Gideon Grajf: Ustaško "konačno rešenje" počelo šest meseci pre nacističke Nemačke, od koje je NDH bila ekstremnija i po tome što je osnivala logore isključivo za decu

 Na Pravnom fakultetu u Beogradu održana je tribina „Nacionalnim pamćenjem protiv revizije istorije”. Sa događaja upriličenog na Međunarodni dan sećanja na žrtve genocida poslata je poruka da se ne smeju zaboraviti stradanja Srba, Jevreja i Roma u koncentracionim logorima u NDH. Među domaćim i stranim stručnjacima koji su se obratili bio je i izraelski istoričar prof. dr Gideon Grajf, nosilac odlikovanja predsednika Srbije – zlatne medalje za izuzetne zasluge i direktor Međunarodne ekspertske grupe GH7 za Jasenovac i NDH.

On se osvrnuo na svoju multidisciplinarnu trilogiju „Jasenovac – Aušvic Balkana – ustaška imperija okrutnosti”, „Ustaško konačno rešenje pre nacističkog konačnog rešenja” i „Alojzije Stepinac, ustaški vikar – pokrsti se ili umri”. Reč je o kapitalnom delu od 2.700 strana koje rasvetljava razmere zločina u NDH.

Grajf je kazao da postoji velika razlika u suočavanju savremene Nemačke sa zločinima iz Drugog svetskog rata, nasuprot negiranju genocida u NDH prisutnom u današnjoj Hrvatskoj.

„To je tužna realnost jer ako neko nije u stanju da prihvati svoju odgovornost, tu nema mesta napretku i budućnosti. Neophodno je uvek biti veran istini i činjenicama. Istorija i politika se ne smeju mešati”, kazao je Grajf.

Ustaše su uživale u bolu i mučenju svojih žrtava. Nemci su primenjivali tri ili četiri načina likvidacije, a ustaše čak 57. Možete li da zamislite ljudsko biće koje stalno smišlja nove metode likvidacija? To je patologija

On je naveo da su ustaše u svojoj brutalnosti otišle dalje od svojih nemačkih uzora jer je u nemačkim logorima izbegavan direktan kontakt zločinaca i žrtava, dok su ustaše direktno svojom rukom ubijale logoraše u Jasenovcu.

„Ustaše su uživale u bolu i mučenju svojih žrtava. Nemci su primenjivali tri ili četiri načina likvidacije, a ustaše čak 57. Možete li da zamislite ljudsko biće koje stalno smišlja nove metode likvidacija? To je patologija. Takođe, ustaško ’konačno rešenje’ je počelo šest meseci pre nacističke Nemačke, od koje je NDH bila ekstremnija i po tome što je osnivala logore isključivo za decu. Ustaše nisu imale granica u svojoj okrutnosti”, zaključio je Grajf.

On je, inače, istog dana pre ovog skupa o zločinima u NDH razgovarao i sa đacima u Petoj beogradskoj gimnaziji, s kojom je potpisao i protokol o saradnji i edukaciji.

Na tribini na Pravnom fakultetu je govorio i dr Boris Begović, profesor Pravnog fakulteta u penziji i jedan od urednika zbornika „Pravni poredak Nezavisne države Hrvatske”. On je kazao da su u toj publikaciji analizirani različiti aspekti NDH – od spoljne politike i poreskog sistema do diskriminatornih zakona i osnivanja tzv. hrvatske pravoslavne crkve.

„Ustanovljeno je da postoji više argumenata da je NDH ipak bila država, to jest da je imala pojedine atribute državnosti. To nam govori da je genocid u NDH bio državni projekat, u kojem su učestvovale sve državne strukture”, rekao je Begović.

Ambasador Jermenije Ašot Hovakimijan govorio je o prevenciji genocida putem širenja znanja o počinjenim zločinima, dodajući da je njihova nekažnjenost osnova da genocid bude ponovljen.

Budući da je ovaj skup organizovan kao podrška odluci Srpske akademije nauka i umetnosti da se uspostavi jedinstveni narativ srpske nacionalne istorije, pročitan je i tekst inicijative za formiranje Saveta za nacionalno pamćenje, koju je Odeljenje istorijskih nauka SANU u novembru uputilo Ministarstvu prosvete. Kako je navedeno, prva tri zadatka saveta bila bi hitna standardizacija udžbenika, edukacija edukatora za nastavno osoblje iz oblasti nacionalne istorije i organizovanje naučnih istraživača za prikupljanje i objavljivanje arhivske građe iz relevantnih arhiva.

„Nedopustivo je da udžbenici iz nacionalne istorije budu nestandardizovani i da jedna škola uči da je u Jasenovcu bilo 700.000 žrtava, druga da ih je bilo nekoliko stotina hiljada, a da se u trećoj iz nekog trećeg udžbenika uči da se ne zna broj. Dakle, hitno je potrebna standardizacija udžbenika, da budu uniformni i da bude jedan udžbenik iz nacionalne istorije i nacionalne geografije, srpskog jezika i gramatike obavezan za sve škole u Srbiji i rasejanju. Posebno treba učiniti da pisanje i štampanje udžbenika nacionalne istorije ne bude ’predmet tendera’ jer državni narativ o stradanju srpskog naroda je pitanje nacionalne bezbednosti i stub identiteta nacije, o čemu se ne odlučuje na konkursima i kroz ad hok protokole o saradnji”, navedeno je u inicijativi.

Jasenovac – šest puta veći od Aušvica

Počasni gosti na tribini bila su preživela deca-logoraši Jasenovca i Jastrebarskog, Gojko Rončević Mraović i Smilja Tišma, najstariji narodni poslanik i osnivač Udruženja logoraša Jasenovca posle Drugog svetskog rata. Emitovan je i kratki film „Apel žrtava Jasenovca” o inicijativi podnetoj 7. decembra da se u Skupštini Srbije donese rezolucija o ustaškom genocidu nad Srbima, Jevrejima i Romima u NDH i da se ustanovi dan sećanja na genocid nad Srbima u 20. veku. Na tribini su predstavljeni i predmeti korišćeni u Jasenovcu za egzekucije i mučenje, kao i skulpture Katarine Tripković posvećene stradanjima u tom logoru. Predstavljena je i maketa područja jasenovačkog logora teška dve tone, dimenzija 16 sa tri metara, koje je u stvarnosti zauzimalo 240 kvadratnih kilometara, što je veličina 150 fudbalskih igrališta ili šest puta više nego površina kompleksa Aušvica, koji se prostirao na 40 kvadratnih kilometara.

(Politika)