Goran Nikolić: Sumnja u validnost zvaničnih rezultata popisa u Crnoj Gori

Popis, koji je u prethodnih pola godine u Crnoj Gori bio prvorazredno političko pitanje, završen je možda sa više otvorenih pitanja nego što je dao odgovora. Rezultati koje je saopštio Monstat ukazuju na dramatične promene etnolingvističke strukture te države. Naime, prema toj instituciji, broj Srba je pao za tri procentna poena, dok srpskim jezikom govori za trećinu manje ljudi nego pre osam godina. Pored toga, broj govornika crnogorskog jezika narastao je sa oko 22 na 37 odsto, dok je procenat Crnogoraca povećan za dva procentna poena, na 45 odsto ukupne populacije.

Opozicija je, u želji da se uveri u tačnost sprovođenja popisa, imala sopstveni uzorak sa terena koji je dostigao trećinu ukupne popisane populacije. Budući da je i autor teksta imao uvid u dati uzorak izražavam sumnju u validnost zvaničnih rezultata. Taj uzorak, naravno, nije nabacan zbir podataka već je tako strukturiran da obuhvata kritičan broj celina Crne Gore, uključujući i mesta gde žive dominantno manjinske grupe. Na tako velikom uzorku samo neko ko se ne razume u statistiku može da pogreši za četiri procentna poena. Indikativno je da sam na osnovu tog uzorka pre desetak dana u promil pogodio procenat ljudi koji govore crnogorskim jezikom,dok sam 30. juna u „Politici” (tekst „Dve male Jugoslavije”) objavio projekciju udela Crnogoraca, čije je odstupanje manje od jedan odsto. Ako neko bude precizan pri proceni udela jedne etničke i jezičke grupe teško je verovati da može napraviti tako kardinalne greške kada je u pitanju druga jezička i nacionalna grupa. Poslednje (konzervativne, minimalističke) procene su bile: Srbi 32,7 odsto, srpski jezik 47 procenata. Zanimljivo je da opštinskim popisnim komisijama nije bilo dozvoljeno da preliminarno prebroje po nacijama popisne liste kao što je bio slučaj kod popisa 2003.

Indikativno je i to da u tri opštine gde je kontrolor opozicije izvršio najdetaljniju proveru rezultata, kada su u pitanju nacije, potpuno odgovaraju onima do kojih je i on došao (Mojkovac, Plužine i Kolašin). U opštini Nikšić, gde su predstavnici opozicije imali uzorak od 24.000 (trećina populacije) njihov rezultat se razlikuje od Mostatovog za oko 4,5 procentnih poena. U Podgorici,na uzorku od čak 50.000,razlika iznosičetiriprocentna poena. Au Tivtu više od šest procentnih poena, u Herceg Novom skoro pet. Budući da je u ruralnim sredinama najlakše doći do preciznih podataka, očekujem da udeo Srba ,,dramatično padne” u velikim urbanim centrima. Ti podaci još nisu objavljeni, a kad će ne zna se.

Na kraju, indikativna su mnogobrojna istraživanja Cedema (koji je bio dobar prognozer ishoda izbora i referenduma), kojih je bilo nekoliko desetina od poslednjeg popisa. Naime, poststratifikacija je u proseku pokazivala da je ocena udela etničkih grupa u uzorku sledeća: Crnogorci oko 45 odsto, Srbi 33-34 procenta. Budući da stratifikacija nije apriorna, procenti koji pokazuju pripadnost etničkim grupama (poststratifikacija) mogu se posmatrati i kao istraživanje etničke strukture populacije. Poslednje ovakvo istraživanje izvršeno je decembra prošle godine; Srba je bilo za četiri procenta više nego što je saopštio Monstat, dok je procenat Crnogoraca identičan.

Institut za evropske studije

(Politika)