Хајнц Фишер: Криза не утиче на европске интеграције Србије

И Србија и Аустрија суочене су са неопходношћу да решавају специфичне проблеме – питања националних мањина и аутономија – тако да нам је неопходна узајамна подршка, сматра председник Аустрије Хајнц Фишер, који данас долази у посету Београду. У разговору за „Политику” аустријски шеф државе, који је један од европских политичара који без резерве и осцилација подржавају учлањење Србије у ЕУ, истиче да су односи Аустрије и Србије блиски и да можемо да учимо једни од других, али да „свака земља има своје специфичне проблеме, а на нама је да се узајамно подржимо”.

Ако је званични мотив Ваше посете допринос европским интеграцијама Србије, какву поруку доносите у Београд?

Дошао сам да наставим дугогодишњи дијалог са председником Тадићем, кога врло ценим, да честитам на статусу кандидата (за приступање ЕУ). Аустрија је подржала доделу статуса. Аустријски политичари и дипломате су у одлучујућој фази, заједно са италијанским и француским министрима спољних послова, написали писмо ресорним колегама, подржавајући пројекат српске кандидатуре. Кажем, досадашњи, заједнички напори донели су успех, али следећа фаза преговора захтева нове напоре и добру сарадњу.

Шта по Вашем мишљењу одлучујуће доприноси убрзању, а шта успоравању темпа приближавања Србије ЕУ?

Преговори (о приступању) рашчлањују се на поглавља, у сваком појединачно мора бити постигнут консензус. Конструктивност у преговорима доприноси бржем остваривању постављених циљева.

Колико је европска криза кочничар тих интеграција?

Нема директног утицаја економске кризе на српске интеграције у ЕУ. Ни хрватски преговори о приступању нису били успорени кризом. Морамо (у ЕУ), међутим, обратити пажњу да усредсређивање на превазилажење економске кризе не утиче на остварење европске перспективе за земље западног Балкана.

Да ли су српски политичари превелики оптимисти ако очекују да ће до краја године добити датум почетка преговора о приступању ЕУ? Шта мислите, када би реално Србија могла да уђе у Унију?

Сећам се да су европски политичари деведесетих година путовали у Будимпешту, Варшаву и Праг, давали су оптимистичке оцене кандидатима о термину учлањења... Када су се оцене показале нетачним, настала је двострука штета: с једне стране, углед политичара је пољуљан, а са друге народи тих држава били су разочарани да ЕУ није испунила „дато обећање”. Не бих желео да поновим такву грешку.

Да ли ће Аустрија, попут Немачке, инсистирати на укидању такозваних паралелних институција на северу Косова – као предуслов за почетак преговора о приступању?

Није тајна да унутар ЕУ постоји широка палета мишљења када је реч о преговорима са Србијом. Аустрија подржава почетак преговора са Србијом о приступању ЕУ. Успешни преговори, међутим, подразумевају консензус свих чланица. С тим у вези, у преговорима о паралелним институцијама северног Косова неопходна је велика мудрост и конструктивност свих страна, посебно ако се имају у виду предстојећи избори (у Србији).

Како оцењујете досадашњи ток дијалога Београд–Приштина јер се показује да примена неких већ постигнутих договора није на очекиваном нивоу?

Преговори Приштине и Београда, извесно, веома су тешки, али знам да председник Тадић храбро и одговорно према будућим генерацијама тражи за Европу прихватљива решења. Мислим да и премијер (Хашим) Тачи улаже лични престиж зарад (постизања) успеха.

Да ли је Ахтисаријев план и даље недодирљив за ЕУ или мислите да је могуће организовати међународну конференцију која би се бавила модалитетима плана?

Покушај да се такозвани Ахтисари план замени новим споразумом води у слепу улицу. Ипак, подразумева се да су фер и конструктивни преговори неопходни, уз напоре обе стране (Приштине и Београда), да би се постојећи проблеми решили.

Зашто је подела Косова табу за ЕУ и да ли је аутономија севера Косова оствариво и одрживо решење? Како би она требало да изгледа?

Реч табу није у мом речнику. Нема забране мишљења, али постоје реална решења и варијанте које нису реално прихватљиве. С обзиром на то да остварива решења изискују велике напоре и спремност на компромисе, не би требало трошити енергију у корист неостваривих решења која се нуде у склопу страначкотактичких маневара.

У чему би биле предности решења косовског питања по моделу Јужног Тирола?

Свакако, Јужни Тирол је пример како се невероватно сложени проблем, попут болног губитка покрајине, гледано из аустријског угла, стрпљењем и истрајношћу у преговорима може доћи до решења које је за обе стране барем „разумно”, или које сматрају најбољим могућим и остваривим решењем. Уз то, процес европских интеграција умањује значај националних граница. Граница између Аустрије и Италије, односно Јужног Тирола, данас се може прећи аутопутем без заустављања.

Аустријске компаније су највећи инвеститор на тржишту Србије и посебно су активне у финансијском сектору. Какве су перспективе даљег раста те сарадње у условима европске кризе?

Минулих година ниједна земља није више инвестирала у Србију од Аустрије. Уз (недавно отворен) погон „Сваровски” у Суботици, потписан је и уговор о сарадњи између универзитета Београда и Кремса. Надам се да ће сарадња даље напредовати. У том смислу за Србију је од посебног значаја (да пружа) сигурност правне државе, сигурност инвестиција и функционално правосуђе.

Милош Казимировић

(Политика)