Jovan Komšić: Odluka Ustavnog suda simbolički nova jogurt-revolucija

Politikolog Jovan Komšić izjavio je da odluka Ustavnog suda o ukidanju dela nadležnosti AP Vojvodini simbolički podseća na institucionalno rušenje vojvođanske autonomije 1988. godine, koje je, kako je naveo, počelo takođe u julu, paljenjem Ustava iz 1974. godine a završilo se jogurt-revolucijom. Komšić je u razgovoru za „Dnevnik” ocenio da je u mišljenju Ustavnog suda prevagnula ideja komandno-administrativne države nad modernom idejom države javnog servisa.

– Ta simbolika veoma je interesantna – istakao je Komšić. – Čak i ako sudije Ustavnog suda na nju nisu računale – oni su se ipak više od dve decenije kasnije ubacili u tu vertikalu političkog razmišljanja o centralizovanoj Srbiji koja ne trpi život, odnosno ne trpi istorijom i životom uslovljene razlike i identitetske posebnosti, već želi da poravanava društvo i ustrojava hijerehijsko-komandnu strukturu u kojoj se država isključivo vezuje za nedemokratsku ideju svekolikog gospodara naših interesa. Ako je od 2000. godine učinjen neki korak napred u odnosu na Miloševićev period, to bi značilo ponovo dva koraka nazad u interpretaciji države, što bi bilo destruktivno i za Vojvodinu i za Srbiju.

On je ocenio da je tumačenje Ustavnog suda da je neustavno da teritoriju Vojvodine čine istorijske regije Srem, Banat i Bačka paradoksalno. Uz opasku da takvu notornu činjenicu ni političko nasilje ne može dovesti u pitanje, istakao je da je to „najogoljeniji primer sunovrata logike u interpretaciji države, koja suspenduje istoriju, kulturu i sam život”.

Komšić je ukazao na to da predstavnici vojvođanske vlasti ipak imaju priliku da dokažu „da li su dorasli aktuelnom istorijskom trenutku„ jer, kako je rekao, imaju šansu da ponude „strategiju odbrane suštine autonomije u postojećem ustavnopravnom okviru, te da iniciraju ustavne promene„.

– Ako vojvođanske demokrate, uz SVM, LSV i LDP koji te ideje podržavaju, za nekoliko meseci ne izađu s jasnim i artikulisanim inicijativama o tome kako odbraniti suštinu autonomije u postojećim ustavnopravni okvirima i kako je razviti u evropskom smislu i u interesu građana i Vojvodine i cele Srbije, a kroz inicijativu za pisanje novog ustava – onda će politička elita Vojvodine pokazati da nije dorasla potrebi ovog istorijskog trenutka – kazao je Komšić.

On je primetio da se iz centrale DS-a, koja se trenutno bavi „svojim perspektivima i strahovima„, do sad niko nije odredio o, kako je rekao, toj veoma značajnoj političkoj temi, već da su rekacije usledile uglavnom iz vojvođanskog dela te stranke. Kad je reč o drugim partijama, naveo je da lider SPS-a Ivica Dačić „odlaže taj odgovor, uz poruku da mišljenje UŠ-a nije njegov rukopis„. Naprednjaci, kako je dodao, reaguju iz opozicionog rakursa u pokrajinskoj politici, gde to koriste kao „dokaz„ svojih ocena o nesposobnosti pokrajinske vlasti.

– Očigledno se čeka mišljenje nove vlade Srbije, s tim što je Mlađan Dinkić već reagovao i prvi pomenuo pitanje ustavnih promena koje bi vodile regionalizaciji Srbije. Dakle, za sad tu vertikalu s devedesetim godinama prošlog veka podržava još jedino DŠ, odakle se povodom odluke Ustavnog suda najavljuje „stezanje obruča”, „sprečavanje crnogorskog scenarija”, upozorava na bujanje neprijatelja, te poziva na uzbunjivanje patriota... Oni sad igraju tu ulogu nacionalnog budioca, i šalju poruke koje smo slušali i 1988. godine u Vojvodini: upozorimo, proizvedimo neprijatelje, prizovimo sablasna proročanstva da bi se ona ubrzanim koracima i ostvarila – navodi Komšić.

On smatra da se ipak ne može tražiti odgovornost nove vlade za takvu odluku UŠ-a jer ona još nije ni formirana, ukazujući na to da je trećinu članova tog suda predložio prethodni predsednik Srbije i lider demokrata Boris Tadić.

– Pa ni mišljenje čelnika DS-a u jeku rasprave o vojvođanskom statutu i zakonu o nadležnostima nije se mnogo razlikovalo od mišljenja Ustavnog suda. Slične ideje javnosti je tad saopštovao i Boris Tadić, kad je nagoveštavao da se neće poštovati istorijski principi u procesu regionalizacije, na primer. A ono što takve odluke i poruke nude je logika karakteristična za autoritarne sisteme, to je logika „ili-ili”, „nema države u državi”, „ili Srbija, ili Vojvodina”... To je čudovišna i kompromitujuća ideja države kao države moći, hijerarhije i komandovanja – naglasio je naš sagovornik.

Komšić smatra da posledice takve logike ne mogu biti iste kao 1988. godine kada je počelo rušenje Ustav iz 1974. godine, a zbog sasvim drugačijeg političkog konteksta u okruženju. Međutim, upozorava na to da je zabrinjavajuće što „opstaju i ponovo dobijaju značaj u javnosti oni koji takav scenario priželjkuju”.

Predsednik Ustavnog suda Srbije Dragiša Slijepčević izjavio je da ukidanje odredbi Zakona o nadležnostima AP Vojvodine o upotrebi jezika i pisma manjina ne umanjuje nivo njihovih dostignutih prava, saopštio je Ustavni sud.

– Kada je te odredbe oglasio neustavnim, Ustavni sud se nije opredeljivao po pitanju sadržaja prava manjina u Vojvodini, već samo o ustavnim odredbama koje garantuju ostvarivanje tih prava – rekao je Slijepčević u razgovoru s ambasadorom Mađarske u Beogradu Oskarom Nikovicem.

Nikovic se interesovao za posledice koje će odluka Suda imati na prava mađarske manjine u Vojvodini, pre svega u pogledu prava na službenu upotrebu jezika i pisma. On je naglasio da internacionalizacija tog pitanja nije poželjna „jer razume da je to unutrašnja stvar Republike Srbije”, objavljeno je na sajtu Ustavnog suda.

Slijepčević je objasnio da je Ustavni sud odredbe o upotrebi jezika i pisma manjina oglasio neustavnim, zato što pravo određivanja službene upotrebe jezika i pisma pripada lokalnoj samoupravi, a ne Autonomnoj Pokrajini ili Republici.

– Opštine i gradovi su ti koji jedini mogu i treba da utvrde koji jezik i koje pismo će biti u službenoj upotrebi na njihovoj teritoriji, uvažavajući potrebe pripadnika manjinskih naroda i već dostigniti nivo u ostvarenju tog prava – rekao je Slijepčević.

On je ukazao na to da se stoga odlukom Suda ne umanjuje nivo dostignutih prava nacionalnih manjina, već se pravo uređenja tog pitanja vraća onima kojima po Ustavu i pripada, a to su lokalne samouprave.

– Pravo lokalnih samouprava da uređuju službenu upotrebu jezika i pisma konstituisano je Zakonom o zaštititi prava i sloboda nacionalnih manjina i Zakonom o službenoj upotrebi jezika i pisma – naveo je predsednik Ustavnog suda. – Dostignuti nivo prava nacionalnih manjina, određen tim zakonima, ne dovodi se u pitanje odlukom Ustavnog suda.

U razgovoru koji je održan juče u Ustavnom sudu, učestvovali su sudija Vesna Ilić-Prelić i zamenik mađarskog ambasadora Zoltan Varga Hasonic, saopštio je USS.

(Dnevnik)