Група јавних личности подржала проглас Хелсиншког одбора и Грађанског демократског форума: „СПЦ је извор најконзервативнијег мрачњаштва“

СПЦ карактеришу бројни испади као што су додељивања одликовања диктаторима, ратним злочинцима и бизнисменима сумњивих биографија, прикривање педофилије у својим редовима, као и енормно богаћењем. Недопустиво је да таква организација данас у Србији одређује садржаје школских програма и уџбеника. Тиме се негира наука, шире теорије завере и митоманија, а читаве генерације васпитавају у духу најконзервативнијег мрачњаштва, неспособне да живе у модерном свету и иду у корак са својим окружењем – пише у „Апелу за секуларну државу“, који је до сада потписао велики број јавних личности.

Како се додаје, последњих деценија на делу је значајно нарушавање принципа секуларности, иако Устав дефинише Србију као секуларну државу.

– У члану 11 Устава стоји: „Република Србија је световна држава. Цркве и верске заједнице су одвојене од државе. Ниједна религија не може се успоставити као државна или обавезна.” Политизација религије и СПЦ као организације (клерикализам) намеће обрасце хомогенизације идентитета у етно-конфесионалним оквирима. Увођење веронауке у државне школе, политичко деловање цркве и црквених лица, огроман утицај на државну политику, велике новчане донације које држава неоправдано и нетранспарентно даје верским организацијама (нарочито СПЦ-у), ослобађање од читавог низа пореза, судски процеси у којима су окривљени свештеници а воде се на споран начин и застаревају, школске, градске и војне славе, начин функционисања Богословског факултета у оквиру Универзитета у Београду – само су неки од примера грубог нарушавања секуларног карактера државе Србије – истиче се у „Апелу за секуларну државу“.

Актуелна власт, напомиње се, као и претходна, у 21. веку омогућила је СПЦ да успостави монопол на то шта су морал, национални интереси, вредности и идентитет српског народа…

– Тај монопол огледа се и у све већем уништавању тековина грађанског друштва и елементарних цивилизацијских критеријума. Грађанско друштво је, по дефиницији, засновано на уважавању различитих интереса његових грађана и на концепту толеранције. Секуларност је услов опстанка таквог концепта друштва. Без обзира да ли делује самостално или (неретко) као сервис власти, СПЦ јача своју изразито нетолерантну позицију и нелегитимне утицаје далеко изван верске сфере. Без свођења утицаја СПЦ у уставне оквире и ограничавања њене политичке моћи, пре свега, у реализацији тзв. српског света, нема помака у развоју и модернизацији нашег друштва. Деловањем власти и СПЦ створена је псеудо-секуларну држава, којој је главни циљ свесрпско уједињење – истиче у Апелу.

Према речима аутора овог Апела, Грађанског демократског форума, Хелсиншког одбора за људска права и Савеза антифашиста Србије, најновији пример је притисак СПЦ да се откаже мирна шетња у оквиру Еуропрајда.

– Синхронизовано деловање са десничарским снагама, уз опсесивну фасцинацију Русијом, још је једна у низу представа које имају за циљ да се осујети сваки корак ка друштву равноправних грађанки и грађана, у коме ће се поштовати људска права и ширити хоризонти слободе. О томе сведочи и недавна изјава владике СПЦ Никанора која је представљала отворен позив на насиље. Од ове изјаве нико се није оградио у СПЦ, нити је судска власт покренула поступак утврђивања правне одговорности за поменуту изјаву – каже се, између осталог, у Апелу за секуларну државу.

Ми, долепотписани грађанке и грађани Србије, пише даље, захтевамо да се поштује Устав Републике Србије и принципи секуларности, како би се обезбедиле претпоставке за правну државу и њено чланство у ЕУ.

– Позивамо институције, друштво и грађане да се супротставе све опсежнијој клерикализацији Србије. Ниједан појединац, група, па ни верска заједница не може бити изнад Устава. Ниједно основно људско право се не може ограничити волунтаристичким репресивним мерама државе. Као први корак у одбрани секуларних вредности, захтевамо од Владе Србије да донесе уредбу о укидању веронауке у државним школама. СПЦ као изразито нетолерантна, грубо антидемократска и екстремно искључива не може и не сме да васпитава нашу децу. Боље друштво почиње строгим одвајањем цркве и религије од науке и државе – закључује се у тексту „Апела за секуларну државу“.

Потписници:

Зоран Вулетић, Грађански демократски форум, Београд

Александар Краус, Савез антифашиста Србије, Београд

Жарко Кораћ, психолог, Београд

Филип Давид, књижевник, Београд

Соња Бисерко, Хелсиншки одбор за људска права, Београд

Александар Бошковић, редовни професор Универзитета у Београду

др Александра Боснић Ђурић, културолошкиња, Нови Сад

Бранка Михајловић, новинарка, Београд

Латинка Перовић, историчарка, Београд

Светислав Басара, књижевник, Београд

Миливој Бешлин, историчар, Нови Сад / Београд

Динко Грухоњић, професор Универзитета у Новом Саду и новинар

Александар Р. Милетић, историчар, Центар за историјске студије и дијалог, Београд

Петар Жарковић, историчар, Београд

проф. др. Мехмед Слезовић, сликар и теоретичар уметности, Нови Пазар

Никола Самарџић, професор универзитета, Београд

Дубравка Стојановић, историчарка, Београд

Павел Домоњи, политиколог, Стара Пазова

Срђан Милошевић, историчар и правник, Београд

Вук Ћук, савремени уметник, доцент ФПУ, Београд

Катарина Ђорић, мастер инжењер архитектуре, Београд

Жарко Давинић, уредник, Београд

Марко Чеперковић, МСц & МА политичких наука, Цирих

Весна Пешић, социолошкиња, Београд

Марија Драшкић, професорка Правног факултета Универзитета у Београду

Бошко Јакшић, новинар, Београд

Слободан Дакић, новинар, Ковин

проф. др Рада Трајковић, Београд

Душко Радосављевић, Савез антифашиста Војводине

Јелена Крстић, Хелсиншки одбор за људска права, Београд

Драган Ракић, пенсионер КЛМ, Париз

Борис Варга, политиколог и новинар, Нови Сад

Недим Сејдиновић, новинар, Нови Сад

Томислав Марковић, новинар и писац, Београд

Изабела Кисић, Хелсиншки одбор за људска права, Београд

Срећко Ђукић, амбасадор у пензији, Београд

проф. др Мирослав Илић, Нови Сад

Бојан Тончић, новинар, Београд

Драган Бањац, новинар, уредник Портала Форум, Београд

доц. др Радивоје Јововић, Нови Сад

Александар Обрадовић, директор Пхилополитицс, Београд

Љиљана Спасић, грађанска активисткиња, Панчево

Бранка Драговић Савић, новинарка, Нови Сад

Александра Томанић, грађанска активисткиња, Београд

Милош Катић, економиста, Нови Сад

Александар Оленик, адвокат, Београд

Оливера Радовановић, грађанска активисткиња, Нови Сад

Угљеша Белић, историчар, Нови Сад

Аида Ћоровић, историчарка уметности и активисткиња, Београд

Твртко Савић, директор Тицха, Београд

Милан Јовановић, новинар, Београд

Тања Петовар, адвокаткиња, Београд

Ненад Чанак, политичар, Нови Сад

Драган Бурсаћ, новинар, Бања Лука

Влатко Секуловић, адвокат, Београд

Дарко Шпер, новинар, Нови Сад

Смиљана Милинков, професорка, Нови Сад

Владимир Ђурић, генерални секретар Војвођанског клуба, Нови Сад

Јелена Клеут, комуниколошкиња, Нови Сад

Александар Секуловић, друштвено-политички активиста, подпредседник САФС, Београд

Натаса Мићић, адвокаткиња, Ужице

Миодраг Мићић, дипл.инг. електротехнике, Ужице

Зоран Плећевић, дипл.инг. грађевине, Ужице

Јудита Поповић, адвокаткиња, Зрењанин

Сташа Зајевић, Жене у црном, Београд

Маријана Савић, директорка, НВО Атина, Београд

Анђелија Вучуревић, лични пратилац детета са сметњама у развоју, Нови Сад

Раде Радовановић, новинар и писац, Београд

Александар Оџић, председник Војвођанске партије, Нови Сад

проф. др Лазар Лазић, председник Војвођанског клуба, Нови Сад

Бранкица Драшковић, новинарка, Нови Сад

Драгана Продановић, Нови Сад

Никола Крстић, новинар, Београд

Лула Микијељ, филмска радница, Београд

Милица Ђикановиц, студенткиња, Ужице

Лука Вујовић, студент, Ужице

Радослав Мћић, графички инжењер, Ужице

Лука Јовановић, адвокат, Београд

Јован Ковачић, председник ЕWБ, Београд

Гордана Перуновић Фијат, новинар, Кикинда

Слободан Бељански, адвокат, Нови Сад

Ненад Прокић, драмски писац

Стефан Гужвица, историчар, Београд

Уна Благојевић, историчарка, Будимпешта

Алекса Алпа Миленковић, инжењер, Београд

Срђан Шушница, културолог и дипломирани правник, Бања Лука

Слободан Саџаков, филозоф, професор Универзитета, Нови Сад

Балша Божовић, Регионална академија за развој демократије, Нови Сад

Александра Јерков, Регионална академија за развој демократије, Нови Сад

Павле Радић, колумниста, Нови Сад

Милован Писарри, историчар, Београд

Марко Божић, Правни факултет Универзитета Унион, Београд

Татјана Табачки, директорка Скаске, Зрењанин

Олга Манојловић Пинтар, историчарка, Београд

Александар Оџић, посланик у Скупштини Војводине, Нови Сад

Ивана Јаковљев, психолошкиња, Нови Сад

проф. др Иван Обрадовић, Београд

Мила Јурић, библиотекарка у пензији, Београд

Саша Илић, писац, Београд

Милош Ћирић, политиколог, Београд

Живан Берисављевић, амбасадор у пензији, Нови Сад

Драгослава Барзут, књижевница и активисткиња, Београд

Ема Штефанац, мастер образовних политика и активисткиња, Сремска Митровица

Ксенија Никић, историчарка и активисткиња, Београд

Теодора Захировић, политиколошкиња и активисткиња, Београд

Ивана Теофиловић, политиколошкиња и активисткиња, Београд

Катарина Ђукић, правница и активисткиња, Београд

Марко Миладиновић, политиколог и активиста, Голубац

Љиљана Палибрк, правница, Крагујевац

Вера Васић, професорка у пензији, Нови Сад

Страхиња Степанов, професор српског језика, Нови Сад

проф. др Борис Кршев, универзитетски професор, Нови Сад

Фахри Муслиу, новинар, Призрен

Јован Комшић, професор, Нови Сад

Предраг Бамбић, професор, Београд

Борка Божовић, историчарка уметности, Београд

Василије Анђелић, правник, Београд

Ненад Петровић, књижевник, Београд

Ненад М. Костић, пензионер, Београд

Никола Кузмановић, пензионер, Београд

Душан Обрадовић, дипломирани фармацеут, Београд

Јасмина Туловић, професорка, Београд

Филип Обрадовић, новинар, Београд

Иван Срдановић, књижевник, Београд

Милена Марков, новинарка, Београд

Филип Марков, дипл. машински инжењер, Београд

Душан Петричић, карикатуриста, Београд

Раде Вељановски, професор, Београд

Ибрахим Хаџић, историчар уметности и песник, Београд

Душан Јанић, издавач, Београд

Оливера Јежина, глумица, Београд

Зоран Амар, филмски редитељ, Лос Анђелес/Београд

Смиљка Ђурић, лекар-офталмолог, Београд

Весна Вељковић, дипл. правница, Крагујевац

Светлана Петровић, спец.медицине, Крагујевац

Ненад Петровић, ИТ инжењер, Крагујевац

Андреа Јоковић, финансијска аналитичарка, Крагујевац

Дејан Станимировић, дипл.економиста, Крагујевац

Зорана Станковић, медицинска сестра, Крагујевац

Наташа Радовановић, професор српског језика, Крагујевац

Невена Бошковић, професор енглеског језика, Крагујевац

Тамара Радосављевић, професор енглеског језика, Крагујевац

Љиљана Јовановић, преводитељка, Крагујевац

Небојша Крстић, графичар, Крагујевац

Соња Петровић, менаджер угоститељства, Крагујевац

Бојана Савић, дипл.физичар, Крагујевац

Милена Станковић, педагог, Крагујевац

Бојан Анђелковић, програмер, Крагујевац

Наташа Благојевић, психолошкиња, Крагујевац

Драган Радовановић, саобраћајни инжењер, Крагујевац

Јелена Ђорђевић, инжењер телекомуникација, Крагујевац

Александар Милановић, машински инжењер, Крагујевац

Ана Гавриловић, дипл. хемичар, Крагујевац

Ненад Живковић, маркетинг менаджер, Крагујевац

Игор Ковачевић, ПР менаджер, Крагујевац

Биљана Васић, васпитачица, Крагујевац

Богдан Ненадић, wеб дизајнер, Крагујевац

Радован Марковић, грађевински инжењер, Крагујевац

Љиљана Латиновић, пензионерка, Београд,

Златоје Мартинов, публициста, Београд,

Мирко Иванчић, пензионер, Београд,

Драган Стојковић, издавач, Београд,

Весна Ракић Водинелић, пензионерка, Београд,

Стеван Вуковић, историчар уметности, Београд,

Драган Шалетић, пензионер, доцент, Београд/Даниловград,

Снежана Вукојичић, биолог, Београд

Михајло Вукојчић, менаджер продаје, Београд

Добрила Илић, глумица, Београд

Ђорђе Милићевић, дипл.инг.геодезије, Ужице

Зоран Филиповић, дипл.економиста, Ужице

Бранкица Јеремић, дипл.правница, Ужице

Марија Мандић, физиотерапеуткиња, Ужице

Радован Цицварић, мастер права детета, Ужице

Јелена Цицварић, мр педагоско-дидактицких наука, Ужице

Александар Мандић, дипл.инг машинства, Ужице

Слађана Ђикановић, професорка разредне наставе, Ужице

Радослав Петронијевић, дипл.правник, Ужице

Љиљана Вуковић, дипл.економиста, Ужице

Славица Зечевић, васпитачица, Ужице

Гордана Милићевић, пензионерка, Ужице

Милорад Ђунисијевић, машинбравар, Ужице

Александар Видић, медицински техничар, Ужице

Миодраг Јанковић, пензионер, Ужице

Љубодраг Вукадиновић, стоматолог, Ужице

Велибор Герзић, дипл.инг. шумарства, Ужице

Наташа Герзић, предузетница, Ужице

Алекса Герзић, студент, Ужице

Лука Ивановић, студент, Ужице

Витомир Богдановић, дипл.економиста, Ужице

Бранка Богдановић, дипл.правник, Ужице

Снезана Ивановић, пензионисана правница, Ужице

Драгољуб Зарић, инг.грађјевине, Ужице

Миланка Зарић, гинеколошкиња, Ужице

Андјела Мићић, мр инг.орг, Београд

Весна Глишовић, дипл.инг.грађевине, Београд

Александар Ивановић, програмер, Београд

Весна Радовановић, архитекта, Београд

Нађа Духачек, координаторка образовног програма Центра за женске студије, Београд

Ана Симић, предузетница, Београд

Споменка Трипковић, професорка, Београд

(Данас)