Иван Вујачић: Никада нисмо имали боље односе са САД, упркос томе што у јавности повремено спроводимо хајку на америчког амбасадора

 Мада САД имају „веће приоритете од ових простора“, циљ је да се на тај начин дезангажују, као што им је то намера у Авганистану, Ираку и Сирији, објаснио је Вујачић.

Према његовом схватању, „оно подсећа на Роршахов тест који се користи у психологији, када пацијенти треба да учитају на шта их асоцирају црне мрље на белом папиру, које не значе ништа, саме по себи“.

„Не знамо да ли је разграничење 200 метара померања границе на Копаонику, да ли су то Газиводе, размена великог дела територије или нешто четврто. Што више причају о томе, све мање знамо шта то значи,“ предочио је Вујачић.

Осврћући се на Трампова писма упућена Београду и Приштини, у којима се међусобно признање апострофира као трајно и одрживо решење, Вујачић је оценио да „писма и даље не значе да се Вашингтон на најдиректнији начин укључио у решавање проблема“. Та писма су више „у функцији подилажења сујетама локалних актера“ и још нема „супстанцијалних потеза“, али он подозрева да САД желе и Русима да покажу да су присутне на овом терену, „како би то сутра била карта за неке друге преговоре“.

Објашњавајући јасан став Америке да би таксе, које је Косово увело на робу из Србије и БиХ, требало да буду повучене, Вујачић је истакао да Вашингтон рачуна на „велики утицај и меку моћ у албанском народу“. Тај апел је више упућен грађанима да изврше притисак на своју власт да укине таксе, уверен је Вујачић, који скреће пажњу на то да је у међународној политици „компликован однос патрона и клијента“.

Приштина је таксама, према његовом ставу, у причу убацила „карту обавезног признања“, чиме је „цена подигнута“, па завршни документ „неће изгледати онако како је ЕУ замислила“.

Став приштинске стране је да би „спуштање такси било аргумент да су попустили и да, у том случају, траже од Американаца да притисну Брисел“ да се у преамбулу правно обавезујећег спразума „убаци признање“, рекао је Вујачић.

С друге стране, Брисел дипломатским каналима и мимо јавности „врши притисак на Косово да укине таксе“, али он „није сигуран у незваничне информације у нашим медијима да се земље Квинте нису сагласиле са Британцима у вези са овом темом“. Вујачић указује да оптужбе представника политичког врха Србије на рачун Немаца и Британаца у вези са таксама нису добре, већ су антидипломатске, „руше нашу позицију и стварају анимозитет према нама код већих земаља“.

„Ако дође до потпуног слома дијалога,“ упозорио је он, „то ће бити на штету целог региона и ми остајемо тамо где смо и били“.

Упитан зар дијалог није већ сломљен, Вујачић је одговорио да „увек има наставка, али да се морају наћи нови оквири и параметри.

„Пре свега, да се види ко заступа албанску страну и са ким се преговара,“ објаснио је он и напоменуо „да смо у великој мери постали таоци политичке ситуације на Косову“. Вујачић не очекује да ће, уместо „форума у Бриселу“, бити неког другог, попут међународне конференције или „новог Дејтона“, уз учешће свих великих сила.

Према његовом тумачењу, дијалог на „међународном форуму би ствари додатно закомпиковао до мере да се то питање не би никада завршило. Како је указао, то је „рецепт за неуспех“, јер би велике силе „унеле сопствене међусобне интересе и нерешене проблеме и Косово би било коришћено да се постигну договори око других тема“.

Говорећи о „ауторитету ЕУ“ и моћи да приведе крају бриселске преговоре, Вујачић је оценио да се „поставља питање да ли ЕУ има ауторитет да заврши своје послове“. Он сматра да је „жалосно што земље, које имају аспирације да иду ка ЕУ, виде да она не може да реши своје фундаменталне проблеме“, а разлог за то види и у контрадикторној политици ЕУ.

С једне стране, Унија држи санкције према Русији, а на другој зида Северни ток, „прича о демократији, а не може да изађе на крај са кршењем елементарних демократских принципа и демонтирањем институција у Мађарској или Пољској“, илустровао је Вујачић.

Све су то проблеми „који оптерећују и ову нашу причу“, али он не верује да ће се, „због нас“, продубити проблеми у односима Америке и ЕУ и њених појединих чланица.

„Можда би чак Косово могло да буде тема за приближавање ставова, иако се не слажу у вези са разграничењем,“ рекао је Вујачић.

О односима са САД: Шизофрена ситуација

Говорећи о проблемима који оптерећују односе Србије и САД, попут случаја браће Битићи или односа званичног Београда према Венецуели, он је констатовао да је реч о „шизофреној ситуацији“.

Упркос проблемима, Вујачић је истакао да „никада нисмо имали боље односе са Америком“, док према америчком амбасадору, на дугој страни, „у јавности повремено спроводимо хајку“.

Он је указао на „фундаменталну грешку“ да су однос према амбасадору и према некој земљи две различите ствари и образложио да „однос према амбасадору не може да буде различит од односа према земљи коју тај амбасадор заступа“.

„Било би много боље да у Србији „постоји конзистентна политика,“ нагласио је Вујачић, али „живимо у времену у коме се из дана у дан мењају ставови“.

Како је уочио, „једног дана је став да никада нисмо били у бољим односима са неком земљом, „а сутрадан чујемо да неће они да нам соле памет“.

„Оно о чему би требало да причамо, када је реч о Косову, јесте како ће да изгледа финално решење и да ли је цена за споразум признање, јер су се сви заклели да то неће да прихвате,“ закључио је Вујачић.

(КосСев)