Janko Baljak: Dao bih Kosovu i tri stolice u Ujedinjenim nacijama, ako bi to donelo mir, stabilnost na duge staze i pomirenje dva naroda

Dao bih i tri stolice Kosovu u Ujedinjenim nacijama, ako bi to donelo mir, stabilnost na duge staze i pomirenje dva naroda, izjavio je reditelj Janko Baljak.

U serijalu razgovora Kosinus, on je ocenio da rešenje kosovskog pitanja nije moguće bez jakih posrednika iz međunarodne zajednice.

"Sa neke pravne strane, ne vidim nikakav problem da Kosovo ima i tri stolice u UN", obrazložio je Baljak.

Kada je reč o načinu rešavanja problema Kosova, on daje prednost međunarodnoj konferenciji, jer smatra da dijalog predugo traje i da se godinama tapka u mestu.

"Menjaju se vlade i pregovarači, neprestano su u izbornom ciklusu ili jedna ili druga strana, a to koči dijalog", predočio je Baljak.

On misli da "jedna kvalitetna međunarodna konferencija, kakva jeste bila ona u Dejtonu, koja jeste donela mir u Bosni, može doneti rešenje i za Kosovo".

Baljak je protivnik razgraničenja, promena i crtanja granica i obrazlaže da je to uvek donosilo bol i patnju ljudima koji se nađu sa jedne strane.

"Nikada to nije donelo nikakvu sreću. Ja sam za Srbiju i Kosovo u Evropskoj uniji, gde te granice gube svaki značaj", naglasio je Baljak i poručio da put do EU vodi preko kompromisa.

Smatra da je kompromis moguć, što bi trebalo da podrazumeva istinsku autonomiju za Srbe koji tamo žive, kao i apsolutnu zaštitu verskih objekata i njihovo stavljanje pod nadležnost međunarodnih snaga. Zalaže se i za imovinska rešenja koja garantuju ravnopravnost manjinama i podseća da su Srbi trenutno manjina na Kosovu.

Referendum o Kosovu bi bio pravičan, ali se plašim političke zloupotrebe

Između sporazuma i zamrznutog konflikta Baljak nema dilemu, jer smatra da zamrznuti konflikt samo odlaže rešenje, dok sporazum nudi mir i normalnost građanima Kosova.

Prema njegovim rečima, referendum o Kosovu bio bi pravična i normalna stvar, jer bi građani trebalo da iskažu mišljenje i ispolje odgovornost.

Baljak se, ipak, pribojava da u ovoj političkoj situaciji i odnosu snaga, referendum može biti i zloupotrebljen u dnevnopolitičke svrhe.

"Vlast je ta koja postavlja referendumsko pitanje i postavlja ga sugestivno, onako kako ona misli da bi ga trebalo postaviti", ukazuje Baljak.

Ističe i da bi, u slučaju referenduma, građani trebalo da budu informisani o tome šta sporazum nosi, šta se dobija, a šta gubi.

Baljak se priseća se da je na Kosovu boravio i dok je ono bilo "pod punom juristdikcijom" Srbije" i "u ovom vremenu". Iz prvog perioda, u vreme kada je snimao dokumentarni film, pamti da niko, od “deteta od sedam, do čiče od 77 godina”, nije hteo da odgovara, ukoliko mu se pitanje postavi na srpskom, jer su se srpski jezik i srpski tenkovi doživali kao okupacija. U “ovom vremenu” video je sve praktične teškoće za život i sa jedne i sa druge strane Ibra, od ličnih karata do registarskih tablica.

“Nenormalan, nefunkcionalan sistem gde se ni jedni ni drugi ne osećaju dobro. Ipak, trgovina se i sa jedne i sa druge strane mosta odvija bez problema, ni prijateljstva među ljudima nisu sasvim narušena i sasvim nestala”, opisuje Baljak.

Zato bi, kako je zaključio, sporazum najveći benefit doneo običnim ljudima na Kosovu, kojima je svakodnevni život jako težak i gotovo nepodnošljiv.

(Fonet)