Iguman Sava Janjić: Od srpskog naroda se traži kolektivni pristanak na trajni gubitak najsvetijih teritorija, življa i svetinja - i to da aplauzom pozdravi ovu kolosalnu izdaju kao veliku političku pobedu

U intervjuu za Komersant.rs, arhimandrit i iguman manastira Dečani, o.Sava (Janjić), govori o Kosovu i Metohiji, suštini kosovskog pitanja, o ulozi i odnosima Crkve i države, o Kosovu u očima svetskih sila, o „promeni“ američke politike i borbi Srba za Kosmet u svetu, kao i o tome šta bi u ovom trenutku rekao predsedniku Srbije, te duhovnom smislu Kosova i hrišćanskom mudrom rešenju i zadatku koji stoji pred srpskim narodom…

Prvo pitanje koje se nameće samo po sebi jeste pitanje aktuelnih medijsko-političkih napada na Vas kao jednog od najglasnijih u odbrani Kosova i Metohije, ali i napada na druge predstavnike SPC i SPC uopšte. Sve više se govori o „ozbiljnom sukobu“ na relaciji država-Crkva, ali da li je reč o prolaznim varnicama ili je sukob već otišao predaleko?!

Ovo nije samo etničko razgraničenje Srba i Albanaca koje nam se predlaže, već razgraničenje sa zdravim razumom, menjanje duhovnog koda srpskog naroda i njegovo pretvaranje u jednu bezličnu masu u svetskom melting-potu, jer bez Kosova i onog što Kosovo za nas predstavlja nikada nećemo biti ono što smo bili i što nas je vekovima sačuvalo

- Napadi pojedinih predstavnika vlasti u Beogradu i medija koji oni kontrolišu lično me mnogo ne uznemiravaju jer sam navikao na slične napade još u vreme režima s kraja 1990. godina. Više je problematična činjenica da sadašnje vlasti reaguju tako nekontrolisano i širenjem potpuno apsurdnih manipulacija i laži koje stvaraju kontraefekat za njih. Sve to pokazuje odsustvo političke sigurnosti, strah i zabrinutost jer oni vide da većina ljudi u Srbiji jasno vidi da naše poruke ne dolaze iz nekog političkog sukoba Crkve sa državom. Mi nismo politička partija niti imamo političke ambicije.

Naši stavovi su izraz brige za sudbinu našeg naroda i duboko su zasnovani na stavu Sv. Arh. Sabora iz maja 2018. g. Kako će vlasti voditi državu, to je na onima koje je narod birao, ali kada se neko igra sa životima naših vernika koji su u najtežim uslovima preživeli najgore godine represije na KiM posle 1999. godine i želi da proda Kosovo radi kratkotrajnih i sebičnih interesa, moramo da branimo naše stado. Odbrana Kosova, odnosno pre svega našeg naroda i svetinja, nije stvar politike, već naša duhovna i moralna dužnost.

Vladika Atanasije (Jevtić) je nedavno rekao, govoreći o Kosmetu, da ćemo „opet i živote dati, ako treba“. Da li smatrate da se Kosmet mora i treba odbraniti i povratiti vojnom silom, ukoliko ne bude moglo biti drugog rešenja!?

- Istorija je donosila brojne promene, a ovuda su prošli mnogi osvajači. Osvajalo se Kosovo i oslobađalo i opet gubilo vekovima. Međutim sada se od srpskog naroda traži da pruži kolektivni pristanak na trajni gubitak svojih najsvetijih teritorija, našeg naroda i svetinja, žive Crkve, i da još aplauzom pozdravimo ovu kolosalnu izdaju kao veliku političku pobedu, da verujemo da će nam biti bolje kada nas obezglave.

Ovo nije samo etničko razgraničenje Srba i Albanaca koje nam se predlaže, već razgraničenje sa zdravim razumom, menjanje duhovnog koda srpskog naroda i njegovo pretvaranje u jednu bezličnu masu u svetskom melting-potu, jer bez Kosova i onog što Kosovo za nas predstavlja nikada nećemo biti ono što smo bili i što nas je vekovima sačuvalo. Mi ovaj specifični izraz Pravoslavne tradicije u srpskom narodu zovemo Svetosavlje i nije slučajno da upravo 2019. godine treba da obeležimo 800 godina od kada je Sv. Sava Srpski dobio Autokefaliju Srpske Crkve.

Verujete li da Donald Tramp, u određenoj konstalaciji, može u potpunosti odbaciti i poništiti nezavisnost Kosova kao suštinski anti-američku i veliku geopolitičku grešku bivše američke administracije i tzv. „Pentagon struja“ okupljenih oko Klintonovih!? Da li možda takva promena politike naspram Kosova može biti ispunjenje njegovih predizbornih obećanja o novoj spoljnoj politici i u tom smislu čak njegov važan adut za pobedu na predstojećim izborima u SAD 2020. godine!?

Podela po kojoj bi se najveći deo Kosova i Metohije predao u ruke Albancima sa našim narodom i najvećim svetinjama još je veći poraz i biće najveća istorijska sramota onih političara koji odluče da to sprovedu

- U SAD očigledno vidimo sukobe različitih interesa, ali mislim da je pitanje Kosova isuviše beznačajno za globalne interese jedne takve super-sile. Jednostavno, neko je došao na ideju da se ovde „počisti dvorište“ i prilagode granice, a lokalnim vlastodršcima je prepušteno da naprave konačne mape i podele pa će veliki da vide da li to može da prođe. Vrlo je moguće da je „uspešno rešenje kosovskog pitanja“ zapravo već viđeno u službi političkih interesa, ali problem je u tome što mnogi ne vide da se ne može napraviti krov kuće ako nema temelja i ako nisu podignuti zidovi. Umesto stabilnog rešenja imaćemo ponovo konflikte, proganjanja ljudi, stradanja. Takav je Balkan.

Od 1999. godine sistematski se ovde minira Rezolucija 1244, povratak raseljenih i Kosovo se pretvara u etničko-albansko društvo. Zato je za SPC svaka vrsta priznanja nezavisnog Kosova i bilateralno i u UN neprihvatljiva, što je i javno rečeno više puta od strane naših najviših crkvenih predstavnika. Ali, podela po kojoj bi se najveći deo Kosova i Metohije predao u ruke Albancima sa našim narodom i najvećim svetinjama još je veći poraz i biće najveća istorijska sramota onih političara koji odluče da to sprovedu. Ne zaboravimo, Kosovo nije samo parče teritorije, to je prostor koji nosi i veliki blagoslov, ali i prokletstvo u zavisnosti kako se ko prema njemu odnosi.

Smatrate li da bi Srbija trebala pooštriti svoj političko-diplomatski kurs, te koristiti i instrumente kao što su sankcije sa makar simboličnom težinom prema državama koje su priznale Kosovo i da li Srbija treba Kosovo da zvanično proglasi okupiranom teritorijom!?

- To su već pitanja političke prirode, i kao Crkva mi ne možemo da državi dajemo političke recepte kako da se bore za svoju državu. Mi ih samo podsećamo kako da sačuvaju svoj obraz i da čuju glas većine našeg naroda. Srbiji nije potreban konflikt sa svetom i svoje interese treba da branimo mudro, razumno ali i odlučno.

Podaničko ponašanje i odsecanje važnog dela makar de jure priznatog dela naše teritorije bio bi neviđeni istorijski debakl. Neke zemlje su to radile samo neposredno nakon velikih ratnih poraza, ali 20 godina nakon rata ići u amputaciju onoga što je kroz istoriju određivalo identitet našeg naroda je jednostavno, kako je rekao naš Patrijarh Irinej „bez svake pameti“.

Prihvatamo činjenicu da je jedan deo naše zemlje pod tuđinskom vlašću i žao nam je što je tako ispalo. Vekovima smo bili pod turskom vlašću i dočekali smo slobodu. Ali NIKADA se nismo odrekli Kosova i Metohije kao srpskog Jerusalima.

Verovatno ste dobro upoznati sa temom, pa ako nam možete dati svoje mišljenje o borbi Srbije i Srba za odbranu Kosmeta u svetu. Koliko su država i srpski nevladin sektor, Srbi uopšte, u svom delovanju u poslednjih desetak godina bili aktivni i organizovani na polju šire promocije istine o Kosmetu u svetu?!

Naše pojedine diplomate putuju u Brisel i pričaju protiv Rusije, a potom idu u Moskvu i pričaju protiv Zapada. Ovo je potpuni sumrak srpske diplomatije i nije ni čudo što nas i jedni i drugi gledaju sa neskrivenim sažaljenjem

- Svako treba da se bori na svoj način. Mi ovde živimo na terenu sa našim ljudima u albanski većinskim prostorima KiM iako većina Srba na Kosovu živi upravo južno, a ne severno od reke Ibra. Moramo da sarađujemo sa svim ljudima dobre volje, pa čak i da razgovaramo i sa onima sa kojima se u svemu ne slažemo, stalno svedočeći našu kulturu, istoriju i istinu. Grčka je u odbrani imena Makedonije svojevremeno na svim aerodromima i graničnim prelazima imala velike postere sa prikazom ovog dela grčke istorije. Gde su sada takvi posteri i bilbordi po Srbiji.

S jedne strane se traži od zemalja da odbace priznanje Kosova, a sa druge strane se tajnim razgovorima nude delovi teritorije Srbije ne samo Kosovu već i mogućoj Velikoj Albaniji. Naše pojedine diplomate putuju u Brisel i pričaju protiv Rusije, a potom idu u Moskvu i pričaju protiv Zapada. Ovo je potpuni sumrak srpske diplomatije i nije ni čudo što nas i jedni i drugi gledaju sa neskrivenim sažaljenjem.

Ukoliko bi sutra seli za sto sa Aleksandrom Vučićem, šta bi zapravo bio Vaš savet njemu!? Šta je ono najvažnije što bi ste mu rekli!?

- Ono što sam jednom ranije i imao priliku da mu kažem. Naš narod je zabrinut zbog priča o podeli jer se brinemo šta će biti sa našim narodom, svetinjama. Siguran sam da bi imao ogromnu podršku celokupnog naroda i naše Crkve ukoliko bi odlučno stao u odbranu stvarnih interesa i dostojanstva Srbije.

Razumem dobro da treba da sarađujemo sa svetom i Istokom i Zapadom i to je uvek bilo opredeljenje Srbije, ali mora da postoje granice dostojanstva i moralnosti. Ljudi nisu samo brojke i procenti ili neka statistička greška.

Deo Srbije je sticajem raznih okolnosti privremeno van ustavno-pravnog sistema naše zemlje. To je tužna činjenica, ali ne i nepromenjiva. Potrudimo se da to promenimo tako što ćemo raditi sa svima, pa i sa kosovskim Albancima na tome da sarađujemo u svemu u čemu možemo da sarađujemo, da popravimo uslove života ljudi, da pokažemo da nismo za zamrznuti konflikt i sukobe, ali da budemo jasni i čvrsti u stavu da teritorija Srbije (koju priznaje najveći broj stanovnika naše planete, Ujedinjene nacije, pa čak ni cela EU ne priznaje tzv. nezavisno Kosovo) jednostavno nije na prodaju. Da li će nas neko zbog toga bombardovati opet ili uvoditi sankcije, nisam sasvim siguran, drugačija su sada vremena od 1999. godine.

Treba da radimo na vladavini zakona, prava, na ekonomskom oporavku, na borbi protiv organizovanog kriminala i drugim ključnim problemima koji danas opterećuju Srbiju, ali Kosovo, kao ni bilo koji deo naše zemlje nećemo predavati ni prodavati. Ako neko zauzme ono što je vekovima naše, kao što naš Patrijarh kaže, pre ili kasnije to može biti vraćeno. Tapije (zemljišne knjige) ostaju. Uvek bih ponovio reči velikog pesnika Matije Bećkovića: „Ako Kosovo nije naše, zašto od nas traže da im ga damo? Ako je njihovo, zašto nam ga otimaju? A ako već mogu da ga otmu, zašto se toliko ustručavaju?“

Za kraj, Vaša poruka jednom običnom prosečnom Srbinu!?

- Budimo hrabri i jedinstveni čvrsto okupljeni oko jasnog, nepodeljenog i čvrstog stava našeg Patrijarha i Arhijereja SPC koji su na Sv. Arhijerejskom Saboru SPC u maju ove godine jasno rekli: NE priznavanju tzv. nezavisnog Kosova, NE podeli vekovnih srpskih zemalja i odricanju onoga što predstavlja dušu našeg naroda. Crkva ne može da zameni državu, ali Crkva čuva dušu našeg naroda i vekovima je bila i opstala uz svoj narod, a državne vlasti su se menjale i menjaće se dok je sveta i veka.

(Komersant.rs)