General Jovan Milanović: Agresija na Srbiju nije završena 1999, tada je okončana samo njena oružana faza

General Jovan Milanović otkriva planove koje je Alijansa spremala kako bi kaznila našu zemlju. Trebalo je zemlju dovesti u stanje da se ne može braniti i da nema nade u pomoć Rusije

AGRESIJA na Srbiju nije završena 1999. godine, tada je okončana samo njena oružana faza. Ona je nastavljena drugim metodima sa ciljem da se otimanje Kosmeta, izvršeno silom oružja, obezbedi međunarodno-pravni legitimitet. Pritisci koje Srbija trpi u dijalogu s albanskim vlastima na KiM mogu se posmatrati kao vrhunac te agresije - smatra general Jovan Milanović, legendarni obaveštajac Vojske Jugoslavije, koji je u Briselu uz pomoć francuskog majora Pjer-Anri Binela uspeo da osujeti prvu NATO agresiju na Srbiju 1998. godine.

On naglašava da su posle godina dezorijentacije, napori sadašnje vlasti vredni pažnje, ali upozorava da je teško izaći na kraj s NATO mašinerijom koja ne nudi kompromise, već postavlja uslove.

- Ne treba ponavljati greške političara koji su posle Dejtona poverovali da je priča završena i da smo zaista "faktor mira i stabilnosti". To je bila obmana, a istinu mi je u avgustu 1998. predočio visoki vojni diplomata SAD: "Za uspostavljanje trajnijeg mira u regionu potrebno je Srbiju dovesti u poziciju da ne može da se brani, sa iscrpljenim resursima i bez nade u pomoć Rusije". On je rastakanje Srbije predstavio kao prioritet NATO i uslov za uspostavljanje trajne kontrole Alijanse nad ovim prostorima - kaže general Milanović.

On ističe da je oružana agresija NATO bila usmerena na Srbiju, ali da je njen cilj bila cela Jugoistočna Evropa.

- Alijansa je pod izgovorom "humanitarne intervencije" na Kosmetu osvojila i Albaniju, Makedoniju, Rumuniju i Bugarsku, a kasnije je to samo formalizovano. Balkan je prva geostrategijska zona interesa NATO i SAD, odskočna daska za ofanzivne akcije za ostvarivanje ciljeva u drugim geostrategijskim područjima - kaže general Milanović.

Sagovornik "Novosti" smatra da ne treba strepeti od poruka tipa "Učinite šta vam kažemo, ili ćemo vas bombardovati", kakve su 1999. donosili Vesli Klark i Havijer Solana. Ipak, upozorava da i novi emisari iz Bundestaga, Stejt departmenta i sličnih institucija donose ultimatume.

- Umesto bombama oni prete manje ili više perfidnim međunarodnim sankcijama. One se mogu manifestovati, na primer, kroz embargo na izvoz nekih poljoprivrednih proizvoda ili dovođenje banaka koje isisavaju novac iz zemlje.

Odluku o vrsti pritiska donosi vrh piramide moći u NATO. On donosi politiku, doktrine, planira strategije i dezinformacijama proizvodi "veštačku stvarnost" kojom je i zločinačku agresiju moguće predstaviti kao "humanitarnu misiju" - kaže general Milanović.

Agresija NATO je, po njegovom mišljenju, bila neminovna, jer je Alijansi bila potrebna ovakva operacija da bi se oslobodila okvira vojnog odbrambenog saveza. Kao najbolji prostor za ovaj preokret odredili su Kosmet, koji ni danas nije izgubio značaj za planove NATO.

- Jugoistočna Evropa je i dalje u centru američkih interesa. To se vidi i na primeru pregovora Beograda i Prištine, kojima navodno koordinira Evropska unija. Čim se pojavio nagoveštaj nade za dogovor, došao je američki emisar sa potpuno drugačijim instrukcijama i vratio stvar na početak - smatra general Milanović.

On objašnjava da ljudi na nižim nivoima NATO samo razrađuju planove i bukvalno nemaju nikakvu predstavu o celokupnosti poduhvata, već prihvataju obmane i slepo slede instrukcije.

- Ipak, nada postoji dok postoje časni ljudi, kao što je bio Binel, o kome će se jednog dana govoriti kao o čoveku koji je spasao obraz Francuskoj jer je sprečio da učestvuje u užasnom zločinu pod šifrovanim imenom "Balkanska zima". Istine radi, on nije bio jedini kome savest nije dozvolila da prećuti planiranu agresiju NATO. Bilo je više desetina ljudi u NATO koji su se grozili kampanje laži kojom je opravdavana agresija i davali su informacije od životne važnosti za Srbiju - kaže general Milanović.

Vrhunski obaveštajac naglašava da su dobre informacije doslovno vredne života i da bez njih ne možemo da "zavirimo u glavu protivnika".

- Imamo posla s okrutnim i bezobzirnim protivnicima, kojima ljudski životi ne znače ništa. Za to je vrlo ilustrativan primer plan osujećene agresije "Balkanska zima" iz 1998. godine. Njena prva faza bila bi 24-časovni masovni udar vazduhoplovstvom i raketama po vojnim ciljevima u Srbiji, a posle bi se ostavio kratak rok Miloševiću da kapitulira.

To je bio izgovor da se dobije vreme za ocenu rezultata, a zatim bi sledila "faza apokalipse" u kojoj bi bili uništeni energetika, putna infrastruktura, vodosistemi, brane, svi životno važni ciljevi. Treba imati u vidu da su ljudi koji su planirali taj pakao i dalje uključeni u "rešavanje" problema na Balkanu - kaže general Milanović.

ŽRTVA MAJORA BINELA

MAJOR Binel znao je da stavlja na kocku i blistavu vojničku karijeru i slobodu dajući Srbima plan NATO agresije, ukazuje general Milanović:

- Nažalost, on je heroj koji se žrtvovao za spas Srbije, a nijedan naš zvaničnik nikada mu se nije ni zahvalio! Političari u Beogradu su i pre Binelovog dokumenta imali sve informacije o agresiji, ali im nisu verovali. Zamolio sam ga da mi da originalni plan i on je pristao, uz reči da neće da saučestvuje u zločinu nad Srbima sa Širakom koji je izdao De Golove ideje i postao američki sluga.

BALKAN OSLONAC NATO

BALKAN je prva zona interesa NATO i SAD, odskočna daska za ofanzivne akcije za ostvarivanje ciljeva na Bliskom i Srednjem istoku i severnoj Africi.

- Svi ti ciljevi su do danas realizovani. Balkan je bitan i za napredovanje u treću zonu intersovanja NATO i SAD - naftonosni prostor Srednjeg istoka, Irak, Iran i zakavkasko područje. Četvrti geostrateški cilj je ugrožavanje Kine na svim granicma i ugrožavanje Rusije s prostora južnokavkaskih država - objašnjava general Milanović.

MEĐUSOBNI OBRAČUN

GENERAL Milanović naglašava da su planovi američkih stratega iz 1998. godine, usvojeni uz nemačku podršku, isključivali mogućnost kopnenog sudara NATO snaga i Vojske Jugoslavije.

- Krajnji cilj je bio da se obračunamo međusobno, tako što bi pre proleća 1999. buknuo građanski rat u Srbiji, a NATO bi ušao na KiM bez otpora i stavio ga pod kontrolu. Ako razumemo tu taktiku, već smo u prednosti - smatra general Milanović.

Boris Subašić

(Večernje novosti)