Interpol Beograd traži od BiH podatke o Naseru Oriću zbog sumnje za ubistvo civila u Srebrenici

Tužilaštvo za ratne zločine u Beogradu sumnjiči Orića za ubistvo devet civila u selu Zalazje. Taj zločin nije procesuiran u Hagu i ne postoji oslobađajuća presuda tribunala.

Da li će za Naserom Orićem biti raspisana međunarodna crvena poternica biće poznato nakon što nadležni u BiH odluče da li će odgovoriti na zahtev Interpola Beograd, kaže za „Politiku” sagovornik blizak istrazi.

Kako saznaje naš list, za bivšim komandantom snaga bosanskih muslimana u zoni Srebrenice već postoji poternica domaćeg suda. To znači da bi Orić bio uhapšen ukoliko bi se pojavio na teritoriji Srbije, gde ga sumnjiče za ratne zločine počinjene u julu 1992. godine u mestu Zalazje, Donji Potočari, opština Srebrenica. Reč je o ubistvu devet civila, a uz Orića su za taj zločin osumnjičene još četiri osobe.

U Tužilaštvu za ratne zločine i MUP-u Srbije nismo juče dobili potvrdu ove informacije, ali je medijima u BiH rečeno da je Direkcija za koordinaciju policijskih tela BiH, putem Interpolovog međunarodnog kanala za razmenu informacija, primila zahtev od Interpola Beograd u vezi sa proverom pet osoba iz BiH radi, kako je navedeno u zahtevu, raspisivanja međunarodne poternice za ratni zločin protiv civilnog stanovništva.

Zahtevom Interpola Beograd, kako objašnjava naš sagovornik, traženo je dostavljanje identifikacionog materijala (otisaka prstiju i državljanstva) od osumnjičenog Orića i još četiri osobe.

– Interpol Beograd bio je u obavezi da to uradi u skladu sa Rezolucijom Skupštine Interpola iz 2010. godine. Prema tom aktu, kad se objavljuje poternice zbog sumnje da je osoba počinila ratni zločin, a državljanin je druge zemlje, ta druga država mora odmah o tome da bude obaveštena da bi, ukoliko želi, uložila protest. Od stava te države zavisi hoće li poternica za osumnjičenim biti „vidljiva” ili ne. Reč je o ustaljenoj metodologiji rada Interpola u svetu i to važi i za Hrvatsku i za BiH – objašnjava naš sagovornik blizak istrazi.

„Vidljiva” poternica znači da za nju znaju sve članice Interpola i podrazumeva hapšenje osumnjičenog onog trenutka kada kroči van teritorije BiH.

Zahtev koji je Interpol Beograd uputio nadležnima u BiH podrazumeva hitno postupanje, po kojem se odgovor očekuje za oko nedelju dana. Naš sagovornik objašnjava da je suvereno pravo svake države da li će i u kojem roku dostaviti tražene podatke ili će uložiti žalbu. Da li će BiH odgovoriti Srbiji trebalo bi da bude poznato u toku naredne nedelje.

U zavisnosti od toga, moguća su dva scenarija. Prema prvom, ukoliko se BiH uopšte ne izjasni po zahtevu, Srbija će verovatno uložiti žalbu Generalnom sekretarijatu Interpola, koji ima pravo da naredi da BiH dostavi podatke. Ukoliko nadležni u BiH ni tada ne dostave podatke, moguće su određene sankcije, među kojima i izbacivanje BiH iz Interpola.

Drugi scenario bio bi da BiH dostavi tražene podatke, što bi omogućilo raspisivanje crvene poternice. Tada bi sve zemlje bile dužne da ga uhapse i obaveste o tome državu koja je takav akt izdala.

Prema važećim procedurama, zahtev Interpola Beograd prosleđen je nadležnoj agenciji za provođenje zakona u BiH na dalje postupanje.

Prema Zakonu o organizaciji nadležnosti državnih organa u progonu počinilaca ratnih zločina, srpsko tužilaštvo imalo je ingerencije za procesuiranje svih ratnih zločina počinjenih na teritoriji bivše Jugoslavije, bez obzira na nacionalnost i veroispovest. To je dovelo do većeg broja paralelnih istraga jer su isti zločini procesuirani pred pravosuđima dve države. Kako su zemlje regiona sa Srbijom počele da sklapaju bilateralne sporazume, došlo se do rešenja, prvo sa Hrvatskom i Crnom Gorom, a zatim i sa BiH, kojim je regulisano da se više ne vode paralelne istrage.

Tužilaštvo Srbije raspolaže dokazima da su u selu Zalazje počinjeni ratni zločini. Ti dokazi će po svemu sudeći biti ustupljeni BiH, čije će tužilaštvo razmotriti eventualno formiranje predmeta protiv Nasera Orića. Da li će tu biti i sudskog procesa i koja zemlja će ga voditi za sada nijedna država ne daje konkretne odgovore.

Dokazi ukazuju na zločine koji nisu obuhvaćeni haškom optužnicom, po kojoj je Orić u Hagu oslobođen.

Srpsko tužilaštvo za sada ne obelodanjuje detalje iz istrage o zločinu u selu Zalazje. Ono što je poznato jeste da je reč o ubistvu devet civila, počinjenom 12. jula 1992. godine. Taj događaj nije procesuiran u Hagu i zbog toga se Orić ne može pozivati na tu oslobađajuću presudu.

Orić nije srpski penzioner

Iz službe za odnose sa javnošću Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje „Politika” je dobila odgovor da li se isplaćuje penzija Naseru Oriću:

„Naser Orić nije korisnik penzije kod RF PIO. Pravo na penziju ostvaruje se po osnovu staža osiguranja za koji su plaćeni doprinosi i nije u nadležnosti fonda da odlučuje o pravu na drugi način osim po Zakonu o PIO. Najviši iznos penzije u Srbiji je ograničen i trenutno iznosi 121.065 dinara”.

Srpski „specijalac”

Orić je u MUP-u Srbije radio od 1987. godine do početka 1992. kao specijalac, a za posebne zasluge tadašnji ministar Radmilo Bogdanović mu je poklonio pištolj sa posvetom.

Danijela Vukosavljević, Dorotea Čarnić

(Politika)