Hajnc Fišer: Kriza ne utiče na evropske integracije Srbije

I Srbija i Austrija suočene su sa neophodnošću da rešavaju specifične probleme – pitanja nacionalnih manjina i autonomija – tako da nam je neophodna uzajamna podrška, smatra predsednik Austrije Hajnc Fišer, koji danas dolazi u posetu Beogradu. U razgovoru za „Politiku” austrijski šef države, koji je jedan od evropskih političara koji bez rezerve i oscilacija podržavaju učlanjenje Srbije u EU, ističe da su odnosi Austrije i Srbije bliski i da možemo da učimo jedni od drugih, ali da „svaka zemlja ima svoje specifične probleme, a na nama je da se uzajamno podržimo”.

Ako je zvanični motiv Vaše posete doprinos evropskim integracijama Srbije, kakvu poruku donosite u Beograd?

Došao sam da nastavim dugogodišnji dijalog sa predsednikom Tadićem, koga vrlo cenim, da čestitam na statusu kandidata (za pristupanje EU). Austrija je podržala dodelu statusa. Austrijski političari i diplomate su u odlučujućoj fazi, zajedno sa italijanskim i francuskim ministrima spoljnih poslova, napisali pismo resornim kolegama, podržavajući projekat srpske kandidature. Kažem, dosadašnji, zajednički napori doneli su uspeh, ali sledeća faza pregovora zahteva nove napore i dobru saradnju.

Šta po Vašem mišljenju odlučujuće doprinosi ubrzanju, a šta usporavanju tempa približavanja Srbije EU?

Pregovori (o pristupanju) raščlanjuju se na poglavlja, u svakom pojedinačno mora biti postignut konsenzus. Konstruktivnost u pregovorima doprinosi bržem ostvarivanju postavljenih ciljeva.

Koliko je evropska kriza kočničar tih integracija?

Nema direktnog uticaja ekonomske krize na srpske integracije u EU. Ni hrvatski pregovori o pristupanju nisu bili usporeni krizom. Moramo (u EU), međutim, obratiti pažnju da usredsređivanje na prevazilaženje ekonomske krize ne utiče na ostvarenje evropske perspektive za zemlje zapadnog Balkana.

Da li su srpski političari preveliki optimisti ako očekuju da će do kraja godine dobiti datum početka pregovora o pristupanju EU? Šta mislite, kada bi realno Srbija mogla da uđe u Uniju?

Sećam se da su evropski političari devedesetih godina putovali u Budimpeštu, Varšavu i Prag, davali su optimističke ocene kandidatima o terminu učlanjenja... Kada su se ocene pokazale netačnim, nastala je dvostruka šteta: s jedne strane, ugled političara je poljuljan, a sa druge narodi tih država bili su razočarani da EU nije ispunila „dato obećanje”. Ne bih želeo da ponovim takvu grešku.

Da li će Austrija, poput Nemačke, insistirati na ukidanju takozvanih paralelnih institucija na severu Kosova – kao preduslov za početak pregovora o pristupanju?

Nije tajna da unutar EU postoji široka paleta mišljenja kada je reč o pregovorima sa Srbijom. Austrija podržava početak pregovora sa Srbijom o pristupanju EU. Uspešni pregovori, međutim, podrazumevaju konsenzus svih članica. S tim u vezi, u pregovorima o paralelnim institucijama severnog Kosova neophodna je velika mudrost i konstruktivnost svih strana, posebno ako se imaju u vidu predstojeći izbori (u Srbiji).

Kako ocenjujete dosadašnji tok dijaloga Beograd–Priština jer se pokazuje da primena nekih već postignutih dogovora nije na očekivanom nivou?

Pregovori Prištine i Beograda, izvesno, veoma su teški, ali znam da predsednik Tadić hrabro i odgovorno prema budućim generacijama traži za Evropu prihvatljiva rešenja. Mislim da i premijer (Hašim) Tači ulaže lični prestiž zarad (postizanja) uspeha.

Da li je Ahtisarijev plan i dalje nedodirljiv za EU ili mislite da je moguće organizovati međunarodnu konferenciju koja bi se bavila modalitetima plana?

Pokušaj da se takozvani Ahtisari plan zameni novim sporazumom vodi u slepu ulicu. Ipak, podrazumeva se da su fer i konstruktivni pregovori neophodni, uz napore obe strane (Prištine i Beograda), da bi se postojeći problemi rešili.

Zašto je podela Kosova tabu za EU i da li je autonomija severa Kosova ostvarivo i održivo rešenje? Kako bi ona trebalo da izgleda?

Reč tabu nije u mom rečniku. Nema zabrane mišljenja, ali postoje realna rešenja i varijante koje nisu realno prihvatljive. S obzirom na to da ostvariva rešenja iziskuju velike napore i spremnost na kompromise, ne bi trebalo trošiti energiju u korist neostvarivih rešenja koja se nude u sklopu stranačkotaktičkih manevara.

U čemu bi bile prednosti rešenja kosovskog pitanja po modelu Južnog Tirola?

Svakako, Južni Tirol je primer kako se neverovatno složeni problem, poput bolnog gubitka pokrajine, gledano iz austrijskog ugla, strpljenjem i istrajnošću u pregovorima može doći do rešenja koje je za obe strane barem „razumno”, ili koje smatraju najboljim mogućim i ostvarivim rešenjem. Uz to, proces evropskih integracija umanjuje značaj nacionalnih granica. Granica između Austrije i Italije, odnosno Južnog Tirola, danas se može preći autoputem bez zaustavljanja.

Austrijske kompanije su najveći investitor na tržištu Srbije i posebno su aktivne u finansijskom sektoru. Kakve su perspektive daljeg rasta te saradnje u uslovima evropske krize?

Minulih godina nijedna zemlja nije više investirala u Srbiju od Austrije. Uz (nedavno otvoren) pogon „Svarovski” u Subotici, potpisan je i ugovor o saradnji između univerziteta Beograda i Kremsa. Nadam se da će saradnja dalje napredovati. U tom smislu za Srbiju je od posebnog značaja (da pruža) sigurnost pravne države, sigurnost investicija i funkcionalno pravosuđe.

Miloš Kazimirović

(Politika)