Ispovest ukrajinskog policajca: Fašisti puštaju koračnice Trećeg rajha i ubijaju nas, a mi ne smemo upotrebiti silu

Pismo jednog pripadnika specijalne policije „Berkut“ brzo se proširilo Ukrajinom i Evropom. On opisuje kako je ukrajinska policija na udaru paramilitiranih fašističkih organizacija, ali ne sme odgovarajuće da reaguje, jer je vlast u strahu da će izgubiti pozicije, a svetski i ukrajinski mediji spinuju stvarnost i fašističke teroriste prikazuju kao „mirne demonstrante“.

"Mas-mediji objavljuju izmišljene vesti i šire laži. Stanovnici Donjecka nisu svesni šta se događa ovde. Mediji prikazuju nebitne stvari i to na način da izgleda kao da mi ubijamo civile i ranjavamo protestante, ali niko ne želi prikazati kako nas oni dižu u vazduh i pale. Mediji su Berkut i druge snage bezbednosti prikazali kao fašiste. Mediji su svi prodani.

Glavni nemiri su počeli 23. januara. Na televiziji o tome nije bilo niti jedne reči puna dva dana. I kada su počeli izveštavati nitko nije objavio kako se ispred zgrade Kabineta ministara puštaju nemačke ratne koračnice, nose zastave sa svastikom i simboli Trećeg Rajha.

Niko nije vidio kako 18-godišnjeg vojnika razapinju na ulaznu ogradu. Niko nije prikazao autobus koji je blokirao fašiste koji su ga tada demolirali. Tada se u blizini nalazilo svega 10 pripadnika Berkuta. Demonstranti su im gurnuli fleš granate pod neprobojne prsluke. Nismo im se mogli približiti 20 minuta. Niko nije prikazao polomljene noge i ruke, stotine razbijenih policijskih kaciga, spaljenih tela pripadnika Berkuta, kako leže ranjeni.

Jedan je stajao pored mene ispred Kabineta ministara 24. januara, kada je odjednom pao na kolena. Mislili smo da mu se gas maska napunila pa se zbog toga onesvestio. Međutim, kada smo mu podigli kacigu videli smo kako mu je nož zabijen u grkljan. Tamo smo ispred zgrade ostali blokirani puna tri dana. Bilo nas je 900 pripadnika Berkuta i oko 35,000 demonstranata.

Jedinica koja nas je trebala zameniti nalazila se na 10 kilometara od Kijeva, a ovi kriminalci su formirali ljudski zid oko njih kako ne bi mogli ući u grad. Niti jedan funkcioner nije preuzeo odgovornost za ovo, kada je trebalo narediti proterivanje ove grupe kako bi pripadnici Berkuta mogli ući u grad. Svi generali su ili na godišnjem odmoru ili na bolovanju. Nije bilo nikoga da preuzme komandu. Svako od njih je u strahu da ne ostane bez pozicije.

Kada su demonstranti lomili snage bezbednosti na ulici Bankovaja, nalazili smo se na udaljenosti od oko 500 metara, u blizini riznice. Ti momci su tamo žrtvovani - na početku im nije bilo dopušteno čak ni da nose štitove sa sobom. Naređeno im je da drže poziciju i da ne koriste silu, jer, na kraju ispada – „mi nismo ovde da bismo ugasili nemire već da bismo čuvali red i mir za vreme mirnih demonstracija!"

(NSPM, Advance)