G8: Pomoć od 20 milijardi dolara za razvoj poljoprivreda siromašnih zemalja

Svetski lideri okupljeni na Samitu Grupe 8 (G8), u okviru borbe protiv gladi u svetu, obećali pomoć u iznosu od 20 milijardi dolara poljoprivrednicima u siromašnim zemljama kako bi povećali proizvodnju. Učesnici trodnevnog Samita u italijanskom gradu Akvili, koji je danas završen, razmatrali su i snabdevanje vodom u svetu, kao i stanje u planetarnoj zdravstvenoj situaciji.

Lideri najrazijenijih i nabogatijih zemalja sveta saglasili su se da iduće godine, osam godina nakon početka, okončaju pregovore o liberalizaciji globalne trgovine i da pojačaju napore za sprečavanje rastućeg protekcionizma.

"Naše zemlje su posvećene nalaženju ambicioznog i uravnoteženog rešenja za okončanje Doha runde 2010. godine", navodi se u zajedničkom saopštenju lidera 17 zemalja.

Doha runda pregovora, nazvana po glavnom gradu Katara, u kojem je pokrenuta 2001. godine, u zastoju je zbog nemogućnosti razvijenih i zemalja u razvoju da nađu zajednički jezik kada su u pitanju subvencije za razvoj poljoprivrede i carine na industrijske proizvode.

Lideri G8, kojima su se drugog dana samita, pridružili i predstavnici grupe G5 i Australije, Indonezije, Južne Koreje i Egipta, postavili su kao cilj smanjenje emisije štetnih gasova na polovinu do 2050. godine, u odnosu na nivo iz 1990, i naglasili da bi razvijene zemlje trebalo da snose najveći teret tog smanjenja.

Nije precizirano kako će se to postići, niti na koji način će se izaći u susret siromašnim zemljama da se izbore sa posledicama globalnog zagrevanja.

Postignuta je i saglasnost da se ne dozvoli rast prosečne temperature na planeti (kao rezultat te emisije) veći od dva stepena Celzijusa u poređenju sa vremenom pre početka industrijske revolucije.

Ocenjujući sadašnju finansijsku krizu, lideri G8 primetili su "neke znake stabilizacije", uključujući oporavak berzi, ali su naglasili da "još uvek postoje znatni rizici za ekonomsku i finansijsku stabilnost".

Prema ocenama analitičara, izgleda da je na skupu bilo malo saglasnosti o tome koje korake dalje treba preduzeti, pa je u zajedničkoj dekladaraciji navedeno da će "strategije za izlazak iz krize varirati u zavisnosti od ekonomskih uslova i javnih finansija" u pojedinim zemljama.

U deklaraciji sa skupa navodi se da njegovi učesnici "potvrđuju posvećenost održavanju i promovisanju otvorenog tržišta i odbacuju sve protekcionističke mere, kako u trgovini, tako i u investicijama".

U pokušaju da ubrzaju pregovore, koji se vode u okviru Svetske trgovinske organizacije (STO), ministri trgovine pomenutih zemalja će se, kako se dalje navodi, sastati pre finansijskog samita grupe 20 industrijski najrazvijenijih zemalja i država sa privredama u naglom razvoju u Pitsburgu, u septembru.

Na jučerašnjem proširenom sastanku u Akvili, predstavnici ekonomija u usponu su tražili da se članice G8 obavežu na jačanje finansijske regulative i veće doprinose Međunarodnom monetarnom fondu (MMF), javila je agencija Kjodo, pozivajući se na japanske učesnike u razgovorima.

Neke države pokrenule su i pitanje međunarodnog valutnog sistema, koji - po njihovoj oceni - suviše zavisi od američkog dolara, što može ugroziti napore za izbalansiran rast u svetu.

Kina je u mesecima pred sastanak najavljivala da će pokrenuti pitanje stvaranje nove svetske rezervne valute, koja bi zamenila dolar.

Najčešće su pritom pominjana tzv. Specijalna prava MMF, ali se, nekoliko dana pred Samit, odustalo se od te ideje.

"Dvadeset milijardi dolara, pet milijardi dolara više nego što se očekivalo, u sledeće tri godine biće usmereno na povećanje investicija u poljoprivredu siromašnijih zemalja i borbu protiv gladi", potvrdio je italijanski diplomata Đampjero Masolo, koji je bio zadužen za pripremu skupa.

Lideri bogatih nacija time će ispraviti ranije greške i preorijentisati se sa donacija u hrani na investiranja u poljoprivrednu proizvodnju radi rešavanja problema gladi u svetu, ali njihova obećanja, data na sastanku u Akvili, neće moći da zadovolje sve potrebe, smatra generalni direktor Organizacije Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu (FAO) Žak Diuf.

Prema njegovim rečima, pomoć u hrani je neophodna jer stanovništvo pati zbog suše, poplava, konflikata i njima je hitno potrebna hrana da bi imali šta da jedu.

"Ako, međutim, imamo milijardu gladnih, moramo im pomoći da sami proizvode hranu", ukazao je Diuf.

SAD su najveći svetski donator hrane, uglavnom one koju proizvode u zemlji i otkupljuju od farmera.

Diuf je podsetio da iz pomanjkanja hrane proističe niz drugih posledica - od nemira u pojedinim zemljama usled globalne ekonomske krize do velikog rasta cena prehrambenih proizvoda.

Očekuje se da od predviđene sume Vašington obezbedi tri i po milijarde dolara, Francuska dve milijarde, Japan najmanje tri milijarde. Od Velike Britanije očekuje se 1,8 milijardi dolara pomoći, Kanada bi trebalo da obezbedi 520 miliona dolara, dok se procenjuje da će EU u naredne tri godine izdvajati po milijardu dolara.

Generalni direktor FAO Diuf rekao je da će obećanja sa Samita G8, ipak, položiti osnovu za dalji napredak na Samitu u Rimu u novembru čiji će domaćin biti FAO, za koji su pozive dobile 192 zemlje.

Predsednik Međunarodnog fonda za poljoprivredni razvoj Kana Nvanze, koji je takođe u Akvili, istakao je da će inicijativa o podsticaju razvoja poljoprivrede ići kroz postojeće institucije i da će verovatno biti uključeni i Svetska banka, Agencije za hranu UN i Afrička razvojna banka.

Prema podacima Fonda, u svetu ima 500 miliona malih poljoprivrednika koji daju 80 odsto hrane za globalnu populaciju.

Povećanje produktivnosti malih poljoprivrednika dugoročno će pozitivno delovati na borbu protiv gladi i regionalnu trgovinu i možda smanjiti migracije prema evropskim i drugim bogatim zemljama, slažu se eksperti.

Inače, bezbednost isporuka hrane probila se visoko na dnevni red Grupe 8 pošto je prošlogodišnji skok cena doveo do nemira i nasilja u nekim zemljama. Hrana je i dalje skupa, mada su se cene spustile sa nivoa iz sredine prošle godine.

Organizacija UN za hranu i poljoprivredu procenjuje da će ove godine broj gladnih u svetu dostići milijardu.

Američki predsednik Barak Obama ocenio je po završetku Samita G8, da bi broj samita koji se održavaju tokom godine trebalo smanjiti, a G8, kao i Ujedinjene nacije, reformisati.

Potrebno je da međunarodni lideri pronađu pravu kombinaciju kako bi mogli da napreduju, kada je reč o globalnim pitanjima, rekao je Obama.

"Šta će biti pravi format za rad, to je pitanje o kome ćemo razgovarati. Ja sam za smanjenje broja samita", istakao je američki predsednik i dodao da su SAD "očigledno" i dalje angažovan partner u međunarodnim naporima.

Komentarišići reformu i obnovu međunarodnih institucija poput UN i G8, predsednik SAD naglasio je da bi u velikim međunarodnim forumima trebalo da budu i druge zemlje, ali nije precizirao koje.

"Imati čitave kontinente kao što su Afrika ili Latinska Amerika, a da nemaju predstavnike u velikim međunarodnim forumima i organizacijama u kojima se donose odluke, to neće ići", rekao je Obama.

(RTS)