Јелица Путниковић: Европске мултинационалке улазе у ЕПС

Ако преговори ЕПС-а и Едисона буду успешни градња ТЕ Колубара Б, започета пре три деценије, могла би бити окончана 2017. године. RWEсе припрема за партнерство у изградњи хидроелектрана али мерка и цео ЕПС.

Ако понуда Едисона за изградњу ТЕ Колубара Б буде прихваћена треба очекивати да се изградња ове електране, иначе започета још 1988. године, настави током 2012. године. У Електропривреди Србије очекују да електрана, коју ће чинити два агрегата снаге од по 350 мегавата, буде завршена 2017. године.

За изградњу блока 3 у ТЕ Никола Тесла Б није стигла ниједна понуда, чиме је практично завршен тендер за тај пројекат. ЕПС ће, у сарадњи са надлежним државним органима, ускоро одлучити како ће се кренути у тај пројекат, који је такође потребан Србији.

Едисон је једина команија која је у петак, 20. маја ЕПС-у доставила понуду за партнерство у изградњи термоелектране Колубара Б, чији капацитет треба да буде 700 мегавата. Понуда је отворена у присуству ЕПС-овог тима за спровођење тендера и представника Едисона. У наредном периоду стручњаци ЕПС-а ће најпре разматрати технички аспект понуде а потом ће бити отворена и финансијска понуда. Тек тада ће се знати шта је понудио Едисон, односно, колико учешће у заједничкој компанији која треба да гради нову електрану желе Италијани за себе а колико нуде ЕПС-у. Предвиђено је да до 31. маја ЕПС Едисону одговори на понуду.

Едисон све активнији на Балкану

Власници компаније Едисон су, иначе, француски EdF (Electricite de France) и италијански Delmi SpA. Према подацима црногорске МАНС-е већински власник Електропривреде Црне Горе, италијанска фирма А2А кроз компанију Delmi SpA има половину акција Transalpina de Energia, која у свом поседу држи 61 одсто акција друге највеће енергетске компаније у Италији, Едисона. Едисон, опет, има акције у грчком Хеленик Петролеуму који је, од 1999. године, већински власник црногорског Југопетрола а у Србији је власник компаније ЕКО Србија.

Француски EdF је власник 19,3 одсто удела у Едисону а у Мађарској има 95,57 одсто удела у фирми Budapešti Eromu ZRt која управља петином тамошњих термоелектрана. EdF је, такође, и власник подземних складишта гаса у Француској.

Старт био пре три деценије

Локација за изградњу ТЕ Колубара Б налази се у близини села Каленић, 60 километара југозападно од Београда, на северној страни површинског копа угља Тамнава (Рударски басен Колубара). Из ЕПС-а подсећају да је првобитна одлука о изградњи тада термоелектране - топлане Колубара Б, са два блока од по 350 мегавата донета још 1983. године. Електрана је пројектована као постројење за комбиновану производњу електричне и топлотне енергије из колубарског лигнита. Идеја је била да се топлотном енергијом, системом даљинског грејања, греје Београд.

Припремни радови су започели 1988. године а изградња је „текла“ у складу са расположивим финансијским средствима. Уговорена је набавка већег дела основне опреме, која је значајним делом и испоручена. Реализација одобреног кредита Светске банке као и друге активности на том пројекту одвијали су се веома споро, а средином 1992. године све је стопирано. Са распадом СФРЈ кредит је пропао и због недостатка средстава радови на новој електрани су потпуно стали. Потом су Србији уведене санкције... До тада је било изграђено око 40 одсто објекта а испоручен је и део опреме, која је и биквално трулила на ледини - крај „костура“ започетог енергетског „Скадра на Бојани“.

У другој половини деведесетих поново се активирала изградња, али без значајнијих помака. Почетком 2000. године питање наставка изградње је актуелизовано, урађен је пресек стања дотадашњих улагања и оцена оправданости наставка изградње. Закључено је да постоје техничко-технолошка решења, која гарантују савремене радне параметре у рангу модерних термоблокова. Али, даље се није макло.

Због промењене концепције снабдевања Београда топлотном енергијом поново је активирана идеја о градњи електране али, одустало се од идеје да то буде термоелектрана-топлана. Сада се стратешки партнер тражи за капацитет који ће производити само електричну енергију.

Студија која је утврдила да је у досадашњу изградњу ТЕ Колубара Б уложено више од 300 милиона евра урађена је 2004. године и процењено је да за завршетак изградње објекта недостаје још око 550 милиона евра. Спроведене анализе за изградњу нових производних капацитета на колубарски лигнит показују оправданост реализације изградње ТЕ Колубара Б.

ЕПС је започео активности за завршетак започете ТЕ Колубара Б, кроз заједничко улагање са стратешким партнером. Према том концепту ЕПС ставља на располагање средства (објекте и опрему) који су већ изграђени, односно набављену опрему, а стратешки инвеститор улаже капитал, те сразмерно уложеном капиталу стиче учешће у власништву, чиме се обезбеђују средства за реализацију пројекта.

Сви јунаци ником поникуше

Јавни позив за подношење писама о заинтересованости и доказа о испуњењу критеријума за квалификацију за заједничка улагања у ТЕ Колубара Б и ТЕ Никола Тесла Б3, ЕПС је објавио 20. јануара 2009. године. У року предвиђеном за подношење званичних пријава (до 20. марта 2009. године) пристигло је 53 писма о заинтересованости: 26 за ТЕ Колубара Б и 27 за ТЕНТ Б3. За учешће у једној или у обе тендерске процедуре интересовање је показало 14 респектабилних енергетских компанија, док су остала писма о заинтересованости пристигла од грађевинских компанија, произвођача опреме и трговаца електричном енергијом.

Готово у дан пре две године (25. маја 2009.) на седници Управног одбора Електропривреде Србије званично је потврђено да су се за стратешко партнерство са ЕПС-ом кроз заједничка улагања у изградњу нових термоелектрана у Србији квалификовали чешки ЧЕЗ, италијански Едисон, америчка компанија АЕС и немачке фирме RWE Пауер и EnBW. У конкуренцији за ТЕ Никола Тесла Б3 учешће су најавили из свих пет фирми, док је RWE већ тада рекао да није заинтересован за пројекат ТЕ Колубаре Б – термоелектране чија изградња је својевремено у анализама Светске банке оцењена као енергетски објекат од значаја за електроенергетски сектор Југоисточне Европе.

Сада се, међутим, испостасвило да је на „мегдану“ за стратешко партнерство са ЕПС-ом о изградњи термоелектране остао само Едисон.

RWEхоће више

Сада се, међутим, испоставило да није заинтересован ни за ТЕНТ Б3. Бар не кроз актуелни тендер. Уосталом, из ове компаније је било сигнала да више неће градити електране на лигнит. Такав став би се, додуше, могао променити јер, катастрофа у јапанској нуклеарки Фукушима је довео до преиспитивања многих стратешких планова, па и у Немачкој.

Извори Балканмагазина, међутим, тврде да RWE има много веће амбиције са ЕПС-ом од сувласништва у изградњи једног блока у ТЕ Никола Тесла Б. Више детаља знаће се врло брзо јер, да подсетимо, јануара ове године у гласилу ЕПС-а је истакнуто да се припрема документација за формирање заједничког предузећа РWЕ и ЕПС-а за изградњу низа хидроцентрала на реци Велика Морава. О томе хоће ли се градити шест или седам каскадних електрана укупне снаге од око 250 мегавата коначну реч даће стручњаци. RWE је, такође, заинтересован и за изградњу реверзибилне хидроелектране Ђердап 3 на Дунаву (што је, додуше, спорно јер се Румуни противе овом пројекту) и хидроцентрала на горњем току реке Дрине.

Све ово је засновано на меморандуму RWE-а са ЕПС-ом потписаног новембра 2009. године, за време посете српског председника Бориса Тадића Немачкој. После тога су се појачале спекулације да RWE рачуна на то да у неком будућем међудржавном споразуму дефинише свој улазак у српску националну електроенергетску компанију.

Аутор: Јелица Путниковић

(balkanmagazin.com)