Јанко Баљак: Дао бих Косову и три столице у Уједињеним нацијама, ако би то донело мир, стабилност на дуге стазе и помирење два народа

Дао бих и три столице Косову у Уједињеним нацијама, ако би то донело мир, стабилност на дуге стазе и помирење два народа, изјавио је редитељ Јанко Баљак.

У серијалу разговора Косинус, он је оценио да решење косовског питања није могуће без јаких посредника из међународне заједнице.

"Са неке правне стране, не видим никакав проблем да Косово има и три столице у УН", образложио је Баљак.

Када је реч о начину решавања проблема Косова, он даје предност међународној конференцији, јер сматра да дијалог предуго траје и да се годинама тапка у месту.

"Мењају се владе и преговарачи, непрестано су у изборном циклусу или једна или друга страна, а то кочи дијалог", предочио је Баљак.

Он мисли да "једна квалитетна међународна конференција, каква јесте била она у Дејтону, која јесте донела мир у Босни, може донети решење и за Косово".

Баљак је противник разграничења, промена и цртања граница и образлаже да је то увек доносило бол и патњу људима који се нађу са једне стране.

"Никада то није донело никакву срећу. Ја сам за Србију и Косово у Европској унији, где те границе губе сваки значај", нагласио је Баљак и поручио да пут до ЕУ води преко компромиса.

Сматра да је компромис могућ, што би требало да подразумева истинску аутономију за Србе који тамо живе, као и апсолутну заштиту верских објеката и њихово стављање под надлежност међународних снага. Залаже се и за имовинска решења која гарантују равноправност мањинама и подсећа да су Срби тренутно мањина на Косову.

Референдум о Косову би био правичан, али се плашим политичке злоупотребе

Између споразума и замрзнутог конфликта Баљак нема дилему, јер сматра да замрзнути конфликт само одлаже решење, док споразум нуди мир и нормалност грађанима Косова.

Према његовим речима, референдум о Косову био би правична и нормална ствар, јер би грађани требало да искажу мишљење и испоље одговорност.

Баљак се, ипак, прибојава да у овој политичкој ситуацији и односу снага, референдум може бити и злоупотребљен у дневнополитичке сврхе.

"Власт је та која поставља референдумско питање и поставља га сугестивно, онако како она мисли да би га требало поставити", указује Баљак.

Истиче и да би, у случају референдума, грађани требало да буду информисани о томе шта споразум носи, шта се добија, а шта губи.

Баљак се присећа се да је на Косову боравио и док је оно било "под пуном јуристдикцијом" Србије" и "у овом времену". Из првог периода, у време када је снимао документарни филм, памти да нико, од “детета од седам, до чиче од 77 година”, није хтео да одговара, уколико му се питање постави на српском, јер су се српски језик и српски тенкови доживали као окупација. У “овом времену” видео је све практичне тешкоће за живот и са једне и са друге стране Ибра, од личних карата до регистарских таблица.

“Ненормалан, нефункционалан систем где се ни једни ни други не осећају добро. Ипак, трговина се и са једне и са друге стране моста одвија без проблема, ни пријатељства међу људима нису сасвим нарушена и сасвим нестала”, описује Баљак.

Зато би, како је закључио, споразум највећи бенефит донео обичним људима на Косову, којима је свакодневни живот јако тежак и готово неподношљив.

(Фонет)