Fatmir Sejdiu i Hašim Tači u Vašingtonu

Predsednik i premijer Kosova Fatmir Sejdiu i Hašim Tači u Vašingtonu se u četvrtak sastaju sa američkim potpredsednikom DŽozefom Bajdenom i državnim sekretarom Hilari Klinton.

Većina posmatrača ocenjuje da se Amerika u ovom trenutku u spoljnoj politici suočava sa daleko važnijim pitanjima nego što je Kosovo, ali da goste iz Prištine u Vašingtonu sačekuju zvaničnici na prilično visokom nivou. Poseta je organizovana svega dva meseca nakon što je Barak Obama preuzeo dužnost predsednika i imenovao čelne ljude svoje administracije.

Više od jedne poruke

Kakvu poruku Vašington time šalje svetu, upitao je BBC dobrog poznavaoca američke politike na Balkanu, Martina Slecingera iz vašingtonskog centra "Vudro Vilson".

"Siguran sam da se šalje više od jedne poruke, ali mislim da je glavna ona koja se upućuje građanima Kosova i međunarodnoj zajednici - da su SAD i dalje zainteresovane za Kosovo, i da će nastaviti da igraju vodeću ulogu u pružanju podrške njegovoj nezavisnosti. To je poruka: iako je Kosovo priznalo svega pedesetak zemalja, SAD su ga priznale i nastaviće da ga podržavaju. Za Srbe je s druge strane značenje te poruke očigledno - možete da idete okolo i da do mile volje pričate da je Kosovo deo Srbije, mi smatramo da je Kosovo nezavisna država i da zaslužuje da to bude", kaže Slecinger.

Dakle, ako se neko nadao da će politika Obamine administracije prema Srbiji biti mekša, to se neće desiti kada je reč o Kosovu?

"Da, definitivno je tako. Ali ja takođe mislim da je moguće da se ukupni bilateralni odnosi između Amerike i Srbije u određenoj meri poprave. Postoje oblasti u kojima je poboljšanje moguće, ali mislim da što se tiče Kosova i njegove nezavisnosti Amerika čvrsto ostaje pri postojećoj politici. Ne znam kakav će unutar tog okvira biti naš stav oko na primer pitanja prilagodjavanja granica, da ne kažem podele Kosova, pošto ne volim taj izraz. Šta će se desiti sa severom Kosova? Da li ćemo ostati pri našem sadašnjem stavu - da se granice Kosova ne mogu menjati, ali granice Srbije mogu?", pita se Martin Slecinger.

"Zbunjujući stav"

Stav Vašingtona je, prema njegovom mišljenju, zbunjujući i ne bi ga trebalo podržavati. Slecinger kaže da od Obamine administracija ne očekuje da na bilo koji način zvanično promeni stav o Kosovu, uključujući i protivljenje podeli - mada su, dodaje on u razgovoru za BBC, moguće "suptilne promene".

Na pitanje zašto su predsednik i premijer Kosova pozvani u Vašington tako brzo nakon što je nova adminsitracija stupila na dužnost, on odgovara:

"Ne želim da se pravim da znam kako trenutno funkcionišu stvari unutar Obamine administracije. Pretpostavljam da je predlog stigao iz Stejt departmenta i da se predsednik, koji je prezauzet drugim pitanjima, složio. Verovatno je gospodja Klinton išla logikom da je ovo najvažnije pitanje na Balkanu, pitanje koje može da izazove destabilizaciju, pitanje u koje je upletena i Rusija, i da je htela da pokaže da će Amerika i dalje na Balkanu igrati važnu ulogu. Pretpostavljam da su i kosovski Albanci tražili sastanak i da Vašingtonu nije iznebuha pala na pamet ideja da ih pozove. U svakom slučaju ja sam se nadao da će pozicija Obamine administracije prema Kosovu biti nepristrasnija, a ovo nije dobar početak", kaže Slecinger.

"Novi ljudi neće prijati Srbiji"

Sagovornik BBC-ja dodaje da su na neke položaje u Stejt departmentu koji su važni za Balkan imenovani novi ljudi, mada nisu još preuzeli dužnost.

Kakav bi oni stav mogli da zauzmu prema Srbiji?

"Čujem imena ljudi koji bi trebalo da dodju na položaje, i da vam iskreno kažem, osim nekoliko izuzetaka, to nisu imena koja mi preterano prijaju, niti će mislim prijati Srbiji. Ali mislim da u našoj vladi ima puno ljudi koji žele bolje odnose sa Srbijom, jednostavno zato što su shvatili da Srbija igra ključnu ulogu u regionu. Ako Srbija nije konstruktivna, svi to osećaju. Mislim da su toga posebno svesni u našim oružanim snagama, ali to još uvek ne utiče na neke naše profesionalne diplomate i političare. Videćemo da li će u budućnosti uticati", kaže Martin Slecinger iz vašingtonskog centra Vudro Vilson za BBC.

(BBC)