Ivica Dačić osudio rehabilitaciju Dragiše Cvetkovića

Apsolutno je pogrešna odluka da se rehabilituje neko ko je potpisao Trojni pakt sa Hitlerom, rekao je predsednik SPS-a Ivica Dačić osuđujući odluku suda u Nišu o rehabilitaciji nekadašnjeg premijera Kraljevine Jugoslavije Dragiše Cvetkovića.

"Apsolutno je pogrešna odluka da se rehabilituje neko ko je potpisao Trojni pakt sa Hitlerom", rekao je Dačić u Beogradu agenciji Beta i ocenio da "Srbija i Srbi polako postaju narod koji se stidi svoje borbe protiv fašista".

Dačić je naveo i da je ta odluka "izuzetno loša poruka za mlade generacije" u Srbiji.  "Ovo je odluka koju, siguran sam, pozdravljaju sve desničarske organizacije koje tužilac traži da se zabrane, a javnost da ih policija pohapsi", rekao je Dačić.

Predsednik SPS-a je rekao da "takve odluke postavljaju pred sve nas pitanje kako će onda policija na ulici da reaguje kad najviši državni organi i političari zamenjuju teze i revidiraju istoriju".  "Postaviću to pitanje svojim koalicionim partnerima sa kojima imamo sporazum da negujemo antifašizam", rekao je Dačić, koji je i ministar unutrašnjih poslova Srbije.

Sud u Nišu je juče poništio raniju odluku državne komisije kojom je Cvetković proglašen za državnog neprijatelja, kao i sve posledice koje su proistekle.

Cvetković je 25. marta 1941. godine, po odluci Krunskog saveta, sa nemačkim ministrom inostranih poslova fon Ribentropom u dvorcu Belvedere u Beču potpisao protokol o pristupanju Jugoslavije Trojnom paktu sila osovina.

Dva dana kasnije, 27. marta, grupa oficira je izvela vojni udar, zbacila Vladu i namesništvo, uhapsila Cvetkovića i ministre, a kralja Petra Drugog proglasila za punoletnog i predala mu vlast.

Cvetković je ubrzo pušten iz zatvora, a po ulasku Nemaca u Beograd odbio je da sarađuje sa njima i povukao se u Nišku Banju. Prema dostupnim podacima, u niškom kraju pomagao je pokretu Dragoljuba Mihailovića.

Tokom rata nekoliko meseci je proveo kao zatvorenik u banjičkom logoru, a 4. septembra 1944. godine je pobegao iz zemlje i živeo u Parizu do smrti 1969. godine. Državna komisija posle rata ga je proglasila za narodnog neprijatelja i ratnog zločinca, ali mu nikada nije suđeno. Sahranjen je na srpskom delu vojničkog groblja u Tijeu kod Pariza.

(RTS)