Јован Комшић: Одлука Уставног суда симболички нова јогурт-револуција

Политиколог Јован Комшић изјавио је да одлука Уставног суда о укидању дела надлежности АП Војводини симболички подсећа на институционално рушење војвођанске аутономије 1988. године, које је, како је навео, почело такође у јулу, паљењем Устава из 1974. године а завршило се јогурт-револуцијом. Комшић је у разговору за „Дневник” оценио да је у мишљењу Уставног суда превагнула идеја командно-административне државе над модерном идејом државе јавног сервиса.

– Та симболика веома је интересантна – истакао је Комшић. – Чак и ако судије Уставног суда на њу нису рачунале – они су се ипак више од две деценије касније убацили у ту вертикалу политичког размишљања о централизованој Србији која не трпи живот, односно не трпи историјом и животом условљене разлике и идентитетске посебности, већ жели да пораванава друштво и устројава хијерехијско-командну структуру у којој се држава искључиво везује за недемократску идеју свеколиког господара наших интереса. Ако је од 2000. године учињен неки корак напред у односу на Милошевићев период, то би значило поново два корака назад у интерпретацији државе, што би било деструктивно и за Војводину и за Србију.

Он је оценио да је тумачење Уставног суда да је неуставно да територију Војводине чине историјске регије Срем, Банат и Бачка парадоксално. Уз опаску да такву ноторну чињеницу ни политичко насиље не може довести у питање, истакао је да је то „најогољенији пример суноврата логике у интерпретацији државе, која суспендује историју, културу и сам живот”.

Комшић је указао на то да представници војвођанске власти ипак имају прилику да докажу „да ли су дорасли актуелном историјском тренутку„ јер, како је рекао, имају шансу да понуде „стратегију одбране суштине аутономије у постојећем уставноправном оквиру, те да иницирају уставне промене„.

– Ако војвођанске демократе, уз СВМ, ЛСВ и ЛДП који те идеје подржавају, за неколико месеци не изађу с јасним и артикулисаним иницијативама о томе како одбранити суштину аутономије у постојећим уставноправни оквирима и како је развити у европском смислу и у интересу грађана и Војводине и целе Србије, а кроз иницијативу за писање новог устава – онда ће политичка елита Војводине показати да није дорасла потреби овог историјског тренутка – казао је Комшић.

Он је приметио да се из централе ДС-а, која се тренутно бави „својим перспективима и страховима„, до сад нико није одредио о, како је рекао, тој веома значајној политичкој теми, већ да су рекације уследиле углавном из војвођанског дела те странке. Кад је реч о другим партијама, навео је да лидер СПС-а Ивица Дачић „одлаже тај одговор, уз поруку да мишљење УШ-а није његов рукопис„. Напредњаци, како је додао, реагују из опозиционог ракурса у покрајинској политици, где то користе као „доказ„ својих оцена о неспособности покрајинске власти.

– Очигледно се чека мишљење нове владе Србије, с тим што је Млађан Динкић већ реаговао и први поменуо питање уставних промена које би водиле регионализацији Србије. Дакле, за сад ту вертикалу с деведесетим годинама прошлог века подржава још једино ДШ, одакле се поводом одлуке Уставног суда најављује „стезање обруча”, „спречавање црногорског сценарија”, упозорава на бујање непријатеља, те позива на узбуњивање патриота... Они сад играју ту улогу националног будиоца, и шаљу поруке које смо слушали и 1988. године у Војводини: упозоримо, произведимо непријатеље, призовимо сабласна пророчанства да би се она убрзаним корацима и остварила – наводи Комшић.

Он сматра да се ипак не може тражити одговорност нове владе за такву одлуку УШ-а јер она још није ни формирана, указујући на то да је трећину чланова тог суда предложио претходни председник Србије и лидер демократа Борис Тадић.

– Па ни мишљење челника ДС-а у јеку расправе о војвођанском статуту и закону о надлежностима није се много разликовало од мишљења Уставног суда. Сличне идеје јавности је тад саопштовао и Борис Тадић, кад је наговештавао да се неће поштовати историјски принципи у процесу регионализације, на пример. А оно што такве одлуке и поруке нуде је логика карактеристична за ауторитарне системе, то је логика „или-или”, „нема државе у држави”, „или Србија, или Војводина”... То је чудовишна и компромитујућа идеја државе као државе моћи, хијерархије и командовања – нагласио је наш саговорник.

Комшић сматра да последице такве логике не могу бити исте као 1988. године када је почело рушење Устав из 1974. године, а због сасвим другачијег политичког контекста у окружењу. Међутим, упозорава на то да је забрињавајуће што „опстају и поново добијају значај у јавности они који такав сценарио прижељкују”.

Председник Уставног суда Србије Драгиша Слијепчевић изјавио је да укидање одредби Закона о надлежностима АП Војводине о употреби језика и писма мањина не умањује ниво њихових достигнутих права, саопштио је Уставни суд.

– Када је те одредбе огласио неуставним, Уставни суд се није опредељивао по питању садржаја права мањина у Војводини, већ само о уставним одредбама које гарантују остваривање тих права – рекао је Слијепчевић у разговору с амбасадором Мађарске у Београду Оскаром Никовицем.

Никовиц се интересовао за последице које ће одлука Суда имати на права мађарске мањине у Војводини, пре свега у погледу права на службену употребу језика и писма. Он је нагласио да интернационализација тог питања није пожељна „јер разуме да је то унутрашња ствар Републике Србије”, објављено је на сајту Уставног суда.

Слијепчевић је објаснио да је Уставни суд одредбе о употреби језика и писма мањина огласио неуставним, зато што право одређивања службене употребе језика и писма припада локалној самоуправи, а не Аутономној Покрајини или Републици.

– Општине и градови су ти који једини могу и треба да утврде који језик и које писмо ће бити у службеној употреби на њиховој територији, уважавајући потребе припадника мањинских народа и већ достигнити ниво у остварењу тог права – рекао је Слијепчевић.

Он је указао на то да се стога одлуком Суда не умањује ниво достигнутих права националних мањина, већ се право уређења тог питања враћа онима којима по Уставу и припада, а то су локалне самоуправе.

– Право локалних самоуправа да уређују службену употребу језика и писма конституисано је Законом о заштитити права и слобода националних мањина и Законом о службеној употреби језика и писма – навео је председник Уставног суда. – Достигнути ниво права националних мањина, одређен тим законима, не доводи се у питање одлуком Уставног суда.

У разговору који је одржан јуче у Уставном суду, учествовали су судија Весна Илић-Прелић и заменик мађарског амбасадора Золтан Варга Хасониц, саопштио је УСС.

(Дневник)