Gosti „Utiska nedelje“: Četvrti zahtev nije najvažniji, studenti imaju još tri zahteva koja nisu ispunjena

Predsednica Narodne skupštine Ana Brnabić rekla je danas da je postignut dogovor o izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju, u cilju ispunjenja četvrtog studentskog zahteva - jer će školarine biti umanjene za 50 odsto, a plate u visokom obrazovanju povećane za 16 odsto. Gosti "Utiska nedelje" smatraju da ovo nije najvažniji studentski zahtev, te da postoji još tri zahteva koji nisu ispunjeni, piše nova.rs.

Prof. dr Aleksandar Čučković, dekan Ekonomskog fakulteta u Subotici, kaže da su nove odredbe Zakona o visokom obrazovanju dosta relaksirajuće, odnosno po akademsku zajednicu povoljne u smislu novčanih povećanja, ali da je značajna i promena strukture saveta na fakultetima i Univerzitetu, piše nova.rs.

„Osim ovih cifara koje su pomenute, značajna je promena strukture saveta gde je povećan broj članova saveta na fakultetima i Univerzitetu u odnosu na predstavnike osnivača. Taj broj je bio 15 odsto studenti, 30 odsto osnivač, a 55 odsto na strani fakulteta – sada je 60 odsto na strani fakulteta“, navodi Čučković i dodaje da je ta cifra mogla biti i malo velikodušnija.

Profesor Ekonomskog fakulteta ističe i da četvrti studentski zahtev nije najvažniji.

„Ne mislim da je četvrti zahtev najvažniji, on je u nekom smislu raznorodan u odnosu na ostale zahteve koji su vezani za jedan konkretan povod i smisao. Ovde je jedan dodatan zahtev uspostavljen koji je dosta grubo skiciran“, napominje Čučković i dodaje da je dugogodišnjim lictiranjem materijalnih troškova od strane vlasti nepoverenje poraslo, te da je ovo sad jedan „gest iz straha“.

Studentkinja Elektrotehničkog fakulteta Univerziteta u Beogradu napominje da studenti imaju još tri zahteva koja nisu ispunjena.

„Ukoliko se četvrti zahtev ispuni 4. marta, to ne znači da su zahtevi ispunjeni jer mi imamo još tri zahteva koja nisu ispunjena. Prvi zahtev – objava dokumentacije i dalje je na razmatranju ekspertske grupe. Drugi – da se odbace krivične prijave protiv svih studenata koji su lišeni slobode na protestu u Novom Sadu nije ispunjen, jer su oni pomilovani, što implicira da su oni krivi. Takođe, imamo i zahtev gde je više od trideset ljudi napadalo studente na mirnim blokadama. Imali smo priliku i da vidimo jednog od napadača na studente FDU na mitingu vladajuće partije“, navodi studentkinja, govoreći o Aleksandaru Jokiću, koji je viđen u pratnji predsednika Aleksandra Vučića na mitingu, a sud je odlučio da on nije kriv i da se ne procesuira.

„Kada se pominje dijalog, tu postoji paradoks. Da bi dijalog mogao da postoji dve strane moraju imati međusobno poverenje. Mi smo poverenje izgubili, naše blokade traju tri meseca. Naši zahtevi tri meseca nisu ispunjeni“, ističe Prodanović.

Četvrti zahtev je najlakši za ispunjavanje, smatra vanredni profesor Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu dr Dražen Drašković.

„To je zahtev koji akademska zajednica Srbije i KONUS (Konferencija univerziteta Srbije) traže već dugi niz godina, dve ili tri godine, i tada je napravljena jedna izmena Zakona kada je povećan broj članova državne uprave, odnosno predstavnika Vlade u savetima fakulteta. Zahteve koji smo mi imali nisu tada ispunjeni, preskočeni su. Ovo je sada isključivo dobra volja koja je pod velikim pritiskom studentskih protesta i građana koji protestuju protiv institucija koje su bile uspavane i ne rade svoj posao. Mi prosto nemamo poverenja u te instutucije“, ističe Drašković.

On napominje da treba sačekati da se vidi šta će se dešavati na skupštinskoj sednici na kojoj treba da se usvoje izmene Zakona o visokom obrazovanju, a da je pre toga potrebno da to prođe kroz skupštinski odbor, amandmane, ali i diskusiju o tome.

„S jedne strane pozdravljam dijalog, ali smo pozvani od strane tehničke vlade, predstavnici Rektorskog kolegijuma su razgovarali sa ministrima u ostavci, ministrima finansija i prosvete. Ovo je dokaz da je nešto rešivo lako, ali mi ćemo uvek biti uz studente i njihove zahteve i očekujemo da se ispune i njihovi ostali zahtevi“, objašnjava Drašković.

Profesor Drašković ističe da je prvi studentski zahtev značajan upravo zbog korupcije i podseća da petnaest ljudi u Novom Sadu nisu poginuli zbog struke već zbog korupcije, te da to nije nesrećni slučaj, već jedna katastrofa i ubistvo, te da to ne smemo da zaboravimo.

„Ne bih to nazvao oštrom borbom protiv korupcije, svi znamo šta se dešavalo u EPS-u. Od jednog jakog preduzeća državnog imali smo niskokalorični ugalj koji se sa blatom mešao i nastao je kolaps državnog sistema pre par godina i mi tek par godina kasnije saznajemo da je tu bilo korupcije. Vlast je tolerisala svom članstvu i ljudima koji su postavljani na te funkcije da to rade. Deluje mi da je ovo igra štapa i šargarpe, odnosno menjanje teme i skretanje pažnje sa studentskih zahteva“, kaže Drašković.

Profesor Čučković kaže da ga plaši kakav će biti odnos između nastavnika i saradnika na fakultetu i nastavnika u srednjim i osnovnim školama, jer oni su izmenom Zakona dobili neko povećanje i oni su sada „namireni“.

„Druga stvar koja me brine jeste od kuda se pojavio taj novac volšebno. I za smanjenje školarina i za povećanje plata, to nije mali novac. Godinama se tu nešto traži i pregovara i odjednom se taj novac preko noći nalazi. Pretpostavljam da se to negde u budžetu mora balansirati ili se negde mora oduzeti ili dodatno zadužiti“, ističe Čučković.

Na pitanje da li bi neki nastavnici i profesori 5. marta nakon povećanja plata od 16 odsto mogli da zaborave na ostale studentske zahteve, Čučković kaže da to nije bitno.

„Pretpostavljam da će se javiti takvo osećanje kod nekih, ali to nema nikakve veze. Nisu profesori počeli sa studentskom pobunom, nego su studenti obustavili rad fakulteta“, ističe Čučković.

(Nova.rs)