Henri Kisindžer: Protiv demonizacije Putina

Nekadašnji američki državni sekretar Henri Kisindžer zalaže se za konstruktivan prilaz Zapada u odnosima sa Rusijom u vezi sa situacijom u Ukrajini i podseća na ključnu ulogu u održavanju ravnoteže snaga u svetu, piše britanski "Indipendent".

"Od 17. do sredine 20. veka Rusija se pokazala ključnom u održavanju ravnoteže snaga u svetu – osujećujući ekspanzionističke snove švedskog kralja Karla XII, Napoleona i Hitlera", naveo je taj list u tekstu posvećenom objavljivanju Kisindžerove nove knjige "Svetski poredak", prenosi Tanjug.

Šef američke diplomatije od 1973. do 1977. godine kod predsednika Ričarda Niksona i DŽeralda Forda i pomoćnik američkog predsednika za nacionalnu bezbednost između 1969. i 1975, rekao je povodom Ukrajine da se ne slaže sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom.

"Međutim, zašto neko, negde na tom putu nije predložio rešenje koje bi odgovaralo na zabrinutosti obe strane u kontekstu nezavisnosti Ukrajine", upitao je Kisindžer (91), dodajući da "kada je Evropa rekla Ukrajini da mora da izabere između Evrope i Rusije u trgovinskim pregovorima, možda bi veliki napredak bio načinjen da je neko rekao suprotno, da je rekao 'hajde da to učinimo zajedno'".

"Lako je demonizovati Putina. Naravno, on nije lak, ali sretali smo tu vrstu ruskih vođa ranije – i on nije Hitler. Ne treba razgovarati takvim jezikom o jednom ruskom lideru", naglasio je Kisindžer.

Prema njegovim rečima, pitanje je kako da Zapad koncipira dugoročne odnose sa Rusijom u trenutku "kada se Azija transformiše, a islam je u neprestanim previranjima".

Kisindžer je bio jedan od inicijatora politike popuštanja napetosti između SAD i bivšeg SSSR-a, 1973. godine dobio je Nobelovu nagradu za mir zbog uloge u postizanju Pariskog sporazuma koji je postavio osnove za okončanje rata u Vijetnamu.

Kisindžer je jedan deo poglavlja o razvoju sistema spoljnopolitičkih odnosa u Evropi u novoj knjizi posvetio Rusiji, pod nazivom "Ruska zagonetka".

(RTS)