Jap de Hop Shefer: Avganistan i Rusija ostaju glavni izazovi za NATO

Generalni sekretar NATO-a Jap de Hop Shefer odlazi s položaja posle pet i po godina na kormilu Zapadne vojne alijanse. De Hop Shefer kaže da njegov naslednik, bivši danski premijer Anders Fog Rasmusen, nasleđuje Alijansu koja će morati da se prilagođava da bi zadržala svoju važnost i u 21. stoleću.

Avganistan, sa 60 hiljada vojnika iz 15 država, možda je najveći izazov NATO-a. Generalni sekretar Jap de Hop Shefer kaže da Alijansa mora da ostane i nastavi borbu.

„Ako bismo otišli, Avganistan bi pao u ruke talibana, sa užasnim posledicama za stanovništvo, posebno žene. Pakistan bi takođe trpeo posledice, uz sve ostalo što podrazumeva internacionalna bezbednost.“

Kritičari kažu da je nastup NATO-a u Avganistanu otkrio pukotine u Alijansi – manjak političke volje među članicama, lošu logističku koordinaciju i nedostatak objedinjene komandne strukture. Teškoće NATO-a u Avganistanu nisu samo vojne, nego i diplomatske i praktične. Razorena decenijama ratovanja, zemlja mora da se obnovi.

„Istinski uspeh u Avganistanu, podrazumeva civilnu rekonstrukciju – nešto što NATO ne može da obezbedi, ali bi morali drugi. Ako se ti drugi ne angažuju, ni NATO neće moći istinski da uspe. Da kažem otvoreno: uspeh NATO-a sve više zavisi od faktora koji su izvan njegove kontrole“, smatra Shefer.

De Hop Shefer predaje dizgine NATO-a bivšem danskom premijeru, Andersu Fogu Rasmusenu. „Sa zadovoljstvom očekujem da nastavim dobar posao koji je obavio generalni sekretar Shefer u pogledu transformisanja NATO-a – da bi odgovorio na izazove 21. stoleća“, kazao je Rasmusen.

Ti novi izazovi znače da Alijansa mora da se redefiniše, kaže vojni analitičar Alster Kamerun, iz Instituta britanskih oružanih snaga u Londonu.

„Mislim da će Alijansa hteti da poveća svoju ulogu u oblastima za koje do sada nije bila odgovorna, kao što su energetska bezbednost, odbrana od sajber napada, novi meki elementi delatnosti.“

Tu je i pitanje daljeg širenja. NATO već objedinjuje 28 država. Gruzija i Ukrajina bi htele da mu se pridruže. Barem Gruzija ima američku podršku.

„Razumemo da Gruzija teži da se pridruži NATO-u. U potpunosti podržavamo tu težnju i trudićemo se da nastavimo da vam pomažemo da dostignete standarde članstva u NATO-u“, kazao je potpredsednik SAD DŽozef Bajden.

To zateže odnose NATO-a sa Rusijom, što je još jedan izazov za novog generalnog sekretara Rasmusena. Jedna od prvih stvari koje će morati da reši jeste sastavljanje strateškog koncepta NATO-a – koji predstavlja pokretačku snagu Alijanse. Pojedine zemlje smatraju da bi Peti član – kolektivna samoodbrana – trebalo da ostane glavna tačka. Međutim, sve članice ne misle tako.

„Mislim da NATO, ako želi da zadrži svoju važnost, treba da reši suštinske podele, jer smatram da Evropljani među sobom imaju različite vizije o tome šta je svrha Alijanse“, naglašava Kamerun.

Nema dileme da je najvidljiviji izazov NATO-a Avganistan. Ishod sukoba će pomoći da se uobliči budućnost NATO-a i način na koji najstarija alijansa na svetu planira da se razvija u 21. stoleću.

(Glas Amerike)