Хронологија председничких избора

БЕОГРАД - Грађани Србије данас бирају председника државе, десети пут од увођења вишетраначког система 1990. године.

Од 1990. године, председник је до сада био биран девет пута, од којих су четири изборна циклуса била неуспешна.

Србија је у пет наврата успела да изабере председника, а ту функцију су обављала три човека - Слободан Милошевић и Борис Тадић у два мандата, а Милан Милутиновић у једном.

На првим изборима за председника Србије након увођења вишестраначја, децембра 1990. године, надметала су се 32 кандидата, а на њих је изашло 71,5 одсто уписаних бирача.

На тим изборима са 65,34 одсто победио некадашњи лидер социјалиста Слободан Милошевић, лидер СПО Вук Драшковић заузео је друго место са 16, 4 одсто, а следили су Иван Ђурић, Сулејман Угљанин, Војислав Шешељ.

У новој трци, која је уследила две године касније, учествовало је седам кандидата, а поново је победио Милошевић, освојивши 56,42 одсто гласова, док је на другом месту био Милан Панић са 34,02 одсто гласова.

Када је Милошевић изабран за председника СР Југославије, јула 1997. године, расписани су нови избори за председника Србије, који су одржани септембра те године, а на којима је учествовало 17 кандидата.

Како ниједан од кандидата није добио потребну већину, у други круг су ушли кандидат социјалиста Зоран Лилић и лидер СРС Војислав Шешељ.

Шешељ је у другом кругу добио 49,10 одсто, а Лилић 47,90 одсто, али како на изборе није изашла половина уписаних бирача, нови избори су расписани за децембар исте године.

На њима је учествовало седам кандидата, а у првом кругу Милан Милутиновић је добио 43,7 одсто, а Шешељ 32,19 одсто.

Како ниједан није добио потребну већину, односно више од 50 одсто изашлих бирача, гласање је поновљено, па је у другом кругу победио Милутиновић.

Следећи избори одржани су септембра 2002. године на којима се надметало 11 кандидата, а у првом кругу највише гласова добили су лидер ДСС Војислав Коштуница и то 30,89 одсто и тадашњи председник Г17 плус Мирољуб Лабус са 27,36 одсто.

У другом кругу је Коштуница добио 66,86 одсто гласова, али због недовољног одзива бирача (50 одсто + 1), председник Републике није изабран ни у другом кругу гласања, тако да је поновљен цео изборни поступак.

Тако су нови избори одржани у децембру исте године, а на њима су се надметала само три кандидата, али будући да ни на њима није изашла половина од укупног броја бирача уписаних у бирачки списак није било другог круга, већ су избори опет били поновљени.

Нови су одржани новембра 2003. године, учествовало је шест кандидата, а на њима је највише гласова добио тадашњи радикал Томислав Николић (46,23 одсто), а демократа Драгољуб Мићуновић (35,42 одсто).

Међутим, како ни тада није изашао довољан број бирача није било другог круга, већ се јуна 2004. године ишло на нове изборе.

У тој изборној утакмици надметало се 15 кандидата, Николић је добио 30,60 одсто, а демократа Борис Тадић 27,37 одсто, али пошто ниједан кандидат није добио потребну већину, морало се у други круг, у коме је Тадић освојио 53,24 одсто, а Николић 45,40 одсто.

Пошто је испуњен законски услов да побеђује кандидат који добије већину гласова бирача који су гласали, без обзира колики је одзив, председник Србије постао је Тадић.

Грађани су на биралишта поново ишли четири године касније, 2008. године, када је у првом кругу Николић добио близу 40 одсто гласова, а Тадић 35,39 одсто, али и овог пута се ишло у други круг у коме је победу однео Тадић са 50,31, док је Николић добио 47,97 одсто.

(Танјуг)