Glas Rusije: Na mestu Jugoslavije može da se pojavi još jedna država – Republika Srpska

Vremenom na karti sveta može da se pojavi nova suverena država – Republika Srpska. Sada ova formacija ulazi u sastav Bosne i Hercegovine. Ipak lider Republike Srpske Milorad Dodik dosledno brani ideju sticanja nezavisnosti. Pri tome, kako tvrde eksperti, pravnih osnova za proglašenje nezavisnosti Banjaluka ima mnogi više nego Kosovo.

Ako je međunarodna zajednica dala Kosovu pravo da bude nezavisno, onda to otvara mogućnost da jednom i Republika Srpska postane samostalna. Takve izjave pre godinu dana dao je Milorad Dodik. Na sličan način se on izjašnjavao i ranije. A još početkom 2008. godine, kada je Dodik bio premijer, parlament Republike Srpske je usvojio rezoluciju u kojoj je rečeno da bosanski Srbi mogu da istupe iz sastava Bosne i Hercegovine, ako većina zemalja članica UN i država EU prizna nezavisnost Kosova. Krajem 2012. godine ovi uslovi su bili ispunjeni. pri tome Banjaluka ima i druge formalne osnove za proglašenje suvereniteta, kaže saradnik Instituta za slavistiku Petar Iskenderov.

Razvoj događaja može da krene po kosovskom scenariju. Pri tome ako su u slučaju Kosova kosovski Albanci delovali uprkos volji centralnih vlasti u Beogradu, pošto Kosovo nije bilo čak ni autonomna republika, već samo autonomna pokrajina, u arhitekturi Bosne i Hercegovine široka ovlašćenja Republike Srpske su postavljena zvanično i potvrđena na međunarodnom nivou. Na taj način odluka Republike Srpske da istupi iz sastava Bosne i Hercegovine sa međunarodno-pravne tačke gledišta će biti mnogo legitimnija i osnovanija, nego u slučaju Kosova.

Uzroka za nagli razvod sa Sarajevom Banjaluka ima dovoljno. Sama BiH čini se mnogim Srbima koji je naseljavaju veštačkom tvorevinom. Pri tome Republika Srpska je ekonomski najrazvijeniji deo ove države. Neophodnost usaglašavanja svih važnih odluka ne samo na federalnom nivou, već i sa predstavnicima EU, stanovnici Republike Srpske prihvataju kao nepotreban teret. Postoje i druge obaveze koje podstiču Banjaluku na proglašenje suvereniteta, govori profesor MGIMO Jelena Ponomarjova.

Kada je 1995. godine potpisan Dejtonski sporazum, u njemu su bili fiksirani stavovi koji su davali slobodu Republici Srpskoj. Sada se sve to revidira. Vrši se takozvana blaga revizija Dejtonskog sporazuma, što faktički znači gubitak čak tog malog dela suvereniteta koji poseduje Republika Srpska. To se odražava, na primer, neposredno na izbor parntera. Republika Srpska je zainteresovana za razvoj energetske saradnje sa ruskim kompanijama. Sa svoje strane zapadne zemlje, posebno uzimajući u obzir događaje oko Krima, trude se da na sve načine to blokiraju. takav pritisak, naravno, ne može da odgovara Republici Srpskoj.

Treba dodati da u samoj Banjaluci događaje na Krimu pratili su sa velikim interesovanjem. Odluku o nezavisnosti Kosova donela je grupa ličnosti koja je sebe nazivala parlament, ali u stvari nije uključivoa predstavnike čitave teritorije, izjavio je Milorad dodik. Posle čega je dodao da je proglašenje suverniteta Krima zakonito, pošto je to bila odluka naroda o samoopredeljenju. Prema rečima Dodika, građani Krima su izrazili svoje mišljenje prema svim međunarodnim normama.

(Glas Rusije)