Хаг: Судија одбио усмену расправу о пуштању на привремену слободу Тачија, Весељија, Сељимија и Краснићија

 Тужиоци суда за злочине ОВК у Хагу су најавили да ће у септембру идуће године бити спремни да почну суђење бившем заповеднику ОВК Хашиму Тачију и тројици саоптужених за злочине над Албанцима, Србима и Ромима на Косову и у Албанији, 1998-99. Браниоци четворице оптужених то су, међутим, поново назвали "смешним", инсистирајући да им је за припрему за процес потребно "минимум" 18 месеци до две године и да, стога, суђење може почети најраније "на лето 2022".

Током расправе о стању у поступку, заступници одбране су казали да су писаним поднесцима затражили пуштање оптужених на слободу до почетка суђења, али да је судија за претходни поступак Никола Гију одбио њихов захтев да се о томе води усмена расправа, што значи да ће судија донети одлуку у писаном облику.

Тужилац Алан Тигер рекао је, на данашњој расправи, да ће тужилаштво у јулу 2021. поднети свој претпроцесни поднесак, односно план за извођење доказа током судјења.

Заступник оптужбе је казао да би суђење, потом, могло почети у септембру идуће године.

Тигер је рекао и да тужилаштво још спроводи истрагу против оптужених, али да то неће одложити почетак суђења. Сугерисао је да се тужиоцима сада јављају сведоци који су пре хапшења оптужених оклевали да сведоче, као и да тужилаштво открива нове документе.

Бранилац другооптуженог Кадрија Весељија, Бен Емерсон, узвратио је да план за почетак суђења у септембру звучи као "шала" и поновио да је одбрани потребно "најмање између 18 месеци и две године" да се припреми за процес.

"То је основно, минимално право одбране", подвукао је Емерсон, тврдећи да су припреме за суђења пред Хашким трибуналом у просеку трајале три године.

Весељијев адвокат је као реалан термин за почетак суђења означио "јул 2022, а још вероватније крај 2022"

Тачијев бранилац Дејвид Хупер поново је нагласио да је "реалан термин за почетак суђења у лето 2022", сложивши се са Емерсоном да је рок од 18 месеци "минимум" за припрему одбране.

"Да ли тужилац Тигер озбиљно говори о почетку суђења на лето и у исто време прича о правичном процесу?", упитао је Хупер, називајући речи тужиоца "смешном".

И Тачијев и Весељијев адвокат најавили су да ће уложити приговоре на надлежност суда и на саму оптужницу.

Браниоци трећеоптуженог Реџепа Сељимија, Дејвид Јанг, и Јакупа Краснићија, Венкантешвари Алагендра, сложили су се са Тачијевом и Весељијевом одбраном.

Тужитељка Клер Лосон претходно је прецизирала да је тужилаштво до сада браниоцима обелоданило 1.700 доказа који подупиру оптужбу и изјаве оптужених, као и 1.300 докумената који потенцијално иду у корист одбране.

Браниоци су изложили приговоре на ток обелодањивања, тврдећи да тужиоци не испуњавају своје обавезе да прописно означе документе које обелодањују.

Пратили расправу преко видео везе

Сви оптужени пратили расправу преко видео везе из притвора у Схевенингену. У судници у Хагу био је присутан само Сељимијев бранилац Јанг у судници, док су остали браниоци говорили посредством видео везе из Велике Британије и Малезије.

Расправи је у судници присуствовао и главни тужилац Џек Смит, али није узимао реч.

Судија Гију најавио је да ће следећа расправа о стању у постпуку бити одржана средином јануара 2021.

Тачи (52), Весељи (53), Сељими (49) и Краснићи (69) оптужени су за злодела почињена у 34 нелегална притвора ОВК на Косову и у Албанији над најмање 407 притвореника, од којих је најмање 98 убијено, од марта 1998. до септембра 1999.

Оптужница Тачија и остале у 10 тачака терети за: прогон на политичкој и етничкој основи, затварање, незаконито хапшење и притварање, друге нехумане поступке, окрутно поступање, мучење (две тачке) и убиства (две тачке).

Та кривична дела квалификована су, у шест тачака, као злочини против човечности, а у четири тачке, као ратни злочини.

Сви оптужени, који су на Косову ухапшени 4. и 5. новембра, у првом појављивању пред судом, од 9. до 11. новембра, изјавили су да нису криви за злочине из оптужнице.

За те злочине, по оптужници, Тачи и саоптужени сносе и индивидуалну и командну одговорност. Сви су, у периоду обухваћеном оптужницом, били чланови Главног штаба ОВК: Тачи као политички комесар, касније и заповедник, Весељи као шеф обавештајне службе, Сељими као главни оперативац, а Краснићи као заменик команданта и портарол.

У привременој влади Косова, проглашеној у марту 1999, Тачи је био премијер, Весељи министар за обавештајне послове, Сељими министар унутрашњих послова, а Краснићи портарол.

Према оптужници, Тачи, Весељи, Сељими и Краснићи били учесници у удруженом злочиначком подухвату, заједно са бројним другим официрима и припадницима ОВК, те члановима привремене владе. од којих су у оптужници именовани: Азем Суља, Љах Брахимај, Фатмир Љимај, Сујелман Сељими, Рустем Мустафа, Шукри Буја, Љатиф Гаши и Сабит Геци.

(Бета)