Haški tribunal: Milan Milutinović oslobođen, ostali osuđeni na visoke kazne

Sudsko veće Haškog tribunala oslobodilo bivšeg predsednika Srbije Milana Milutinovića. Nikola Šainović, Nebojša Pavković i Sreten Lukić osuđeni na po 22 godine zatvora. Dragoljubu Ojdaniću i Vladimiru Lazareviću izrečene kazne od po 15 godina zatvora.

Sudsko veće Haškog tribunala, kojim je predsedavao  britanski sudija Ian Bonomi, oslobodilo je bivšeg srpskog predsednika Milana Milutinovića optužbi za ratne zločine i kršenje zakona i običaja ratovanja na Kosovu 1999. godine.

"Sudsko veće oslobađa vas optužbi po tačkama jedan do pet optužnice", rekao je Ian Bonomi.

Naveće kazne izrečene su nekadašnjem potpredsedniku vlade SRJ Nikoli Šainoviću i komandantima vojske i policije na Kosovu,  Nebojši Pavkoviću i Sretenu Lukiću, koju su osuđeni na po 22 godine zatvora.

Bivši načelnik Generalštaba Vojske Jugoslavije Dragoljub Ojdanić i nekadašnji komandant Prištinskog korpusa VJ Vladimir Lazarević osuđeni su na po 15 godina zatvora.

Ova presuda je prva koju je Međunarodni sud izrekao za zločine koje su, prema optužnici, počinile srpske oružane snage protiv kosovskih Albanaca tokom sukoba na Kosovu 1999. godine.
 
Tužilaštvo  je šestorku teretilo "za kampanju terora i nasilja usmerenu protiv kosovskih Albanaca i drugih nesrba na Kosovu tokom 1999. godine".

Krivična dela za koja se terećeni su, među ostalim, deportacije i prisilno premeštanje nekoliko stotina hiljada ljudi, kao i ubistva i progon hiljada kosovskih Albanaca.

Jugoslovenski vođa Slobodan Milošević postao je prvi aktuelni šef neke države optužen za ratne zločine kada je Međunarodni sud protiv njega 1999. godine podigao optužnicu za navodne zločine na Kosovu.

Sudilo mu se i za navedene optužbe kao i za zločine počinjene u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini, od 2002. do 2006. godine, ali je on umro pred sam kraj suđenja i pre nego što je izrečena presuda.

Devet optuženih

Međunarodni sud je podigao optužnice protiv ukupno devet najviših zvaničnika Srbije i Jugoslavije za zločine koje su navodno počinile srpske snage na Kosovu 1999. godine.

Vlajko Stojiljković, visoki policijski zvaničnik blizak Miloševiću, takođe je optužen, ali je izvršio samoubistvo u Beogradu 2002. godine.

Vlastimir Đorđević, bivši pomoćnik ministra unutrašnjih poslova Srbije i načelnik Resora javne bezbenosti, bio je u bekstvu do hapšenja u junu 2007. godine. Njegovo suđenje je počelo 27. januara 2009. godine.

U optužnici tužilaštva protiv Milutinovića i saoptuženih navodi se da su oni učestvovali u udruženom zločinačkom poduhvatu koji je imao za cilj, između ostalog, da promeni etničku ravnotežu na Kosovu, kako bi se obezbedila kontinuirana srpska kontrola nad tom teritorijom.

Optuženi i drugi članovi "udruženog zločinačkog poduhvata", piše u pres materijalu Tribunala, koristili su ovlašćenja koja su im bila na raspolaganju kao političkim i vojnim vođama da bi postigli cilj kažnjivim sredstvima koja su se sastojala od sistematske kampanje terora i nasilja širokih razmera, koja je, među ostalim, obuhvatala deportacije, ubistva, prisilna premeštanja i progone usmerene protiv albanskog stanovništva na Kosovu.

Tužilaštvo navodi da su "snage Srbije i Savezne Republike Jugoslavije širom Kosova sistematski granatirale gradove i sela, palile i kuće i poljoprivredna gazdinstva i uništavale kulturne i verske institucije kosovskih Albanaca, ubijale civile kosovske Albance i druga lica koja nisu imala aktivnog učešća u sukobima i seksualno zlostvaljale žene kosovske Albanke".

Hronologija suđenja

Suđenje je počelo 10. jula 2006. a tužilaštvo je 1. maja 2007. završilo izvođenje svojih dokaza, nakon što je pozvalo 113 svedoka. Odbrana je počela izvođenje svojih dokaza 6. avgusta 2007. i okončala ga 16. maja 2008, nakon što je ukupno pozvala 118 svedoka. Veće je pozvalo dva svedoka.

Završne reči su održane od 19. do 27. avgusta 2008. tokom čega je tužilaštvo zahtevalo raspon kazni od 20 godina do doživotne kazne zatvora, a odbrana zahtevala oslobađajuće presude za svih šest optuženih.

U konačnoj verziji odustalo se od optužbi za zočin u Račku, iako je to bio "okidač" za NATO bombardovanje.

Presudu izriče sudsko veće predsedavajućeg Iana Bonomija iz Velike Britanije, u kojem su još Cvetana Kamenova iz Bugarske i Ali Navaz Čouhan iz Pakistana.

Od svog osnivanja Međunarodni sud je podigao optužnice protiv 161 lica za teške povrede humanitarnog prava počinjene na području bivše Jugoslavije od 1991. do 2001. godine. Postupci protiv 116 lica su okončani.

(RTS)