среда, 15. јануар 2025.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Хришћанске цркве обележавају Велики петак
Хроника

Хришћанске цркве обележавају Велики петак

PDF Штампа Ел. пошта
петак, 02. април 2010.

БЕОГРАД – Хришћанске цркве, које ове године истовремено прослављају празник Васкрсења и све дане у Недељи страдања, обележиће данас Велики петак, дан када је на Голготи распет и умро Исус Христос.

Вечерњу службу са изношењем плаштанице пред олтар а потом и јутрење са опходом храма уз ношење плаштанице предводиће на Велики петак, у београдској Саборној цркви, патријарх српски Иринеј.

Вечерњим богослужењима на Велики петак обележава се време смрти и скидања са крста тела Господњег, када се на посебно украшен сто испред олтара који представља Христов гроб износи плаштаница.

Свештеници износе црвену плаштаницу и три пута, уз звуке клепала, обилазе око цркве, што симболично представља Христову сахрану.

Плаштаница се потом полаже испред олтара, а верници у тишини долазе на целивање све до суботе увече, уочи Васкрса који се слави од поноћи и када се у знак васкршње радости оглашавају и прва звона.

Овај дан хришћанске жалости је и последњи и најзначајнијих у недељи Страдања за сав хришћански свет, а његова смрт је увод у радост Васкрсења које све хришћанске цркве ове године обележавају у недељу, 4. априла.

У православним црквама се на Велики петак не служе литургије, већ царски часови са читањем делова јеванђеља о догађајима у дане Страдања.

Према предању записаном у јеванђељима, Исус Назарећанин, цар јудејски, умро је на крсту у „шести час дана” и завесе јерусалимског храма прецепиле су се на пола, сунце се помрачило и сва звона су попуцала.

Зато у православним храмовима на Велики петак не звоне звона, већ се богослужења најављују дрвеним клепалима.

„Дођох на свет да сведочим истину. Сваки који је од истине слуша мој глас”, записано је у Јеванђељу по Јовану у коме Исус пред Пилатом објашњава своју мисију и свесну жртву за спасење људског рода.

Велики петак је за све хришћане дан строгог поста а они који поштују правила, у знак жалости, припремају храну на води или чак уопште не једу и не пију до заласка сунца.

У Србији је обичај да се на Велики петак зауставе сви послови и у кући и у пољу.

У неким крајевима је обичај да се на Велики петак фарбају јаја и то у црвену боју која је симбол невино проливене крви Христове и новог живота који се рађа из његове свесне жртве.

Велики петак је за хришћане израз поштовања према жртви Христовој и вере да свако страдање претходи Васкрсењу као и да - без страдања и смрти нема васкрсења.

(Танјуг)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, Рио Тинто отворити рудник литијума у долини Јадра?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер