петак, 08. јун 2018. | |
Афера са личном картом Андреја Вучића, хапшење Драгослава Космајца и суђење Мирославу Мишковићу, само су неки од најистакнутијих случајева у којима су јавни функционери и носиоци власти недозвољено коментарисали судске поступке пре доношења правоснажних пресуда и тако угрозили независност судске власти. Ово је показао извештај Комитета за људска права ЈУКОМ о поштовању Кодекса понашања чланова Владе и посланика о границама дозвољености коментарисања судских одлука и поступака. Сврха ових правилника о понашању је да поправе стални проблем српског правосуђа а то је зависност и могућности за утицаје из сфере извршне власти. Тако је пре доношења правилника било неколико судских поступака у којима су притисци долазили са највиших инстанци власти. У извештају се наводи случај Драгослава Космајца, као један од најпроминентнијих примера јавног означавања учиниоцем кривичног дела особе против које су предузете само и искључиво преткривичне радње. „Тадашњи премијер Србије Александар Вучић називао га је ‘највећим нарко-дилером у Србији’ иако Космајац никад није гоњен за кривично дело које се везује за трговину дрогом“, истакао је ЈУКОМ. Они су анализирали и случај Мирослава Мишковића, као једнако пропраћен бројним изјавама политичара пре почетка процеса, током самог процеса, али и након доношења првостепене пресуде. „Пре него што је и дошло до било каквог судског процеса, премијер је дуго најављивао путем медија да се ради о кривичним делима производећи атмосферу да је ствар доказана и без икакве сумње“, стоји у извештају ове организације. По оцени ЈУКОМ-а, симптоматичан је и случај Андреја Вучића, брата председника Србије и власника фирме Asomacum, за коју се судски доказивало да ли је његова као што је указивано у јавности, или је направљена са фалсификованим потписом, након што му је украдена лична карта, како је он тврдио. „Процес доказивања водио се и на суду, а за све време трајања поступка, министар унутрашњих послова Небојша Стефановић и народни посланици владајуће већине су кроз медије давали изјаве о фалсификованом потпису и јасно указивали у ком смеру суд треба да пресуди. На крају процеса, Привредни суд у Београду усвојио је тужбени захтев Андреја Вучића, брата тадашњег премијера“, указали су они. Правници ЈУКОМ-а установили су да, иако се чланом 6 Закона о уређењу судова забрањује коришћење јавног положаја и јавно иступање којим се утиче на ток и исход судског поступка, сведоци смо све учесталијих ситуација где се ова одредба крши. „Упркос доношењу посебних кодекса у политичкој пракси остаје традиција јавног и медијског притиска од стране политичких актера, кроз учестале коментаре упућене судијама и тужиоцима. Коментарисање судских поступака практикују сви представници власти – од локалне до извршне и законодавне, што индукује страх код судија да слободно одлучују и пресуђују независно од било каквог спољног утицаја“, упућено је у извештају. Случај Бубало Као један од најфлагрантнијих примера кршења владиног кодекса понашања, ЈУКОМ наводи и коментарисање ослобађајуће пресуде бившем министру привреде и приватизације Предрагу Бубалу, од стране градоначелника Новог Сада Милоша Вучевића. „Упркос редуковању, постоје врло важни медијски ексцеси када се коментарисање судских поступака кршило на бруталан начин, што смо могли видети у случају Вучевић. Политичари и јавни функционери и даље производе притисак на рад суда, јавно сугеришући или критикујући поступање судија у одређеним предметима“, закључено је у извештају. (Данас) |