Glas Rusije: Crnogorske vlasti za NATO, a narod?

Posle raspada Varšavskog ugovora NATO je ostao bez posla, te je počelo traženje za primenu ove vojne organizacije. Balkanska kriza je prispela upravo u prilog natovcima.

Već početkom 1990-ih godina postala je očigledna težnja NATO-a da se predstavi kao mirovnjak, učvrsti svoje učešće u  regionalnim konfliktima. NATO je iskoristio UN kao paravan da bi preko te organizacije od septembra 1992. godine ostvarivao proces postepenog, na etape prodiranja u strukture mirovnjaka da bi kasnije prešao ispunjavanju samostalne uloge već i van UN. Ta se samostalnost ispoljila 1994. i 1995 godine. u događajima u Bosni (napadi Nato-avijacije na srpske položaje), zatim u Jugoslaviji u vreme agresije 1999. godine, kada je bez sankcija SB UN  avijacija NATO 78 dana bombardovala Jugoslaviju.

U 21. vek NATO je ušao kao jaka, nezavisna od UN vojna organizacija, kao instrument određenih snaga, koje pokušavaju da uspostave svetsku prevlast, koje učestvuju u promenama režima, u podršci separatista, u  ugušivanju nezavisnosti i samostalnosti.

Danas NATO  posvećuje veliku pažnju Balkanu. Slovenija, Hrvatska, Albanija su punovredne  članice NATO-a. Makedonija, Crna Gora čekaju na red, Srbija formalno čuva neutralitet, međutim, krišom se sprema za priključenje bloku, BiH se koleba zbog razlike stavova u delovima, koji je sačinjavaju.

Rukovodstvo Crne Gore (bez konsultovanja naroda) jednim od prioriteta spoljne politike smatra priključenje vojnom bloku. Danas je ta mala  mediteranska država (sa 600 hiljada stanovnika) zvanični kandidat za učlanjivanje u NATO. Počelo je već ponovno naoružavanje  armije u skladu sa NATO standardima, crnogorski vojnici  «rade» u Avganistanu, Liberiji i  kod obala Somalija, u Podgorici je otvoren Informativni centar NATO. Šef generalštaba Armije Crne Gore viceadmiral Dragan Samardžić smatra da učešće crnogorskih vojnih lica u međunarodnim misijama, koje on naziva mirotvornim, to je mudri doprinos bezbednosti svoje zemlje. Njegovo obrazloženje u korist takvog rešenja je sledeće: prvo, sva vojnička oprema, koju su koristila crnogorska vojna lica, ostaje na raspolaganju armije Crne Gore (!), drugo, ona primaju veoma dostojne plate, treće, rad u takvim uslovima pozitivno utiče na  bojnu sposobnost i veštinu vojnih lica. Sve programme, koje  priprema NATO, plaća sama zemlja, koju uvlače u alijansu. Zato u Crnoj Gori finansiranje projekata NATO za 2011. godinu iznosi 107 hiljada evra.

Crnogorske vlasti imaju samo jednu prepreku na putu ka ravnopravnom članstvu u NATO-u. To je neverovanje naroda u mirotvornost alijanse. Anketiranja javnog mnjenja 2008. godine su pokazala da 43,3 odsto stanovništva nije htelo učlanjivanje  zemlje u NATO, 30 odsto je odobravalo takvu varijantu. Onda je rukovodstvo zemlje počelo da sprovodi rad u cilju promene takve situacije. Generalni sekretar NATO je objašnjavao premijeru: treba ubeđivati stanovništvo da NATO nije organizacija iz vremena hladnog  rata, već savez 50 hiljada ljudi u misijama po čitavom svetu. Ubeđivali su veoma aktivno. «2010. godine u medijima su se pojavile informacije da je broj onih, koji podržavaju NATO, u Crnoj Gori prevalio 50 odsto.

Međutim, istraživanja sociologa 2010. godine su dokazala da 40 odsto stanovništva je protiv učlanjivanja zemlje u NATO. Onih, koji podržavaju NATO ima 32 odsto. Pri tome je zaista došlo do  neznatnog smanjenja broja protivnika NATO. Među razlozima neprihvatanja NATO većina anketiranih je navela eventualno pogoršanje odnosa s Srbijom i Rusijom. Pristalice NATO je radovalo poboljšanje veza s SAD-ama.

U borbu za javno mnjenje su se uključile nezavisne nevladine i društvene organizacije. Recimo, grupa nevladinih organizacija Crne Gore 26. marta 2011. godine formirala je koaliciju Ne u rat, ne u NATO i počela anti-NATO kampanju u cilju da dokaže pogubnost priključenja zemlje NATO-u. Potpisalo je Deklaraciju i  pristalo da učestvuje u anti-NATO pokretu 32 nevladine organizacije Crne Gore. Za predsednika Koordinacionog komiteta Mreže je izabran Gojko Raičević, predsednik nevladine organizacije IN4S i jedan od inicijatora stvaranja Mreže. Na potralu www.neunato.net prikupljene su analitičke informacije o delatnosti NATO, objavljuju se peticije,  daju se oglasi o antinatoovim akcijama. Održano je već mnogo susreta, mitinga, organizovana su predavanja u različitim gradovima zemlje. U Podgorici i drugim gradovima se mogu videti velike plakate antinatoovog sadržaja. Otpor natoglobalizmu  je glavna parola druge nevladine organizacije Evropski pokret NAŠI izvori, osnovane u Nikšiću 2009. godine. Kako pišu antiglobalisti na svom portalu, podržava ih 75 odsto stanovništva Crne Gore, odelenja te organizacije postoje u svim opštinama zemlje.

Verovatno su upravo zbog rasta antinatoovog pokreta u Crnoj Gori anketiranja javnog mnjenja u februaru 2012. godine pokazala da se broj onih, ko istupa za NATO, smanjio (30 odsto) u odnosu na 2010. godinu, da među Crnogorcima ima  još uvek više onih, ko ne želi da vidi svoju zemlju u NATO (40 odsto). Pri tome skoro 60 odsto Crnogoraca smatra da će vajdu od priključenja NATO-u imati samo vlasti zemlje, samo  12,4 smatra da je to od koristi i za armiju.

 Među mladima  takođe ima  mnogo onih, ko se opredelio – 43 odsto učenika od 14 do 17 godina je protiv učlanjivanja Crne Gore u NATO.  Za rukovodstvo zemlje takvi rezultati anketiranja nisu stimulansa da obustave prijateljstvo s NATO, naprotiv, ono smatra da mladi malo znaju o alijansi, zato svi mediji moraju da rade s mladima. Zaista ima još mnogo onih, koji se nisu opredelili, ne razmišljaju o tome, šta je zapravo taj vojni blok. Nedavno sam gledala u Podgorici jutarnji TV program o projektu prijateljstva  učenika iz manjih gradova Crne Gore. Neočekivano ih je voditelj upitao šta misle o učlanjivanju zemlje u NATO. Na licima učenika  se odrazila nedoumica. Zatim su se oni snašli i složno rekli da Crna Gora obavezno mora da se učlani u NATO. Zašto? – usledilo je pitanje. Odgovor je prenerazio  neobaveštenošću učenika. Onda ćemo moći da više kontaktiramo, budemo prijatelji, obilazimo ceo svet… Upravo za glasove takvih neobaveštenih će morati da se bore i vladini pronatovski i društvene antinatovske strukture u naredno vreme.

Stav Rusije po tom pitanju je izrazio ministar inostranih poslova. Širenje NATO, između ostalih na račun priključenja alijansi Crne Gore neće povećati bezbednost ni same zemlje, ni inače organizacije… Naš odnos prema širenju NATO je poznat, on ne zavisi od konjunkturnih razloga ili geografskog činioca - smatra šef MIP RF Sergej Lavrov.

Narod ne vidi drugu mogućnost da izrazi svoje mišljenje o učlanjivanju u NATO osim referenduma. Za to istupa 60 odsto Crnogoraca. Ako vlada bude procenila da će stanovništvo glasati protiv učlanjivanja u NATO, ona će najverovatnije, iskoristiti aldministrativni resurs – odlučivaće samo Skupština. Za sada se Crnogorci još uvek nadaju da će uspeti da  promene tok pronatovske istorije svoje male zemlje.

Jelena Guskova

(Glas Rusije)