Фактор плус и Политика: СНС 51,4 одсто; СПС 9,5; ДС 6,5; СРС 6 одсто...; Подршка Русији пала са 23 на 14 одсто

 Најдуже за четири и по месеца излазимо на биралишта, покрајинска и локална, а можда ћемо истовремено и на ванредне парламентарне изборе – и изгледа да се највећа неизвесност тиче питања ко ће прећи цензус. Многи су на „клацкалици”, показује наше новогодишње истраживање, било да је реч о могућим републичким изборима, било да је у питању изборно одмеравање у Војводини.

Покрајински избори овог пута, међутим, посебно су интересантни – показаће, бар према тренутном „пресеку” ситуације, да на том изборном нивоу напредњаци неће бити апсолутни победници. Листа Српске напредне странке ће, нема сумње, и за покрајински парламент освојити највише мандата и то много више него следећа по рејтингу листа Демократске странке, али, чини се, биће јој неопходни коалициони партнери за усељење у Бановину, коју већ 11 година „држи” Бојан Пајтић.

Како показује истраживање агенције „Фактор плус” и „Политике”, обављено од 15. до 25. децембра телефонском анкетом на узорку од 1.200 испитаника, Ненад Чанак и његова Лига социјалдемократа Војводине, с тренутних девет одсто подршке у покрајини, показују колико су значајни на северу земље и могли би да имају угодну позицију за договоре и о предизборним и о постизборним савезима.

Када је реч о могућим парламентарним изборима, ситуација је слична као пре годину дана, иако смо овог пута истраживањe радили и за коалиције које су већ „готова ствар”. Поређењем нових резултата с онима из наше претходне новогодишње анкете, добија се податак да Нова странка и није неко појачање ДС-у, који је сам у ово време пре годину дана бележио 6,6 одсто подршке. СПС (који нисмо „мерили” у коалицији с ПУПС-ом и ЈС, јер се још нису обавезали једни другима, а прича се и да ће се „пензионери” можда приклонити СНС-у) благо је у паду – прошле године је имао 10,8 процената.

Коалиција СДС–ЛДП за републички ниво сада има мање него што је збир њихових појединачних рејтинга од пре годину дана (СДС – 4,5 одсто, а ЛДП – један проценат). Савез ДСС-а и Двери очигледно има ефекта – прошле године су Двери имале 3,9 одсто, а ДСС – 1,1 одсто, док сада заједно имају 5,2 процента.

„СНС има доста чврсто и јасно опредељено бирачко тело. Али, оно што се види и по оценама чланова владе и по општим утисцима, Александар Вучић је човек странка, што је за њега добро, али не толико и за СНС. Испитаници који нису за напредњаке доста су неодлучни за кога да се определе, а томе су доста допринеле и саме опозиционе странке неким својим контрадикторним изјавама и потезима, као и дезинтеграционим процесима, пре свега у ДС-у”, каже Владимир Пејић, директор агенције „Фактор плус”.

На позитивној и негативној листи утисака о политичарима нема битних промена у односу на прошлу годину. Испитаници су се сами опредељивали за једну личност, дакле, без сугестија (без понуђеног списка личности) и Вучић је опет „појео” све конкуренте на позитивној листи. Резултати су одређени рачунајући само изјашњавање опредељених, али треба имати у виду да је око 30 одсто испитаника било неопредељено (одговарали су са „не знам, „ниједан” и слично...) у обе категорије.

Просечне оцене које су грађани дали члановима владе сличне су ранијим и прилично су поражавајуће, сматра директор „Фактора плус”. Сви су доста ниско осим Вучића.

Испитаници у знатно мањем проценту него прошле мисле да ће Брисел тражити од Србије да формално призна Косово (сада 11 одсто, прошле године њих 26 одсто). Истовремено, прошле године је 24 одсто анкетираних навело да Брисел „вероватно неће” то тражити, а сада тако мисли њих 34 одсто. Пејић мисли да је, поред осталог, отварање првих преговарачких поглавља знатно утицало на промену перцепције.

Грађани у великој већини нису за увођење санкција Русији, што није изненађујуће, али је питање којим путем Србија треба да иде – које смо имали и на крају 2012. године – показује да се помало „хладимо” од велике православне браће. У односу на пре три године, исти је проценат за опцију ЕУ (27 раније, сада 26), али је смањен проценат оних који су за Русију са 23 на 14 одсто. За сарадњу с истоком и са западом било је 37, а сада 31.

То је отуда, оцењује Пејић, што влада, или то само тако делује, одређена неодлучност, па и конфузија код политичара, па је онда тако и у главама људи – једноставно нису сигурни где нам је место.

Још неки занимљиви одговори у овој новогодишњој анкети сведоче да се не плашимо трећег светског рата, ни терористичких напада на тлу Србије, али и да нисмо баш толико хумани колико то волимо да мислимо, јер чак 23 одсто испитаника не би прихватило ниједног избеглицу у Србији за стално, а само четири одсто је одговорило – „колико год треба”. Према Пејићевом тумачењу, то је последица страха да ће неко да угрози наш начин живота или нас саме, што није карактеристика само грађана Србије.

Ако је неко мислио да је Новак Ђоковић једини човек који би једног дана на председничким изборима у Србији могао да освоји гласова колико Лукашенко у Белорусији – грдно се преварио. „Његов резултат није ни слаб, имајући у виду да увек има оних који су негативни према свему, неки га, опет, сматрају превише финим за политичку сцену, тј. да му ту није место, а неки га једноставно не перципирају као могућег политичара...”, истиче Владимир Пејић.

(Политика)