Godišnjica "Oluje": Zločinačka akcija hrvatske vojske najveće etničko čišćenje u Evropi posle Drugog svetskog rata – 2.000 Srba ubijeno i preko 250.000 proterano. Centralno obeležavanje u Prijedoru u RS

Oko 2.000 Srba ubijeno je ili nestalo, a više od 220.000 je proterano u akciji "Oluja", koju je hrvatska vojska počela 4. avgusta 1995. godine. Srbija i Republika Srpska obeležavaju Dan sećanja na sve stradale i prognane Srbe. Centralna ceremonija prvi put u RS, u Prijedoru. 

Vučić: Na ovom mestu je desetoro ljudi ubijeno zato što su Srbi

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da je bezbroj puta u 28 godina pomislio na Petrovačku cestu slušajući kako su stradali ljudi.

"Znao sam da godinama i nismo hteli i nismo smeli da obeležavamo ono što je nesporna tragedija našeg naroda, tragedija ljudi. Na ovom mestu je desetoro ljudi ubijeno samo zato što su Srbi. Od tih desetoro četvoro je dece – Jovica Drča, Nevenka i Žarko Rajić, Darko Vuković", rekao je Vučić.

Dodao je da su Jovici Drči na ovom mestu ubijena sestra i baka Darinka Drča.

Predsednik Vučić je naveo da je spomen-krst na Petrovačkoj cesti bio podignut već dva puta.

"Digli smo prvi put jedan drveni krst. Hteli smo da to bude skromno, da nikome ne bode oči, da nikome ne smeta, ali da obeležimo stradanje naše dece, naših ljudi. Onda smo podigli mali, aluminijumski spomen-krst. Onda su nam srušili i taj mali aluminijumski spomen-krst. Sad smo podigli tri puta veći. Sruše li nam ovaj, podići ćemo još tri puta veći. I koliko god nam budu rušili spomen-kapele i spomen-krstove, mi ćemo dizati i dizati i pokazati da se ne mirimo sa ubijanjem dece", naveo je Vučić.

Poručio je da "mi, Srbi, moramo da pokažemo pijetet prema tuđim žrtvama".

"Trudimo se zaista da to učinimo, da kažemo da poštujemo hrvatske žrtve, da poštujemo bošnjačke žrtve, ali nemojte da nas terate da zaboravimo srpsku decu ubijenu samo zato što su nosila srpsko ime i prezime, nemojte da nas terate da se odričemo svojih ognjišta, da se odričemo svoga imena i prezimena, jer to nećemo da učinimo", rekao je Vučić.

Predsednik Srbije je dodao da je "u bivšoj Jugoslaviji 45 godina namerno prećutkivano sve o teškim, najstrašnijim zločinima koji su se događali u NDH".

"Valjda je to bilo bogougodno da ćutimo, jer time nismo nikoga izazivali. Čim bismo rekli neku reč, bili bismo prokazivani, napadani i optuživani da nešto rušimo. Oni koji bi bili hrabri, retki koji su bili hrabri, u stvari bi gradili šansu za opstanak, jer od prećutkivanja nema ništa. Mi ne tražimo od drugih da prećutkuju zločine nad svojim narodom, naprotiv, o tome mora da se govori, ali ni mi više nećemo da ćutimo o teškim zločinima nad našim srpskim narodom", poručio je Vučić.

Predsednik Vučić je naveo da je važno da se vidi kako ekonomski da se pomogne tom kraju i da će biti dodatno uložen novac u Drvar, Petrovac, Grahovo i Glamoč, da, kako je rekao, ljudi žive bolje i da se osećaju sigurnije.

"Vi znate da je nekada Beograd okretao leđa Srbima zapadno od Drine i Dunava, nekada su postavljali sankcije i blokade. To je davno prošlo vreme i nikada više se u srpskoj istoriji neće ponoviti. Uvek ćemo pomagati naš narod zapadno od Drine, i u Republici Srpskoj i na drugim teritorijama, ne tražeći ništa tuđe, ne otimajući ništa nikome, ali nikada više i nikome nećemo dozvoliti da progoni i ubija naše ljude, a da to ostaje nekažnjeno", poručio je Aleksandar Vučić.

Dodik: Nećemo zaboraviti naše žrtve

Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik je rekao da se Petrovačka cesta, znana još iz Drugog svetskog rata po stradanju Srba, "na bolan način ponovila i 1995. godine kada je stradao naš narod, naša deca, naši roditelji".

"Danas smo na Petrovačkoj cesti da kažemo da nećemo zaboraviti naše žrtve. Ovde smo se pre 10-tak godina Aleksandar Vučić i ja dogovorili da ćemo zajedno obeležiti mesta stradanja srpskog naroda", rekao je Dodik.

Dodik je naglasio da je gubitak Krajine bio bolan trenutak za srpski narod.

Danas je Srbija ekonomski jaka i pomaže Republiku Srspku, rekao je Dodik, naglašavajući da je emocija koju predsednik Srbije ima motivisana pre svega potrebom da se ljudima ovde pomogne.

Večerašnju skup u Prijedoru nije izazov i provokacija za druge, kako to neki žele da prikažu, već potreba da se setimo stradanja srpskog naroda.

Vučić i Dodik položili vence na spomen-obeležje na Petrovačkoj cesti

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić i predsednik Republike Srpske položili su vence na spomen-obeležje na Petrovačkoj cesti, mestu stradanja Srba iz izbegličke kolone.

U crkvi Svetog Marka održan parastos stradalima u "Oluji"

U Crkvi Svetog Marka u Beogradu je održan parastos stradalima u hrvatskoj akciji "Oluja", tokom koje je ubijeno i nestalo više od 1.700 Srba, a proterano više od 250.000.

Parastosu je, pored velikog broja građana, prisustvovao gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić koji je nakon završetka položio venac na Spomenik srpskim žrtvama stradalim u ratovima 1991- 2000. godine na prostoru bivše Jugoslavije.

Parastos je organizovalo udruženje "Zavičaj".

Pomen žrtvama "Oluje" u Crkvi svetog Marka u Beogradu

Građani Srbije se i ovog 4. avgusta sa tugom sećaju etničkog čišćenja srpskog naroda tokom akcije "Oluja“ pre 28 godina i neće zaboraviti proterivanje 200.000 sunarodnika sa zemlje na kojoj su vekovima živeli, kao ni smrt 1.700 nevinih ljudi, kao ni više od 700 onih koji su u toj akciji nestali i čija je sudbina nepoznata i posle skoro tri decenije, saopštio je Komesarijat za izbeglice.

Pomen žrtvama "Oluje" biće održan u 10 sati u Crkvi svetog Marka u Beogradu, kao i u mnogim mestima širom Srbije.

U saopštenju se navodi da u protekle dve i po decenije, Vlada Srbije i Komesarijat za izbeglice i migracije kontinuirano rade na rešavanju problema lica koja su morala da napuste svoje domove tokom sukoba na prostoru bivše Jugoslavije.

Komesarka Nataša Stanisavljević rekla je da Komesarijat odgovorno brine o svim izbeglim i interno raseljenim licima, kao i da je jedan od najvažnijih ciljeva ove institucije rešavanje stambenih problema izbegličkim porodicama i pružanje novog doma ljudima koji su bili prisiljeni da napuste svoje domove zbog sukoba, progona ili drugih teških okolnosti, piše u saopštenju.

Latinović: Prijedor - pravi izbor za obeležavanje godišnjice

Obeležavanja Dana sećanja na sve stradale i prognane Srbe u oružanoj akciji "Oluja" prvi put se održava u Republici Srpskoj, u Prijedoru. Centralno obeležavanje, koje počinje u 19 časova, RTS će direktno prenositi.

Goran Latinović, profesor Filozofskog fakulteta u Banjaluci, rekao je da je istoričari već danas, 28 godina kasnije, mogu da daju određene zaključke o hrvatskom pogromu nad Srbima Banije, Korduna, Like i Severne Dalmacije u avgustu 1995. godine.

To je bila, ističe, najneravnopravnija bitka celokupnog jugoslovenskog rata od 1991. do 1995.

"Nikada, tokom čitavog tog rata, nije se desilo da je jedna vojska imala takvu nadmoć brojčanu i tehničku kao što je hrvatska vojska imala na srpskom vojnom kraju avgusta 1995. godine. Odnos snaga bio je otprilike 7 prema 1", rekao je Latinović.

Prema njegovim rečima, to je bilo najbrže, najmasovnije, najbrutalnije etničko čišćenje sprovedeno tokom jugoslovenskog rata.

"Nikada od 1991. do 1995. ni na jednom području, jednostavno ništa nije tako brzo i efikasno uništeno, praktično istrebljeno sa tog područja", ukazao je Latinović.

"Prva žrtva građanskog rata 1992. godine u Prijedoru bio je Srbin. Prijedor je odbranjen od napada paravojnih muslimanskih formacija. Prijedor je dao dve junačke brigade, Petu kozarsku i 43. prijedorsku, koje su imale na stotine poginulih i ranjenih, koje su ratovale širom područja gdje su se krvlju crtale granice", rekao je Latinović.

Izbeglička kolona je bombardovana i na Prijedorskoj cesti u rejonu Svodne, rekao je Latinović i istakao da je pravi izbor da baš u Prijedoru bude obležena godišnjice hrvatskog pogroma na Srbima Banije, Korduna, Like i Severne Dalmacije.

U Zoru 4. avgusta 1995. godine Knin je bio mesto gde se slivala kolona Srba. Danas se parastos Srbima nastradalim u akciji hrvatske vojske održava i u manastiru Krupa.

Iz Srpskog nacionalnog vijeća poručuju da "Oluja" ne sme biti izvor novih strahova za Srbe u Hrvatskoj.

Linta: “Oluja“ je najveći nekažnjeni zločin posle Drugog svetskog rata

Predsednik Saveza Srba iz regiona, Miodrag Linta rekao je gostujući u Jutarnjem programu RTS-a da posle 28 godina “ne postoji nikakva saglasnost, niti može da postoji saglasnost oko karaktera zločinačke akcije ‘Oluja‘, kao generalno oko karaktera rata na prostoru bivše Jugoslavije“.

“Sve činjenice jasno pokazuju da je zločinačka akcija 'Oluja' najveće etničko čišćenje u Evropi posle Drugog svetskog rata, da je to najveći nekažnjeni zločin. Dakle, akcija u kojoj je proterano preko 250.000 Srba, ubijeno ili se vodi kao nestalo 2.000 Srba, najveći broj imovine, stečenih prava i dalje nije vraćen, najveći broj komunalne infrastrukture i dalje nije obnovljen. Jasno se vidi da u Hrvatskoj ne postoji politička volja da se otklone posledice zločinačke akcije 'Oluja' kao i mnogih drugih zločinačkih akcija“, navodi Linta.

Prema njegovim rečima, i dalje nema uspostave istih standarda o suđenjima ratnih zločina.

“Dakle, u Hrvatskoj imamo dvostruke standarde o suđenjima za ratne zločina, koje su daleko blaže za Hrvate, daleko strože za Srbe. Hrvatsko pravosuđe nije nezavisno, nepristrasno. Imamo konstantna hapšenja Srba. Ove godine osam Srba je uhapšeno na osnovu hrvatskih poternica. Hrvatska kako vreme odmiče, sve više pokriva, sve veći broj lažnih istraga, sve veći broj lažnih optužnica, donosi lažne presude na osnovu lažnih dokaza, na osnovu lažnih izjava svedoka saradnika sa strateškim ciljem da se opravda lažni mit o domovinskom ratu prema kom su Srbi agresori, a Hrvati žrtve i pošalje poruka Srbima da nisu dobrodošli, da im je najbolje da se isele“, kaže Linta.

Smatra da nije moguća istinska normalizacija odnosa između Srbije i Hrvatske ako se jednako ne poštuju srpske žrtve, dakle, ne samo na području Hrvatske, nego na području Bosne i Hercegovine, na području Kosova i Metohije.

“Kad kažemo da je to završni čin etničkog čišćenja srpskog naroda, treba spomenuti prvo etničko čišćenje u Evropi posle Drugog svjetskog rata, to je proterivanje preko 70.000 Srba u jesen i zimu 1991. godine sa većeg dijela zapadne Slavonije u hrvatskim zločinačkim akcijama Otkos, Orkan i Papuk 91. Prema izvještaju izaslanika UN-a do maja 1993. godine sa urbanog dijela Hrvatske, dakle, iz stotina hrvatskih gradova i sa većeg područja zapadne Slavonije protjerano je preko 250.000 Srba“, naveo je Linta.

Napadom na Knin, u zoru, 4. avgusta 1995. godine, počeli su sistematski zločini prema srpskim civilima i njihovoj imovini. Svega 48 sati od početka akcije "Oluja", područje nekadašnje Republike Srpske Krajine bilo je etnički čisto.

Centralna ceremonija prvi put u Republici Srpskoj

Centralna ceremonija obeležavanja Dana sećanja na sve stradale i prognane Srbe u oružanoj akciji "Oluja" prvi put se održava u Republici Srpskoj, u Prijedoru.

Obeležavanju će prisustvovati predsednik Aleksandar Vučić, koji je u dvodnevnoj poseti Srpskoj.

Vučić će, kako je najavljeno iz Predsedništva, u 11.00 sa predsednikom RS Miloradom Dodikom položiti venac na spomen-obeležju na Petrovačkoj cesti.

Uslediće sastanak Saveta za saradnju Srbije i Republike Srpske.

Potom, Vučić i Dodik će u 12.35 dati izjave medijima.

Predsednik Srbije će u 19.00 prisustvovati centralnom obeležavanju Dana sećanja na sve stradale i proterane Srbe u akciji “Oluja” u Prijedoru.

Komemoracija Srpskog narodnog vijeća za stradale civile održana je juče kod Otočca.

Više od 200.000 ljudi, sa najosnovnijim stvarima, prevoznim sredstvima koja su imali, krenuli su da se iseljavaju, a na putu ka Srbiji i Republici Srpskoj izbegličke kolone su stalno napadali hrvatska artiljerija i vojno vazduhoplovstvo.

Izbeglima nije bio dozvoljen ulazak u Beograd, već samo prolaz Bulevarom Arsenija Čarnojevića.

U Krajini su ostali samo civili, koji su bili izloženi teroru i posle formalnog završetka operacije 7. avgusta, skovanoj pod patronatom Franje Tuđmana.

U nastavku akcije u BiH, operacijom "Maestral", hrvatske i muslimanske snage ubile su još 655 i prognale oko 125.000 srpskih stanovnika iz Bosne i Hercegovine.

Srbi koji su odlučili da se vrate na svoja ognjišta uglavnom danas žive bez struje, kvalitetne infrastrukture.

Sud u Hagu osudio hrvatske generale, pa ih oslobodio

Haški tribunal je jula 2001. otpečatio optužnicu protiv penzionisanog hrvatskog generala Ante Gotovine, koji je bio komandant operacije. Gotovina je od tada bio u bekstvu sve do hapšenja u Španiji 7. decembra 2005, kada je izručen Tribunalu.

Godinu dana ranije, tom sudu su se predala druga dvojica generala, Ivan Čermak i Mladen Markač, koji su optuženi za progon, deportacije i prisilno premeštanje, pljačku, bezobzirno razaranje naselja, ubistva, nehumana dela i okrutan tretman tokom i nakon operacije "Oluja".

Optužnica protiv Gotovine je odlukom Pretresnog veća Tribunala spojena sa optužnicom protiv druge dvojice generala.

Aprila 2011. godine, Gotovina je osuđen na 24, a Mladen Markač na 18 godina zatvora, dok je general Ivan Čermak oslobođen krivice.

U presudi Anti Gotovini, Haški tribunal je utvrdio da je operacija "Oluja" u leto 1995. bila udruženi zločinački poduhvat s predsednikom Franjom Tuđmanom na čelu, smišljen da protera srpsko stanovništvo iz Kninske Krajine, što je bio navod optužnice.

U novembru 2012, Apelaciono veće Haškog tribunala oslobodilo je hrvatske generale Antu Gotovinu i Mladena Markača krivice za progon srpskog stanovništva iz Kninske Krajine 1995. poništivši prvostepenu presudu, nakon čega su oni pušteni iz pritvora.

Prema konačnoj presudi, operacija "Oluja" nije bila udruženi zločinački poduhvat u cilju proterivanja Srba iz Kninske Krajine.

Oslobađajuća presuda izazvala je euforiju u Hrvatskoj, a hrvatski gradovi su se utrkivali u dodeljivanju titule počasnog građanina Anti Gotovini.

Srpska javnost ovu vest dočekala je sa razočaranjem.

Optužnica za zločin na Petrovačkoj cesti

Prošle godine, srpsko Tužilaštvo za ratne zločine podiglo je optužnicu protiv hrvatsih pilota zbog zločina na Petrovačkoj cesti tokom "Oluje", kada je raketirana kolona srpskih izbeglica.

Tada su, nedaleko od Bosanskog Petrovca u selu Janjila, hrvatski "migovi" presekli kolonu srpskih izbeglica.

Stradalo je deset civila, među kojima četvoro dece i 21-godišnja devojka.

Suđenje za taj zločin je, međutim, odloženo, jer, kako je rečeno, još nema elemenata da se donese odluka da se hrvatskim pilotima sudi u odsustvu.

Optužnica je izazvala negativne reakcije u Hrvatskoj, gde je premijer Andrej Plenković poručio da je suđenje za Zagreb "nepostojeći proces" i "farsa".

Dokumentarni film "Petrovačka cesta", u produkciji Radio-televizije Srbije, govori o zločinu koji se dogodio na samom kraju akcije "Oluja", kada su srpske izbeglice već prešle na teritoriju susedne države - Bosne i Hercegovine i nisu predstavljale nikakvu pretnju.

Poginuo ili nestao 1.881 Srbin, prognano više od 220.000

U akciji "Oluja", prema podacima Dokumentaciono-informacionog centra Veritas, poginuo je ili nestao 1.881 Srbin.

Sa teritorije tadašnje Republike Srpske Krajine koju je zauzela hrvatska vojska, izbeglo je više od 220.000 Srba.

U Hrvatskoj se 5. avgust slavi kao "Dan pobede i domovinske zahvalnosti", dok je u Srbiji i Republici Srpskoj 4. avgust Dan sećanja na stradale i prognane Srbe.

(RTS)