среда, 12. март 2025.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Годину дана од потписивања и блокаде ССП-а
Хроника

Годину дана од потписивања и блокаде ССП-а

PDF Штампа Ел. пошта
среда, 29. април 2009.

Брисел, 28. априла – Годину дана после потписивања Споразума о стабилизацији и придруживању између Србије и Европске уније и њених чланица, 29. априла прошле године у Луксембургу, нема нових наговештаја да ће потписани документ коначно ступити на снагу. Споразум је у блокади јер је условљен пуном сарадњом Београда са Хашким трибуналом на чему је инсистирала Холандија.

Следећи редовни годишњи извештај главни тужитељ трибунала Серж Брамерц подноси Савету безбедности УН у јуну. Уколико овога пута буде написао да Београд у потпуности сарађује са Хагом, постоји велика вероватноћа да ће ССП бити одмрзнут, иако су Холанђани наглашавали да њих извештај не обавезује већ да одлучују самостално, односно у националном парламенту. Друга могућност за одмрзавање споразума јесте да Младић и Горан Хаџић буду ухапшени.

Србија је прошле године, убрзо по потписивању ССП-а, ухапсила Стојана Жупљанина, једног од четворице преосталих хашких оптуженика. Одмах по формирању нове владе, 21. јула прошле године, саопштено је да је у Београду ухапшен и Радован Караџић. Дан касније у Бриселу је одржан састанак министара спољних послова ЕУ, али тада је изостао шеф холандске дипломатије Максим Ферхаген.

Упркос томе што је хапшење Караџића била светска сензација, холандски министар за европска питања Франс Тимерманс, који је мењао шефа дипломатије тога дана, остао је уздржан. Он се позвао на извештај Брамерца наводећи да у њему није написано да Србија у потпуности сарађује са Хагом. Већина осталих ЕУ министара, као и званичници институција ЕУ, пре свих Оли Рен, европски комесар за проширење, снажно су поздравили догађаје у Београду и оценили да су се стекли услови за деблокаду споразума.

Нови састанак шефова ЕУ дипломатија одржан је 23. септембра на којем је једна од тачака током радног ручка била деблокада ССП-а са Србијом. Ручку је присуствовао и Брамерц који је похвалио напоре Београда и оценио да је реч о напретку у сарадњи, али није инсистирао на томе да је постигнута пуна сарадња. Ферхаген није попустио инсистирајући да Ратко Младић мора бити ухапшен.

Оли Рен је понудио Београду да једнострано примењује Прелазни споразум. Потпредседник Владе Србије Божидар Ђелић, потписник споразума, изјавио је по завршетку септембарског заседања да је Србији учињена велика неправда, али је једнострана примена Прелазног споразума започета почетком ове године. Рен је објаснио да ће нам једнострана примена донети одређене погодности када ССП коначно ступи на снагу.

Након избијања глобалне финансијске кризе читав процес проширења ЕУ запао је у ћорсокак. Србија је покушала још једном почетком ове године дипломатском иницијативом да одмрзне споразум, али договор поново није постигнут.

(Политика)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли мислите да ће у 2025. години бити одржани ванредни парламентарни избори?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер