„Forbs Srbija“: Rekonstrukcija železničke stanice u Novom Sadu prema proračunu projektanata trebalo je da košta nešto više od tri miliona evra

Rekonstrukcija zgrade železničke stanice u Novom Sadu prema proračunu projektanata trebalo je da košta nešto više od tri miliona evra. To pokazuje projekat rekonstrukcije koji je juče objavila Nova ekonomija. Time je javnost dobila nove informacije o ovom poslu koji je okončan tragedijom i gubitkom 14 života.

Da li je to konačna cena radova nije poznato, ali ono što je objavljivanje projekta donelo jeste informacija da konstrukcija od metala i stakla koja je dodata na nadstrešnicu nije naknadna ideja već je od početka bila planirana.

Iako je javnost sada u boljoj poziciji da razume šta se dogodilo i šta je uzrok pada nadstrešnice, ipak projekat otvara nova pitanja. Zašto je dodata konstrukcija na nadstrešnicu, šta je tačno rađeno na krovu objekta i gde je ključni razlog nesreće.

Troškovi

Kako se može videti iz dokumenta, uređenje železničke stanice odnosno svi radovi na četiri krila zgrade i prostoru ispred nje, trebalo je da koštaju 365.934.532,18 dinara sa porezom.

Od toga, najveći deo išao je na samu rekonstrukciju zgrade odnosno na arhitektonske radove – 288,8 miliona dinara bez PDV-a. Za spoljno uređenje bilo je potrebno izdvojiti devet miliona dinara, za saobraćajnice 5,5 miliona i za rušenje postojećih objekata još 1,5 miliona.

Od 288 miliona dinara predviđenih za arhitektonske radove, najveći deo – čak 119,7 miliona dinara – bilo je opredeljeno za aluminariju i bravarske radove. Reč je pre svega o radovima na prozorima, vratima, pregradama, vetrobranima, ogradi i kapiji.

Po vrednosti sledi izdvajanje 45 miliona dinara za hidroizolaciju krovova i drugih delova objekta, presecanje vlage u zidovima, termo i zvučnu izolaciju.

Nešto više od 31 milion dinara planiran je za suvomontažne radove odnosno za radove na spuštenim plafonima, pravljenje montažnih zidova od gipsanih ploča i dr.

Među skupljim radovima bili su i oni vezani za demontažu i rušenje – 23,8 miliona dinara. Taj novac trebalo je da bude izdvojen za veliki broj radova među kojima su rušenje zidova, obijanje keramičkih i mermernih ploča, maltera, probijanje otvora, demontaža starih vrata i prozora, skidanje stare hidroizolacije i dr.

Svi radovi na zgradi

Prethodno stanje

Kako se može videti iz dokumenta koji kao odgovorni projektant ispred CIP-a potpisuje arhitekta Branislava Lazović, ona potvrđuje da je projekat urađen u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji, propisima, standardima i normativima iz oblasti izgradnje objekata i pravilima struke.

U projektu je ocenjeno da je zgrada stanice u konstruktivnom smislu u dobrom stanju i vizuelnim posmatranjem je ocenjeno da se ne uočavaju oštećenja koja bi uticala na stabilnost.

Ipak, nedostaci postoje, a najpre se ističe fasada za koju se navodi da je oštećena usled atmosferskih i mehaničkih uticaja i da je na pojedinim mestima došlo do otpadanja kamenih ploča i mermera.

Za drvene i metalne prozore, vrata i pregrade se ističe da su u lošem stanju i ne zadovoljavaju u pogledu energetske efikasnosti.

Kada je reč o krovovima, konstatuje se da zbog zapušenih slivnika dolazi do sakupljanja vode i procurivanja i prelivanja koje se vidi na vencima i plafonima unutar objekta.

Konstatuje se višegodišnje neodržavanje zgrade.

Promene

U dokumentu se navodi da je idejnim projektom obuhvaćen niz programskih, ali i strukturnih, intervencija na objektu kako bi se reaktivirao.

„Predviđeni su radovi na sanaciji podova, krovnog pokrivača, kao i energetska sanacija“, navodi se u dokumentu.

Među više od 20 radova, a gde je, između ostalog i izgradnja nove galerije unutar centralnog hola zgrade, ugradnja liftova, sanacija fasade zgrade, pominje se i nadstrešnica koja je pala.

„Nadstrešnica iznad glavnog ulaza se sanira i delimično zatvara – postojeći otvori kaljenim laminiranim staklom u inoks potkonstrukciji sa gornje strane. Sa donje strane puni delovi nadstrešnice se oblažu cementnim pločama za spoljnu upotrebu – Aquapanel skylite debljine 8mm“, stoji u projektu.

Na kraju se konstatuje, a to je i podebljano, da predviđeni radovi ne ugrožavaju stabilnost postojećeg objekta, kao ni autentični izgled.

Nadstrešnica

U projektu se može videti da su projektanti u startu planirali da na nadstrešnicu postave metalno-staklenu konstrukciju koja bi zatvorila postojeće otvore.

Iako se za neke radove navodi zašto se izvode odnosno šta je njihov cilj, objavljeni dokument ostavlja bez odgovora jedno važno pitanje. Zašto je uopšte postavljena nova konstrukcija? Koja je bila njena svrha?

Ako je cilj bio zaštita od vode i snega koji kroz otvore padaju pred ulaz u zgradu, postavlja se novo pitanje da li je to bilo neophodno i opravdano. Kako se može videti iz nacrta u projektu, testerasti krov zgrade natkrivao je oko dve trećine nadstrešnice pa je pitanje da li je bio sam po sebi dovoljna zaštita ili je bilo neophodno zatvaranje tih otvora. Za te otvore stručnjaci su navodili prethodnih dana da su imali svrhu zaštite nadstrešnice u slučaju jakih vetrova.

Iz projekta se može videti da je postavljeno kaljeno laminirano staklo. Ova vrsta stakla je veoma otporna i koristi se kao zaštitno. Takođe je i jedna od njegovih karakteristika da se ne raspršuje pri lomljenju što je za ovakvu vrstu objekta sigurno važno.

Dimenzije

Međutim, iz projekta nije odmah uočljivo o kojoj masi konstrukcije je reč, koja je debljina stakla i inoksa na kojem je ležalo.

Ono što se može zaključiti iz dokumenta, jeste da je ova konstrukcija pokrila oko trećine površine nadstrešnice. U prevodu, dodata je konstrukcija čija je površina bila oko 100 kvadrata, a cela nadstrešnica ima oko 300. U zavisnosti od specifikacije materijala, stručnjaci će verovatno moći da odrede njenu približnu težinu.

Za odgovor na pitanje da li je to bila dovoljna težina da ugrozi statiku nadstrešnice i cele zgrade moraće po svemu sudeći da se sačeka na ishod istrage.

Sa objavljivanjem ovog podatka, fokus javnosti će sada biti još više na krovu i da li je ključni problem bio tamo.

Radovi na krovu

U deskriptivnom delu projekta, testerasti krov koji se nalazi na glavnom delu stanične zgrade i po čemu je ona prepoznatljiva, među predviđenim radovima pominje se samo jednom. I to kada je reč o radovima u unutrašnjosti stanične zgrade. Naime, navodi se da će sa donje strane testerastog krova biti urađen novi metalni plafon.

S druge strane, izrada hidroizolacije u tom delu dokumenta pominje se samo kada je reč o sanaciji ravnih krovova na zgradi.

Ipak, u tabelarnom delu projekta, gde se navodi popis troškova, testerasti krov se pojavljuje i u delu radova na hidroizolaciji. U delu „nabavka materijala i izrada termo i hidroizolacije krovova“, pominju se i ravni deo krova i testerasti krov na krilu B (centralni deo zgrade) .

U tom delu navodi se plan za ugradnju FTO membrane, geotekstil folije, stiropora debljine 15-20 centimetara, parne brane sa potparivačima i hidroizolacije. Za radove na hidroizolaciji krovova sva četiri krila stanične zgrade bilo je planirano 42 miliona dinara. Od toga, sudeći prema površini krovova, oko 12 miliona dinara bilo je predviđeno za testerasti krov.

Skidanje podloge

Ono što je važnije, iz projekta se može videti da su u delu radova na demontaži i rušenju, projektanti predvideli da se na testerastom krovu skine postojeća bitumenska hidroizolacija. Planirano je bilo da se uradi čišćenje i priprema podloge za izradu novih hidro i termičkih slojeva krova.

Iz projekta se može videti da je ispod bitumenske hidroizolacije bila betonska podloga debljine 5 cm, staklena vuna od 4cm, vazdušni sloj (3cm), gredice 5/8cm, staklena vuna (5cm), platno i perforirani lim (1mm).

U projektu se ne pominje ono o čemu je javnost spekulisala prethodnih dana, da su pri izvođenju radova uklonjene tzv. kotve za koje su bile „obešene“ utege, a što bi dovelo do pada nadstrešnice.

Da li je sve zaista i urađeno kako je naložio projektant, a što bi po svemu sudeći omogućilo da se vidi kakvo je stanje betona na krovu (samim tim i delova za koje su se držale utege o koje je visila nadstrešnica), trebalo je da potvrdi nadzor.

To za sada nije poznato, a istraga bi trebalo da pokaže da li su i izvođač i nadzor uradili svoj deo posla na krovu. I da li je primećeno da postoje problemi sa kvalitetom podloge za koju su bile zakačene utege. Odnosno, da li su mogle da izdrže nadstrešnicu sa dodatom konstrukcijom.

(Forbs)