Ivica Dačić: Verovatno će nas pritiskati, ali mi nećemo kvariti odnose sa Rusijom

ŠID - Predsednik Vlade Srbije Ivica Dačić izjavio je danas da se Srbija neće priključiti merama protiv Ruske Federacije i da neće morati da kvari odnose sa Rusijom, iako će našu zemlju, kako je rekao, po tom pitanju pritiskati.

"Verovatno će nas pritiskati, ali mi nećemo kvariti odnose sa Rusijom", rekao je Dačić novinarima posle ceremonije obeležavanja 69. godišnjice proboja Sremskog fronta i okončanja borbi za oslobođenje Srbije u Drugom svetskom ratu.

Premijer je istakao da Srbija poštuje teritorijalni integritet i suverenitet svake članice UN, ali s druge strane, kako je naglasio, sigurno se neće pridružiti merama protiv Rusije.

Dačić je napomenuo da Srbija ima dva principijelna stava koja su on i prvi potpredsednik vlade Aleksandar Vučić, više puta objašnjavali visokoj predstavnici za spolju politiku i bezbednost EU Ketrin Ešton.

"Mi smo to rekli Ketrin Ešton iako to nije htela ni da nas pita", rekao je Dačić.

On je napomenuo da je Eštonova u razgovorima sa njima bila korektna i rekla da "svi najavljuju to da će nas ona pritiskati" u vezi sa Rusijom, ali ona to ipak nije učnila.

Dačić je ocenio i da je ono što se desilo prilikom glasanja u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope "jedan politički egzibicionizam nekih političkih stranaka koje ne vode računa o većinskom raspoloženju naroda u Srbiji".

On je dodao da je bitno to da su vladajuće stranke imale jasan stav i glasale protiv mera prema Rusiji.

"Rusija nikada nije bila protiv Srbije, nikada nam nije uvela sankcije niti druge mere protiv naše zemlje i Srbija će sigurno to poštovati i vratiti istom merom", naglasio je Dačić.

Neću voditi pregovore o Kosovu

Predsednik tehničke Vlade Srbije i lider Socijalističke partije Srbije Ivica Dačić izjavio je danas da, posle konstituisanja nove vlade, on neće voditi pregovore o Kosovu a povodom najava da će biti ministar spoljnih poslova dodao da o mestima u budućoj vladi još nije razgovarano.

"Ja neću voditi pregovore o Kosovu jer postoji dogovor da je to pitanje na premijerskom nivou tako da će to raditi novi premijer Srbije (Aleksandar) Vučić", rekao je Dačić novinarima.

On je dodao da će u tim pregovorima učestvovati koliko god može i ukoliko bude pozvan da pomogne.

Dačić je podsetio da je do sada bilo više od 30 sastanaka o Kosovu u Briselu.

Povodom nastavka razgovora o vladi, Dačić je rekao da sa Vučićem razgovara svaki dan po nekoliko puta jer, kako je rekao, rade zajedno.

Prema njegovim rečima, on i Vučić su juče i prethodnih dana razmatrali razne teme dok se istovremeno u javnosti pravi spektakl kada će i da li razgovarati.

"Srbija ima mnogo problema na koje je neophodno što pre dati odgovore", istakao je Dačić i dodao da za sada nema ništa novo kada je reč o tim razgovorima.

Na pitanjima o resorima u budućoj vladi, on je odgovorio da do sada nije bilo reči o tome nego o konceptu buduće vlade i da li će u toj vladi učestvovati još neko sa strane osim većine koju ima SNS.

Dačić je ponovio da je spreman za razgovore o tome, ali je dodao da će o konkretnim pitanjima biti reči posle predstojeće sednice organa SNS.

Sigurno je da su, dodao je on, za ovaj vikend najavljeni razgovori o programu i idejama koje bi bile korisne a "mi nećemo biti kočnica za taj program koji bi prema Vučićevim rečima trebalo da bude zajednički".

Kada je reč o mestima u budućoj vladi i o tome da li će koalicija oko SPS nešto tražiti, Dačić je izjavio da je sada ""čista situacija"" jer je SNS osvojila apsolutnu većinu.

Pitanje je da li ima potrebe da pomognemo i šta bi Vučiću, kao budućem premijeru, s moje strane i od SPS u toj pomoći najviše značilo, rekao je Dačić.

Na pitanje da li ćemu biti teško da iz policije pređe u diplomatiju ukoliko budu ostvarene nezvanične najave da bi mogao da vodi Ministarstvo spoljnih poslova, Dačić je rekao da je on političar, a ne policajac i dodao da nije bio oduševljen ni kada ga je ranije DS predložila za ministra unutrašnjih poslova.

"O toj temi još nije razgovarano", rekao je Dačić.

Srbija bez budućnosti ako ne poštuje svoju istoriju

Predsednik tehničke Vlade Srbije Ivica Dačić je izjavio da Srbija nema budućnosti ako ne poštuje svoju istoriju, ali i da se budućnost ne može graditi samo na prošlosti.

„Treba biti hrabar i vući velike poteze i ostvariti velike korake napred'', poručio je Dačić prilikom obeležavanja 69 godišnjice proboja Sremskog fronta i okončanja borbi za oslobođenje zemlje u Drugom svetskom ratu.

Obraćajući se borcima NOR-a, učesnicima u borbama na Sremskom frontu, potomcima poginulih boraca, mnogobrojnim gostima i građanima, Dačić je istakao da je današnja demokratska Srbija nezaobilazni činilac u svim međunarodnim procesima, regionalnim i evropskim integracijama.

''Vlada Srbije je zato odlučna da nastavi politiku intenzivnog unutrašnjeg razvoja zemlje, ali i njenog pozicioniranja u skladu sa kapacitetima koje imamo u mnogobrojnim oblastima'', rekao je Dačić.

On je dodao da je godišnjica proboja Sremskog fronta veoma važan segment našeg identiteta i pozvao na složno okupljanje oko zajedničkih ciljeva i kako je rekao, da još istrajnije našu domovinu Srbiju gradimo kao otadžbinu ravnopravnih i ponosnih građana.

„Time ćemo na najbolji način ostvariti istorijsko zaveštanje naših slavnih predaka, pobednika u Drugom svetskom ratu", naglasio je Dačić.

Premijer je u ime vlade položio venac kraj spomen obeležja u okviru Spomen kompleksa Sremski front u čast poginulih boraca za oslobođenje zemlje od fašizma.

Vence su položili i delegacije Ministarstva odbrane i Vojske Srbije, pokrajine Vojvodine, predstavnici boraca NOR-a , ambasada Rusije, Ukrajine, Belorusije, Bugarske, Crne Gore, Makedonije, kao i predstavnik vojske Hrvatske.

U ime boraca NOR-a okupljenima se obratio predsednik republičkog odbora SUBNOR-a Srbije Miodrag Zečević istakavši, između ostalog, da se na ovaj dan navršilo 69 godina od kraja najduže bitke na prostorima bivše Jugoslavije koja je označila pobedu u četvorogodišnjoj borbi i konačno oslobođenje zemlje od okupatora.

U teškim i krvavim borbama koje su trajale punih 175 dana poginulo je oko 13.500 jugoslovenskih vojnika, uglavnom mladića iz Srbije i Crne Gore, 1.100 pripadnika Crvene armije, 630 Bugara i 136 Italijana iz sastava jugoslovenskih jedinica.

Na strani neprijatelja poginulo je oko 30.000 vojnika.

(Tanjug)