ЈУКОМ: Александар Вучић својим изјавама угрозио начело поделе власти у Србији, његови иступи представљају мешање у судску и законодавну власт

Комитет правника за људска права (ЈУКОМ) саопштио је да је председник Србије Александар Вучић на конференцији за новинаре после седнице Савета за националну безбедност, својом иступом угрозио начело поделе власти у Србији и да тај иступ представља мешање у судску и законодавну власт.

"Изјава председника Србије на конференцији након седнице Савета за националну безбедност, којој су присуствовали искључиво представници извршне власти, најава је укидања суђења у разумном року као уставне гаранције права на правично суђење и критиковање казнене политике судова у Србији, представљају грубо кршење начела поделе власти на којима почива уставни поредак Србије", саопштили су из те организације.

ЈУКОМ је оценио да иступ председника представља наставак мешања у независност правосуђа које је до сада више пута виђено у медијима кроз недозвољено коментарисање судских одлука.

Та организацијаја је навела да предлогом Уставних амандмана већ постоји тенденција смањења независности и самосталности судија и тужилаца и да најављене измене кривичних прописа Србије представљају претњу за право градјана на правично суђење.

ЈУКОМ додаје да нове мере морају да буду донесене у прописаној процедури уз озбиљну анализу права и праксе и уз свеобухватну јавну расправу.

"Најављивање оштрије казнене политике, мимо адекватне стручне расправе у потпуности заобилази мишљење надлежних органа правосудја и представља мешање председника Републике и у судску и у законодавну власт", оценили је ЈУКОМ.

Председник Александар Вучић је у субору најавио да ће Србија увести доживотне затворске казне за вишеструке убице, за убиства деце, као и за друга најтежа кривична дела, посебно она која имају елементе насиља, за која ће минималне и максималне казне бити повећане.

Вучић је такође обећао да ће држава да "прегази" криминаце.

Бољевић: Испада да су за криминал одговорне судије

Председница Друштва судија Србије Драгана Бољевић изјавила је да то удружење поздравља јачање борбе против криминала и изналажење системских решења, али је оценила да је "чудно" што се предложена решења односе само на рад судија.

"То би могло да указује да су за криминал одговорне судије, иако је председник изјавио да 99 одсто судија ради добро и часно свој посао," рекла је Бољевић за агенцију Бета.

Она је рекла да је на конференцији за новинаре председник Александар Вучић, када је најавио пооштравање казнене политике за најтежа кривична дела, рекао да судије у превеликом броју случајева изричу казне близу законског минимума и да их ублажавају.

"Поздрављајући полицијску акцију од претходног дана у којој је по речима министра Небојше Стефановића, примењен 'превентиван притвор', председник је практично изразио очекивање од судија да то лишење слободе продужују, иако је и сам министар изјавио да ни полиција баш није располагала неким конкретним доказима у тим случајевима", казала је Бољевић.

Ригорозно кажњавање није одговарајуће средство у борби против криминала, оценила је Бољевић

Она је навела и да нигде не постоји законом прописан рок да се кривични предмети морају завршити за 12 месеци.

"По природи ствари, суђења ће трајати краће, у оној мери у којој буду обезбедјени бољи услови. Реч је пре свега о потреби да судије немају у раду превелики број предмета, да постоји довољан број слободних судница, као и слободних судија - чланова већа, да у једном случају не буду оптужено по више десетина окривљених, али и да докази буду одговарајућег квалитета", навела је Бољевић.

Бољевић је рекла да је казнена политика већ пооштрена реформом 2008-2010. године, када је за трговину наркотицима била прописана минимална казна затвора од три године и искључена могуцност ублажавања казне, али да се број тих кривицних дела није смањио.

"У том смислу није изнет тачан податак да се за та дела ублажавају казне, јер то по закону није могуће. При томе, пооштравање казни које би се односило на уживаоце наркотика, дакле не и на оне који дрогу праве или је продају навелико не би била одговарајућа мера, јер је реч о зависницима на чију болест се мора реаговати другим мерама друштвене и здравствене заштите", оценила је она.

Додала је да је пракса прописивања судијама дужине затворске казне коју треба да изрекну извршиоцима кривичних дела, пре неколико година проглашена неуставном у САД.

"Историјски је познато да ригорозно кажњавање није одговарајуће средство у борби против криминала", оценила је Бољевић и навела да европске државе које имају доживотну казну затвора имају и условни отпуст, што доживотну казну затвора претвара у казну од 25. година.

Према њеним речима, неопходна је стручна расправа о решењима која су најављена, односно да представници власти разговарају са судијама, тужиоцима, професорима кривичног и процесног права и криминолозима, који изучавају узроке криминала и ефекте примењених санкција.

"Захтев за стручном расправом не може се повезивати са погодовањем киминалу. Стручна расправа је неопходна да би се дошло до најбољих решења", казала је она.

Бољевић је казала да анализу изречених кривичних санкција првенствено треба да врши највиши суд у земљи - Врховни касациони суд, јер "други органи не располажу стручним знањем за то, нити имају свеобухватан увид, као што то има Врховни касациони суд".

"Уколико такве податке дају полицајци или тужиоци, њих треба узимати са резервом управо из наведених разлога, при чему су тужиоци још и само једна од страна у поступку заинтересована да у њему успе", сматра Бољевић.

Адвокат: Строже казне не значе ефикаснију борбу против криминала

Адвокат Слободан Ружић оценио је да се строжим казнама у области кривичног права не може успоставити ефикаснија борба против криминала.

"Казнена политика је најсложеније питање у кривичном праву. Нормативно повећање казни и њихово изрицање не утиче на извршиоце кривичних дела. Дакле, ако сам ја криминалац на мене нема утицаја да ли је казна 15 година или доживотни затвор", рекао је Ружић за агенцију Бета.

Он је навео да је "скандалозно" што је Савет за националну безбедност расправљао о пооштравању казнене политике и што је председник Србије Александар Вучић то саопштио, јер то није у њиховој надлежности.

"То не личи на озбиљан став, већ на политички маркетинг", рекао је Ружић који има дугогодишње искуство у предметима у кривичној материји.

Он је оценио да у најављеним мерама има "на десетине пробема".

"Ја сам противник доживотне казне затвора, мислим да је 40 година сасвим довољна санкција. Али подржавам да се уведе одлука да се за неке извршиоце одредјених кривичних дела изричу казне од 40 година без права на условни отпуст. То је већ нешто друго", казао је Ружић.

(Бета)