Јово Бакић: Власт говори да је просечна плата у Србији 390 евра, али не кажу да 80 одсто запослених прима мање од тог износа

 У Србији су друштвене неједнакости највеће на европском континету, изјавио је у Нишу социолог Јово Бакић и додао да је до тог податка дошла Статистичка служба ЕУ (Еуростат).

Он је казао да статистика такође говори да 75 одсто запослених у Србији прима мање од 312 евра месечно.

"Зараде од 1.000 евра има само један осто људи, а 0,5 одсто је оних који имају баснословна примања", рекао је Бакић и подсетио да минимална зарада у Немачкој износи 1.500 евра.

Бакић је казао да сви ти подаци говоре каква је "наша ситуација и какви смо ми бедници".

"Још није измишљена реч која која добро описује нашу ситуацију. Најближа томе је вероватно реч катастрофа. Да ли је то последица објективних тешкоћа или последица мафијашког система?", запитао је Бакић

Он је казао да су грађани у протеклих 28 година постојања вишестраначког система "сведоци градње патронажно-клијентелистичког система".

"Странке имају патроне који граде клијентелистичку мрежу у оквиру странке. На основу тога гради се политичка каријера, а она у Србији служи за брзо богаћење", указао је Бакић.

 По његовим речима, "ловци на плен" налазе "патрона" унутар странке и "послушни су му до изнемоглости и бесмисла", али на тај начин граде каријеру и добијају посао, било у општини, било у јавном предузећу.

"На Вождовцу су напредњаци запослили 70 људи који не долазе на посао, а примају плату. То није нормално стање и мора да се мења", казао је Бакић.

Он је рекао да постојеће стање није могуће променити гласањем за постојећу опозицију зато што је била власт и учествовала у изградњи таквог система.

Бакић сматра да је излаз да се грађани сами организују и међусобно повезују на бази солидарности, на локалном нивоу, и да се међусобно повезују локалне заједнице.

"Ми морамо знати да се кувамо у истом лонцу, и пре но што будемо сасвим скувани, морамо искочити из тог лонца, а то можемо само заједно. Појединачно то не иде", изјавио је Бакић.

Потребно је, додао је он, удруживање на локалном нивоу, као што су Покрет слободних станара у Нишу, Не давимо Београд и Локални фронт у Краљеву.

"На локалу можете добити једну, две битке. Рат се добија тек онда када се удружите и створите једну заједницу која ће радити за јавно добро, а не за приватни џеп", нагласио је Бакић.

Он је рекао да има наде "ако смо спремни да се не продамо за радно место или детерџент и сапун, већ да се боримо за онакво друштво какво бисмо волели да имамо".

Социолог Ђокица Јовановић истакао је да су у Нишу све политичке гарнитуре - и власт и "такозвана опозиција", последњих година "темељно разориле" градску привреду.

"Ниш је 1970-тих година имао 130.000 до 140.000 становника, а у привреди 60.000 људи. Сада са 300.000 становника, у такозваној привреди нема ни 5.000 запослених", казао је Јовановић.

Ниш је био, подсетио је Јовановић, јако привредно средиште, а "сада слушамо како ће бити туристичко место".

"То је њихов пут у демократију, то је њихов пут из тоталитаризма у слободу", рекао је Јовановић.

На трибини у Регионалном центру за образовање - Ниш, говорили су и Владимир Маровић и Предраг Воштинић из Локалног фронта Краљево.

(Бета)