Jasna Zrnović: Sprečićemo „kosovizaciju” srpske baštine na KiM

Povodom sklapanja bilateralnog sporazuma o zaštiti kulturnih dobara na Kosovu, koji su potpisale američki državni sekretar Hilari Klinton u ime SAD i Atifete Jahjaga u ime Kosova, za „Politiku” govori Jasna Zrnović, generalni sekretar Nacionalne komisije za saradnju sa Uneskom.

Koliki uticaj bilateralni sporazum između SAD i Kosova o zaštiti kulturnih dobara na Kosovu može imati na Srbiju, odnosno njene interese koji se tiču srpskih crkava i manastira na tom području?

Taj sporazum za nas nije pravno relevantan. U ovom trenutku nije ni moguće dati konkretno mišljenje na tekst, jer nam on nije dostupan. Važno je naglasiti da Srbija, pošto je ovo bilateralni sporazum, njegovo donošenje nije mogla da spreči. Naša zemlja se trudi da utiče kada je reč o sprovođenju međunarodnih sporazuma i konvencija koje je kao država ratifikovala. U takvim slučajevima, takozvana država Kosovo totalno je nemoćna. Stručnost Srbije kada je reč o zaštiti kulturnog nasleđa na teritoriji Srbije pa samim tim i na Kosovu i Metohiji je pozitivno ocenjena od međunarodne zajednice, što dokazuje i činjenica da smo nedavno izabrani za člana Komiteta za svetsku baštinu Uneska kao najviše instance koja odlučuje o dobrima od svetskog značaja. Taj komitet ima samo dvadeset i jednu državu članicu. Srbija će se svojim radom u komitetu zalagati da pitanje zaštite kulturnih i prirodnih dobara od svetskog značaja depolitizuje, jer njihovo očuvanje ne sme da zavisi od političkih interesa, što je, nažalost, veoma čest slučaj ne samo kada je reč o našim spomenicima na Kosovu i Metohiji koji su upisani na Listu svetske baštine u opasnosti, već i o mnogim drugim kulturnim i prirodnim dobrima u svetu. Borićemo se da sprečimo bilo koji pokušaj da se „kosovizuje” srpska baština na KiM. Totalno je neprihvatljivo da bilo ko pokuša da predstavi Gračanicu, Dečane ili Pećku patrijaršiju kao „kosovsko kulturno nasleđe”. To je direktan napad na srpski identitet te stoga predstavlja kršenje ljudskih prava svih Srba, gde god se oni trenutno nalaze.

Da li sporazum na bilo koji način može da diskriminiše Srpsku pravoslavnu crkvu, kao vlasnika kulturnih dobara na Kosovu, budući da nije reč o međunarodnom aktu?

Poznato je da je na teritoriji Kosova i Metohije Srpska pravoslavna crkva vlasnik dobara, objekata i 654.071 hektara zemljišta, o čemu poseduje katastarske izvode i tapije koje se uprkos svim pokušajima ne mogu osporiti. Ne smatramo da bi jedna demokratska država kao što su SAD ikada mogla bilo čiju svojinu i imovinu da dovede u pitanje, posebno ne posredno, sklapajući bilateralne sporazume sa takozvanom državom Kosovo. Sva kulturna dobra od izuzetnog značaja pripadaju državi na čijoj se teritoriji nalaze u skladu sa odredbama međunarodno pravno obavezujućih dokumenta poput Konvencije o zaštiti svetske kulturne i prirodne baštine, čija su i Srbija i Sjedinjene Američke Države zemlje ugovornice. Naše svetinje na Kosovu nikome drugome ne mogu da pripadaju sem onom u čijem su vlasništvu. A to sigurno nije takozvana država Kosovo.

Može li da se desi da sporazum stavi u nepovoljan položaj srpske stručnjake koji rade ili će u budućnosti raditi na obnovi tih dobara?

Srpske stručne službe, same ili u okviru međunarodnih timova, redovno su prisutne i rade na Kosovu i Metohiji, brinu se o našoj kulturnoj baštini zajedno sa njihovim vlasnikom SPC. Njihov rad, kretanje i dopremanje materijala obavljaju se u otežanim, skoro nemogućim okolnostima. Zbog toga, između ostalog, na međunarodnom planu insistiramo kod svih relevantnih organizacija i institucija da snage Kfora ne povlače svoje jedinice sa punktova sa kojih čuvaju manastire kao i da se zbog osetljive bezbednosne situacije obezbedi njihovo trajno prisustvo i preuzme odgovornost za čuvanje objekata.

M. Dimitrijević

(Politika)