujući uništavanje američkih PRO objekata u Poljskoj i Rumuniji, ili da koristi taktičko nuklearno oružje (TNO). Drugog načina nema. -A kada nam ne odgovore, možemo smatrati da smo preuzeli kontrolu nad eskalacijom i, samim tim, stratešku inicijativu. A ako nam odgovore, tada treba preći na sledeći nivo eskalacije. Sve dok ne posustanu i ne kažu: dosta, hajde da stanemo ili da pregovaramo, objasnio je on. Stoga, ne treba se zavaravati upotrebom balističke hipersonične rakete srednjeg dometa „Orešnik“ i gajiti iluzije da se sve probleme SVO i geopolitike može rešiti ovim izvanrednim, ali konvencionalnim raketnim oružjem. To jednostavno nije realno. -Ovde se slažem sa Sergejem Karaganovom: “Uzimajući u obzir veličinu ekonomije, mali broj stanovnika i zaostatak u naučno-tehničkoj oblasti nagomilan od 1990-ih, ne treba se takmičiti sa protivnicima u konvencionalnim snagama.’ Zato Rusija ima pravo, radi samoodbrane, da pribegne ‘nuklearnom oružju kao faktoru izjednačavanja moći”, objasnio je Barančik. Naglasio je da je balistička hipersonična raketa srednjeg dometa „Orešnik“ zaista izvanredan sistem naoružanja. Međutim, on je namenjen rešavanju specifičnih zadataka. Za regionalno odvraćanje Moskva poseduje taktično nuklearno oružje, dok za održavanje reda u međukontinentalnim odnosima poseduje strateški potencijal. „Orešnik“ je samo manji dodatni element u regionalnoj agendi, i ništa više. Rusija obavestila SAD o lansiranju rakete Orešnik Sa druge strane, ukoliko ostavimo oštru retoriku ruskih analitičara po strani, vidimo da rusko-američki memorandum o obaveštavanju o lansiranju raketa iz 1998. ostaje na snazi. U okviru njega Rusija je inače obavestila SAD o lansiranju balističke rakete hipersonične srednjeg dometa Orešnik. Potvrdu za ovo nam pruža zamenik ministra spoljnih poslova Rusije Sergej Rjabkov, ali i američka strana. -Da, u okviru ovog razumevanja je u to vreme poslato obaveštenje o predstojećem probnom borbenom lansiranju rakete Orešnik, rekao je Rjabkov odgovarajući na pitanja novinara. Lansiranje Orešnika bila je jedna od faza testiranja najnovijih ruskih raketnih sistema srednjeg dometa. Prema rečima predstavnika ruskog Ministarstva odbrane, lansiranje je bilo uspešno, a raketa je pogodila cilj sa velikom preciznošću, što naglašava njenu spremnost za upotrebu u borbenim uslovima. Memorandum o obaveštenju o lansiranju raketa, potpisan 1998. godine, ostaje važan element rusko-američkih odnosa. Ovaj dokument ima za cilj da smanji rizike od nesporazuma i slučajne eskalacije, obezbeđujući transparentnost delovanja strana u oblasti strateškog naoružanja. Uprkos tekućim tenzijama između Rusije i Sjedinjenih Država, strane pokazuju spremnost da se pridržavaju ključnih sporazuma u oblasti kontrole naoružanja. Međutim, stručnjaci napominju da je situacija i dalje krhka. (Novosti)
|