Johana Dajmel: Srbija je između Rusije i EU već izabrala EU

Srbija, polako ali sigurno, napušta politiku balansiranja između Rusije i Zapada opredeljujući se za EU, a propast „Južnog toka“ bi to samo mogla da ubrza.

U poslednje vreme, kako su odnosi Zapada i Rusije sve zaoštreniji i liče na obnovu hladnog rata, raste pritisak obe strane na Srbiju da se opredeli. Bitka oko projekta „Južni tok“ i kriza u Ukrajini doveli su nas u centar borbe velikih sila, koje imaju sve manje strpljenja za srpsku „zlatnu sredinu“.

Srbija će posebno biti usred unakrsne vatre od 1. januara, kada preuzima predsedavanje OEBS-om.

Nemačka kancelarka Angela Merkel optužila je juče Rusiju da želi da države zapadnog Balkana učini ekonomski i politički zavisnim. Merkelova je nemačkim medijima kazala i da se Moskva meša u unutrašnje poslove određenih zemalja koje žele da imaju bliskije odnose sa EU.

Johana Dajmel, zamenica direktora nemačke Asocijacije za Jugoistočnu Evropu, uverena je da je Srbija između Rusije i Unije „već izabrala EU“.

- EU je za Srbiju prioritet i ne čujem da se taj stav promenio. Srbija će se prilagođavati, a u novonastaloj situaciji oko gasovoda „Južni tok“ EU je poručila da Srbiju neće ostaviti iza zatvorenih vrata - kaže Dajmelova za „Blic“.

Ona ocenjuje da Rusija, s druge strane, danas koristi ukrajinsku krizu, kao što je koristila Kosovo, da „uznemiri EU“, a zemlje zapadnog Balkana dovede u situaciju u kojima se ne osećaju udobno.

U tesnacu između Moskve i Zapada, srpski premijer Aleksandar Vučić danas će imati još jedan uzbudljiv dan. Telefonom će o „Južnom toku“ razgovarati sa ruskim kolegom Dimitrijem Medvedovom, a u Beograd mu u posetu dolazi funkcioner nemačke vladajuće SDP Nils Anen. 

S druge strane, kako je juče saopšteno iz Kremlja, ruski predsednik Vladimir Putin razgovarao je telefonom sa predsednikom Srbije Tomislavon Nikolićem i mađarskim premijerom Viktorom Orbanom „o perspektivama energetske saradnje“. 

Putin, Nikolić i Orban su „razmotrili bilateralnu saradnju i dalji rad u energetskoj sferi u svetlu obustave projekta ‚Južni tok‘“, glasi vest iz Moskve, koju u Nikolićevom kabinetu nisu želeli da objasne. 

Profesor međunarodnih odnosa na FPN Predrag Simić kaže da „kada Rusija i Zapad igraju fudbal, mi smo lopta koju koriste“.

- Za Srbiju ruski uticaj znači „Južni tok“, i to Zapad ne može da nadomesti. Iako je EU poručila da će nam pomoći, ne znam na koji način osim preko Ukrajine - kaže Simić.

Profesor Simić smatra, takođe, da se Rusija odustajanjem od „Južnog toka“ povlači sa Balkana, i da sa Turskom i Kinom pravi „azijski trougao“. 

Ako „Južnog toka“ nema, kaže Simić, Rusija je za nas „9,5 odsto spoljne trgovine i porast u izvozu poljoprivrednih proizvoda, naročito ove godine“.

Energetika

Evropa želi da se Srbija snabdeva energentima iz različitih izvora, Moskva bi da snabdevanje gasom i naftom zavisi od nje.

Ukrajina

I EU i Rusija traže da Srbija podrži njihovu politiku, a reč je o najvećoj političkoj krizi u Evropi od Drugog svetskog rata.

NATO

Zapad hoće da Beograd ili uđe u NATO ili s njim blisko sarađuje, Rusi prete da bi u tom slučaju rakete usmerili prema nama.

Demantuje Nikolića

EU nije tražila da Srbija prizna Kosovo i unutar nje o tome nema saglasnosti, rekao je šef diplomatije Ivica Dačić povodom tvrdnje predsednika Srbije da je priznanje uslov Brisela.

Ko je ko u Srbiji

Ruski igrači

- Tomislav Nikolić

- konzervativni deo SNS

- energetski lobi i stara garda u SPS

- Ilić, Vulin, DSS, SNP, Dveri, SRS

- desničarske NVO

Bliži im Zapad

- Aleksandar Vučić

- moderniji deo SNS

- biznis koji trguje sa Zapadom

- DS, SDS, SVM, Nova stranka, LSV, LDP

- proevropske i pro-NATO NVO

(Blic)