Igor Vukadinović: Priština neguje nasleđe i kult svih kvislinških vođa iz Drugog svetskog rata. Zapadu to ne smeta

 Istoričar Igor Vukadinović kaže za Kosovo onlajn da Priština neguje nasleđe i kult i DŽafera Deve i svih ostalih kvislinških vođa iz Drugog svetskog rata, dodajući da Zapad nema veliki problem sa obnovom Devine kuće jer je "pragmatičan i voli da koristi razne ekstremne totalitarne ideje i ideologije za ostvarivanje svojih interesa".

Vukadinović podseća da Kosovo ima ulice DŽafera Deve u Prištini i u drugim gradovima, kao i da imaju ulice Mustafe Kruje koji je bio premijer "Velike Albanije".

Sve su to ličnosti koje su učestvovale na strani okupatora za vreme Drugog svetskog rata i sve one imaju tu pozitivnu sliku i ulogu u današnjem kosovskom društvu 

"Sve su to ličnosti koje su učestvovale na strani okupatora za vreme Drugog svetskog rata i sve one imaju tu pozitivnu sliku i ulogu u današnjem kosovskom društvu", ocenjuje Vukadinović, komentarišući činjenicu da je u Južnoj Mitrovici završena obnova kuće DŽafera Deve. 

Dodaje da DŽafer Deva bio direktno saradnik Nemaca u Kosovskoj Mitrovici, koji je učestvovao u holokaustu, u zločinima nad Srbima. Deva je, dodaje, bio glavni oslonac okupatora u Kosovskoj Mitrovici do 1943. godine, a nakon italijanske kapitulacije on je bio jedan od najbitnijih ljudi u celoj Albaniji. Bio je i ministar unutrašnjih poslova Velike Albanije 1943. i 1944. godine, tako da je "njegova uloga sad apsolutno jasna". 

"Kada je reč o protivljenju Zapada, jasno je da se neka saopštenja EU ne smeju uzimati suviše ozbiljno, njih niko ne shvata previše ozbiljno. Zapadna agenda nema neki veliki problem ni sa ovim potezom kao ni sa nekim drugim. Na kraju krajeva da Zapad ima zaista problem sa fašističkim nasleđem i zločinima DŽafera Deve, ne bi on decenijama živeo u Americi pod zaštitom Amerikanaca", ističe Vukadinović.

Kada je reč o protivljenju Zapada, jasno je da se neka saopštenja EU ne smeju uzimati suviše ozbiljno, njih niko ne shvata previše ozbiljno. Zapadna agenda nema neki veliki problem ni sa ovim potezom kao ni sa nekim drugim. Na kraju krajeva da Zapad ima zaista problem sa fašističkim nasleđem i zločinima DŽafera Deve, ne bi on decenijama živeo u Americi pod zaštitom Amerikanaca

On je, podseća istoričar, nakon rata neko vreme živeo u Turskoj, Italiji i različitim zemljama, a onda se 1956. godine preselio u Ameriku, gde je sarađivao s američkom obaveštajnom službom.

"Postoji izveštaj iz albanskog Ministarstva spoljnih poslova iz 1968. godine gde se navodi da su Amerikanci podstakli DŽafera Devu da formira Treću prizrensku ligu, kao organizaciju ekstremne albanske emigracije. U istim izveštajima se navodi da su nemačke obaveštajne službe podržavale Prizrensku ligu, da su radile na otcepljenju Kosova od Jugoslavije, uspostavljanju druge albanske države na Balkanu. Sasvim je jasno da je on zapravo uživao podršku i zaštitu Amerikanaca još za vreme život , tako da ni ovaj današnji odnos nije uopšte iznenađajući", ocenjuje naš sagovornik.

Dodaje kao interesantan podatak to što je 1977. ubijen Dragiša Kašiković, srpski književnik koji je bio žestoki kritičar totalitarnog režima u Jugoslaviji i metoda koji je taj komunistički režim sprovodio.

"On je u zajedničkoj operaciji jugoslovenske komunističke službe i američkih službi ubijen na brutalan način, dok te iste godine DŽafer Deva mirno, spokojno živi u Americi. Tako da oni nemaju problem sa DŽaferom Devom, imaju problem sa Dragišom Kašikovićem, imaju problem sa ostacima srpske intelektualne elite koja se buni protiv onoga što se radi u Jugoslaviji", smatra Vukadinović.

U praksi, Evropska unija i njene vodeće zemlje nemaju problem da podrže ni neonaciste u Ukrajini, uz pomoć kojih su preuzeli vlast 2014. u Kijevu, ni da podrže islamsku državu u Siriji, ni da vatreno i gorljivo brane Staljinove i Lenjinove granice i tvorevine na tlu nekadašnje Rusije, ni da tako isto gorljivo brane Brozovo nasleđe i Brozove tvorevine na tlu Jugoslavije

Dodaje da ljudi ovde imaju naivnu, dečiju sliku nekih stvari, pa onda kada kažu evropske vrednosti misle da je to nešto što Evropska unija slepo sledi.

"U praksi, Evropska unija i njene vodeće zemlje nemaju problem da podrže ni neonaciste u Ukrajini, uz pomoć kojih su preuzeli vlast 2014. u Kijevu, ni da podrže islamsku državu u Siriji, ni da vatreno i gorljivo brane Staljinove i Lenjinove granice i tvorevine na tlu nekadašnje Rusije, ni da tako isto gorljivo brane Brozovo nasleđe i Brozove tvorevine na tlu Jugoslavije. Jasno je da je tu Zapad apsolutno pragmatičan i da voli da koristi razne ekstremne totalitarne ideje i ideologije za ostvarivanje svojih interesa", primećuje istoričar.

Ističe da je njemu problematično bavljenje srpskih medija DŽaferom Devom i obnovom njegove kuće, "dok u istom trenutku mediji ustaju protiv ideje da se Srbija konačno odrekne tog kulta Josipa Broza".

"Današnje granice tzv. samoproglašene Republike Kosovo nisu određene od DŽafera Deve nego od Josipa Broza. I po meni je to ono što je zapravo mnogo veći problem, dakle mi imamo u sopstvenoj zemlji totalitarno i antisrpsko nasleđe Josipa Broza", ocenjuje Vukadinović.

Prema njegovim rečima, simbolični potezi poput obnove kuće DŽafera Deve su manje važni drugih poteza koji se preduzimaju na Kosovu, i to intenzivno u poslednjih 10 -12 godina, ali, kako ocenjuje, "javnost često mnogo više reaguje na ove simbolične momente, kao što je Most na Ibru".

Međutim, on podseća da je u poslednjih godinu dana došlo do pogoršanja situacije, zastrašivanja i hapšenja na severu, kako bi se što više Srba iseljavalo.

"To su sad glavni problemi, ta ugrožena bezbednost ljudi na severu Kosova, osećaj, napuštenosti. U tom smislu taj DŽafer Deva im je najmanji problem, imaju oni mnogo DŽafera Deva oko sebe danas, i na Zapadu i u regionu", zaključuje istoričar.

(Kosovoonline)