Henri Kisindžer: Koronavirus može izazvati globalnu ekonomsku propast koja može trajati generacijama

 VAŠINGTON - Bivši državni sekretar SAD Henri Kisindžer upozorio je da koronavirus može izazvati globalnu ekonomsku propast koja može trajati generacijama ako se ne preduzmu odgovarajuće mere. Kisindžer je u autorskom tekstu za uticajni "Volstrit džurnal" napisao da bi "neuspeh mogao zapaliti svet".

Kisindžer, koji je bio u administraciji dvojice američkih predsednika (Ričarda Niksona i DŽeralda Forda), veruje da je Bela kuća uradila "solidan posao u izbegavanju trenutne katastrofe", ali dodaje da vlada mora raditi efikasno i dalekosežno kako bi pobedili bolest. To je, kako kaže, bitno ne samo da bi povratila poverenje Amerikanaca, već i poverenje sveta.

"Kada se završi pandemija Kovid-19, ustanoviće se da će institucije mnogih zemalja propasti. Da li je ova presuda objektivna i pravična, nije važno. Realnost je da svet nikada neće biti isti posle koronavirusa", napisao je Kisindžer.

Ipak, Kisindžer ne odustaje od liberalnog modela sveta u čijem je formiranju imao značajnu ulogu.

Kisindžer kaže da SAD moraju brzo raditi na pronalaženju leka, uložiti se u obnovu globalne ekonomije i zaštititi "liberalni svetski poredak", dodajući da "čak ni SAD ne mogu same da savladaju virus". Da bi se pobedio virus, Kisindžer piše da SAD moraju sarađivati sa ostatkom sveta.

On u svom autorskom tekstu nudi tri koraka koje SAD moraju da preduzmu kako bi se snašle u borbi protiv koronavirusa i zatim stabilizovale ekonomiju, a prvi je pronalazak leka.

"Moramo razviti nove tehnike i tehnologije za kontrolu infekcije i proporcionalne vakcine kod velike populacije. Gradovi, države i regioni moraju se dosledno pripremati da zaštite svoje ljude od pandemije tako što će se skladištiti, kooperativno planirati i istražiti na granicama nauke", navodi Kisindžer.

"Treba zaštititi principe liberalnog svetskog poretka"

Sledeći korak je "vidanje rana svetskoj ekonomiji". On ukazuje na finansijsku krizu iz 2008. godine, rekavši da su trenutni uslovi još složeniji – zbog globalnog obima virusa, zatvaranja škola, zatvaranja restorana i prakse socijalne distance.

Kisindžer piše da je potrebno razviti posebne programe koji će pomoći onima koje je ova kriza najviše pogodila i čiji su gubici najveći.

Konačno, Kisindžer piše da principe liberalnog svetskog poretka treba zaštititi, napominjući da vlade najrazvijenijih zemalja veruju u to da treba da se obezbedi "bezbednost, red, ekonomsko blagostanje i pravda".

"Pandemija je podstakla zastarele ideje o podizanju zidova u doba kada prosperitet zavisi od globalne trgovine i kretanja ljudi. Svetske demokratije moraju da brane i održavaju svoje prosvetiteljske vrednosti", napisao je Kisindžer u autorskom tekstu za Volstrit džurnal.

Ko je Henri Kisindžer

Henri Kisindžer, koji danas ima 96 godina, pobegao je sa roditeljima iz nacističke Nemačke 1938. godine i preselio se u Njujork.

Nakon što je 1950. diplomirao politikologiju na Harvardu, počeo je da radi kao konsultant za vladine agencije, uključujući Kancelariju za istraživanje operacija, Agenciju za kontrolu oružja i razoružanje i Državni odsek.

Šezdesetih godina prošlog veka radio je kampanju republikancu Nelsonu Rokfeleru, ali je prešao u tabor Ričarda Niksona, nakon što je 1968. osvojio predsedničku nominaciju.

Kada je Nikson pobedio, postavio je Kisindžera za svog savetnika za nacionalnu bezbednost, a kasnije i državnog sekretara. Nastavio je tu funkciju i kada je DŽerald Ford postao predsednik SAD.

Videti još: 

Noam Čomski: Neoliberalna kuga je sve blokirala; Znalo se već duže vreme da pandemija koronavirusa može da se desi; Mogli su da rade na vakcinama, ali veći profit donosi nova krema za telo

(RTS)