Хроника | |||
Горан Радосављевић: Јавни дуг Србије од 38,2 милијарде евра није превисок, али је забрињавајући темпо задуживања и намена кредита |
субота, 03. август 2024. | |
Јавни дуг Србије од 38,2 милијарде евра, у релативном смислу, није забрињавајући, али је забрињавајући темпо задуживања и намена кредита, рекао је данас економиста Горан Радосављевић. „Србија не враћа кредите већ деценију. Кредити се рефинансирају, узме се нови да би се вратио стари кредит и још се задужује преко тога. Сада држава не може да врати доспели зајам Фонду за развој Уједињених Арапских Емирата (УАР) и практично је узет нови кредит који је обрачунат по дупло већој ефективној каматној стопи од 4,5 одсто у односу на претходних два одсто, што је прилично висока стопа“, рекао је Радосављевић за Бету. На ванредном заседању Скупштине Србије јуче је усвојен Закон о потврђивању измена Споразума о зајму од Фонда за развој УАР од милијарду долара и Закон о потврђивању измене Уговора о зајму од истог фонда од милијарду долара, али и још десетак предлога закона о задуживању Србије, између осталог и због градње Националног стадиона, код Поштанске штедионице за 42 милијарде динара. Влада Србије је изменом уговора са Фондом за развој УАР предложила одлагање враћања тог укупног дуга од две милијарде долара за још две године. Споразум о зајму је потписан још 2014. године и не постоје транспарентни подаци о томе на шта је потрошена та прва милијарда, а новац из зајма узет другим уговором из 2022. коришћен је за подршку буџету. Нови услови задужења подразумевају повећање камате на четири одсто, плус административни трошкови по стопи од 0,5 одсто годишње на главницу повученог, а неотплаћеног зајма. Радосављевић је рекао да је каматна стопа на кредите код међународних финансијских институција – Европске инвестиционе банке, Светске банке и Европске банке за обнову и развој, ако се узимају за инфраструктурне пројекте упола мања, један – два одсто. „Влади Србије међутим те финансијске институције неће дати новац да рефинансирају кредит код Фонда за развој УАР, а Србија не може да га врати из буџета јер нема новац“, рекао је Радосављевић. Међународне финансијске институције и када дају кредит имају, како је истакао, услове, везане за тендер, па у њему не могу да учествују фирме, блиске власти у Србији. Радосављевић је рекао да се не зна ни како је Влада Србије дошла до новца Поштанске штедионице да узме зајам за градњу Националног стадиона када није било тендера, већ директна погодба, по принципу „сајте паре и не питајте где ће се трошити“. Додао је да је нетачно да се инфраструктурни пројекти не финансирају из буџета, већ из кредита, како тврде неки посланици власти у скупштинској расправи. „Кредит је начин финансирања буџета. Ако у буџету нема новца, а у земљама у развоју углавном га нема, тада се узимају кредити. Али није исто да ли су то кредити од међународних финансијских институција, билатералних кредитора или комерцијалних банака. Услови су другачији“, навео је Радосављевић. Истакао је да се Србија у периоду од 2008-2010. задужила код ЕИБ-а, Светске банке и ЕБРД-а за Коридор 10. Кредити ЕИБ-а су, према његовим речима, износили око 580 милиона евра, на преко 30 година, уз почек од чак шест година и по каматној стопи од око два одсто, а сада је са Поштанском штедионицом за кредит на десет година уговорена камата, виша од осам одсто, што је четири пута више. Србија је 2012. године, како је истакао, имала јавни дуг од 15,4 милијарде евра и стигла у јулу ове године на преко 38 милијарди евра, што значи да дуг годишње расте око две милијарде евра. Половина дуга је, како је рекао Радосављевић, дошла у последње две -три године, од 2021. године, што је „катастрофалан темпо задуживања“. Пошто удео јавног дуга у бруто домаћем производу (БДП) није висок, не би био велики проблем, како је оценио, ако би се та средства користила за пројекте који ће „вратити“ тај новац. Међутим, навео је Радосављевић, „упитно је шта ће од овога што је грађено последњих година моћи да доприноси повећању БДП-а у будућности и у којој мери“. „Прилично сам сигуран да Национални стадион и један део ауто-путева неће моћи да врате уложена средства. Град Београд субвенционише Арену, сигурно ће се субвенционисати и Национални стадион, јер неће моћи да заради само за плате, а камоли за одржавање инфрастуктуре“, рекао је Радосављевић. Путеви Србије су, према његовим речима, зарадили прошле године 400 милиона евра, а у губитку су, никад већем. „Какав утицај на БДП има, на пример, Београд на води, након завршетка инвестиције. Веома мали. А кад крене одржавање, неко ће морати то да поправља и плати“, казао је Радосављевић. Додао је да су камате раније биле ниске или негативне, па се „држава задуживала и трошила те паре како је трошила и то у расходима није било критично“. „Држава ни сада не може да враћа дугове, већ одлаже кредите и задужује се да врати старе дугове„, рекао је Радосављевић. Све док кредитори, према његовим речима „хоће да дају паре да се са њима власт игра, неће бити кризе“. Истакао је да када светска привреда одржава стабилност и раст да неће бити проблема, али када кредитори не пристану на одлагање, тај новац ће морати од неког да се узме, а нема од кога другог, осим од грађана. Навео је да сада расту каматне стопе и да ће расти и притисак на буџет у коме је и сада дефицит јер не могу да се плаћају текући расходи, а растом трошкова за камате и минус у државној каси ће да расте. У десет година се, како је оценио, готово увек деси нека криза у свету, а у овом тренутку је „она иза угла и јавни дуг Србије би у том случају могао да постане велики терет“. „Ово је био ‘феноменалан’ тренутак да власт промени састав Фискалног савета јер су они били једини који су говорили шта није добро и да држава иде путањом која може да експлодира јер ће дуг да расте, а ефекти инвестиција у инфраструктуру су под знаком питања“, рекао је Радосављевић. Додао је да је и динар значајно ојачао у последњих десет година и да је вредност БДП-а тиме увећана, а пала би када би се рачунао реалан курс домаће валуте. „Питање је тренутка када ће се то десити“, истакао је Радосављевић. (Бета)
|