Јохана Дајмел: Људи у Србији су реални и прихватиће или су већ прихватили да је Косово изгубљено

Минхен, Београд - Подизање дијалога Београда и Приштине на политички ниво може да представља добар корак напред, као и да оконча какофонију и у Србији и на Косову. У том случају кривица не би била приписивана преговарачима као што је то раније био случај. Консултације морају да буду транспарентне и да се спроводе у владама и парламентима.

Најважније је да дијалог и постигнути споразуми више не остављају простор за различите интерпретације. Уколико на челу преговарачких тимова буду премијери, мораће да покажу зрелост и одговорност не само пред домаћом него и пред међународном јавношћу - каже за Данас Јохана Дајмел, заменица директора немачке Асоцијације за Југоисточну Европу и утицајна експерткиња за Западни Балкан.

Наша саговорница истиче да људи на КиМ желе нормалан живот, због чега је покренут дијалог Београда и Приштине, те подсећа да су поједини медији известили да је генерални секретар Уједињених нација Бан Ки Мун осмислио план за север Косова. Како каже, потребно је да Србија примени споразум о интегрисаном управљању границом, мора бити обезбеђена слобода кретања и решена питања попут снабдевања електричном енергијом и телекомуникација.

Шта мислите о идеји да се у Србији успостави национални консензус о Косову, коју заговара председник Томислав Николић?

- Иако то звучи добро и паметно, српска политичка елита је већ изгубила везу са обичним грађанима Србије који већ неко време не маре за Косово. Резултати истраживања јавног мњења показују да Косово више није приоритет. Људи су реалистичнији и прихватиће - или су, чак, већ прихватили да је Косово изгубљено. Косово је, у ствари, велики терет који блокира српску политику и на унутрашњем и на спољном терену. Плашим се да је „национални консензус“ игра „замазивања очију“ како би се од међународне заједница тражила подела Косова.

Потпредседница Владе Србије задужена за европске интеграције Сузана Грубјешић недавно је изјавила да су шансе да Србија добије датум за почетак преговора са ЕУ до краја године минималне. Слажете ли се с таквим ставом и када би према вашем мишљењу то могло најраније да се догоди?

- Могу да кажем да је то нажалост искрена изјава јер је почетак преговора о придруживању Србије ЕУ сада даљи него што је то био случај пре него што је нова влада преузела дужност. Не само да су преговори Београда и Приштине у вишемесечном застоју, већ нису примењени ни до сада постигнути споразуми. Иако је Сузана Грубјешић реалистична у својим оценама и залаже се за нормализацију односа с Приштином, друге изјаве и одлуке које су недавно донели високи званичници нису конструктивне.

Фраза премијера Ивице Дачић коју је изговорио у Републичком парламенту да „Балкан после крви заслужује мед“ подсећа на стару реторику прошлости - због чега су, несумњиво, многи странци осетили језу. Многи у Европској унији су веома скептични према придруживању Србије ЕУ и с великом пажњом посматрају шта се догађа у влади СНС-СПС-УРС. Чињеница да су се председници Србије и Републике Српске Томислав Николић и Милорад Додик договорили о успостављању специјалних и паралелних односа између Србије и Републике Српске изазива страховања да је зли дух прошлости поново у успону. Први потези српске владе у унутрашњој политици изазивају озбиљну забринутост и засигурно не доприносе приближивању почетка преговора са Унијом. Измена закона о Народној банци и одлазак Дејана Шошкића с функције гувернера подривају независност те институције и косе се са европским стандардима. Уопштено говорећи, Србија иде уназад.

Који су главни услови које Србија треба да испуни да би наредни извештај Европске комисије био позитиван?

- Веома једноставно: да испуни мерила које је усвојио Европски савет и критеријуме Европске комисије који су садржани у извештајима о напретку ка чланству у Унији. Најважнији делови тога односе се на успостављање добросуседских односа, демократских стандарда, независност институција и монетарне политике.

Према вашем мишљењу, који су најважнији изазови с којима ће се нова Влада Србије суочити у наредних неколико месеци?

- Економска ситуација у Србији и социо-економско окружење у којем живе њени грађани су веома забрињавајући. Агенција Стандард енд Пурс је снизила кредитни рејтинг Србије на „ББ минус“. Стопа незапослености је веома висока, смањује се извоз, нема директних иностраних инвестиција, а сиромаштво је широко распрострањено. Дакле, српска економија је у дубокој кризи. То ће бити истински изазов у наредних неколико месеци.

(Данас)