Hronika | |||
Jedanaest poslanika Evropskog parlamenta, iz grupacije liberala kojima pripada i partija Emanuela Makrona, smatra da ne postoje demokratski uslovi za izbore u Srbiji 21. juna |
sreda, 27. maj 2020. | |
Jedanaest poslanika u Evropskom parlamentu, članova liberalne grupe “Obnovimo Evropu”, uputilo je pismo komesaru za susedstvo i proširenje Oliveru Varheljiju u kojem izražavaju duboku zabrinutost stanjem demokratije u Srbiji i uslovima u kojima se održavaju predstojeći izbori. “Pišemo Vam zbog ozbiljnog nazadovanja u pogledu posvećenosti osnovnim evropskim i demokratskim vrednostima Vlade i političkog vođstva Srbije. Duboko smo zabrinuti zbog onoga što izgleda kao sve veći jaz između izjava i obaveza koje su srpske vlasti preuzele i ispunjavanju i poštovanju tih obaveza u realnosti”, napisali su evropski poslanici iz treće najveće grupe u Evropskom parlamentu, kojoj, između ostalih, pripada partija predsednika Francuske Emanuela Makrona.
U pismu, koje su potpisali i Natali Luazo, bivša ministarka za evropske poslove u francuskoj vladi, Klemen Grošelj, izvestilac iz senke za Srbiju grupe “Obnovimo Evropu” i Ilhan Kjučuk, izvestilac Evropskog parlamenta za Severnu Makedoniju, komentariše se i odluke da se izbori održe 21. juna. “Žalimo zbog odluke da se izbori održe 21. juna u odsustvu dogovora vlasti i opozicije, koji je mogao da spreči bojkot dela opozicije. Takav dogovor bi takođe povećao legitimitet izbora. Da stvar bude još gora, u svetlu neizbalansiranog medijskog izveštavanja, povećanog pritiska na pojedince i civilno društvo kritično prema Vladi, i prema nezavisnim analizama stanja demokratije, Srbija je nedavno klasifikovana kao hibridni režim. Zbog toga verujemo da će izbori u takvoj atmosferi biti daleko od fer i demokratskih”, stoji u pismu. Prema ovogodišnjem izveštaju “Države u tranziciji” Fridom hausa, Srbija je po prvi put od 2003. svrstana u kategoriju hibridnog režima, dok se prethodno nalazila u grupi polu-konsolidovanih demokratija. Poslanici su napisali i da su sve zabrinutiji zbog rastućeg uticaja Rusije i Kine i izjava srpskih vlasti o Evropskoj uniji. Ove izjave bacaju senku sumnje na stvarnu posvećenost zajedničkoj evropskoj budućnosti političkog vođstva Srbije, stoji u pismu. Oni su napisali da prepoznaju da je Srbija, uprkos često tragičnoj prošlosti, napravila značajan napredak na putu ka EU, ali i da su izjave političkih lidera još više razočaravajuće kada se uzmu u obzir podrška EU i činjenica da je ona najveći trgovinski partner Srbije. Prema mišljenju evropskih poslanika, potrebno je da EU pojača svoje napore ka dovođenju Srbije u grupu zemalja sa funkcionalnom demokratijom, i predlažu ne samo praćenje predstojećih izbora, već i analizu uticaja sredstava koje je EU dodelila Srbiji na trenutno stanje demokratije u zemlji. EU će, navodi se u pismu, i nakon izbora morati da zahteva na nedvosmislenoj posvećenosti srpske Vlade evropskoj perspektivi i poštovanju zajedničkih vrednosti i pravila. “Dragi komesaru, u svetlu prethodno navedenog i strateškog interesa EU da Zapadni Balkan i posebno Srbija budu stabilni i prosperitetni, pozivamo vas da budete dodatno pažljivi kada je reč o trenutnom razvoju događaja u Srbiji i da oni budu adekvatno predstavljeni u najavljenom godišnjem izveštaju Evropske komisije o Srbiji. Na kraju, ali ne i najvažnije, pozivamo Vas da podsetite vlasti u Srbiji da bezuslovno ispune svoje prethodno preuzete obaveze pred neminovne parlamentarne izbore”, zaključuju poslanici. Ovo je drugo pismo koje poslanici Evropskog parlamenta za manje od dva meseca upućuju na adresu komesara Varheljija. Prethodno, poslato 16. aprila, odnosilo se na zabrinutost povodom kršenja ljudskih i ustavnih prava tokom vanrednog stanja uvedenog zbog COVID-19. (NovaS) |